Stevandić za Euronews Srbija o raspisivanju poternice: Postoji namera da se onemogući funkcionisanje RS

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, izjavio je za Euronews Srbija da postoje namere da se onemogući normalno funkcionisanje Republike Srpske, kako predsednika Vlade, tako i predsednika Republike. 

Podsetimo, sve policijske agencije na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine dobile su centralnu poternicu, raspisanu za predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, predsednikom Narodne skupštine Nenadom Stevandićem i premijerom Radovanom Viškovićem, potvrđeno je za Euronews Srbija iz MUP-a Federacije. Ta odluka je Stevandića zatekla u Beogradu.

On je u emisiji "Hajde da razgovaramo" rekao da će redovnim putem i preko graničnih prelata RS da se vrati u Banjaluku.

"Danas je ministar unutrašnjih poslova pojasnio da na teritoriji Republike Srpske ti zakoni ne važe. Odnosno, izglasani su novi zakoni. Sve je počelo kada je Kristijan Šmit, bez odluke parlamenta, potpuno neverovatno i nezakonito i antiustavno i anti-dejtonski, odlučio da sam donese izmene zakona, gde napad na ustavni poredak može da se tretira i kao verbalni delikt. Sada su oni to promenili i sada to može da se kaže da to postoji s namerom da ne možemo da održavamo sednice Skupštine. I ovde je reč o tome da oni hoće da parališu Republiku Srpsku. Ni Skupština, ni vlada, ni predsednik Republike da ne funkcionišu", rekao je Stevanidć. 

Euronews Srbija

Ne veruje da je poternica izdata sa dobrom namerom i da bi on i ostali sa poternice bili samo saslušani. 

"Zato što smo imali te izjave svi i nije bilo ništa sporno. A sa druge strane, Ustav BiH i Ustav Republike Srpske, onaj deo koji niko nije menjao, ni visoki predstavnici, ni Ustavni sud, govori recimo da svi poslanici u Narodnoj Skupštine Republike Srpske za ono što rade u Skupštini, dakle glasaju, pripremaju sednice, budu na kolegijumima, imaju imunitet i u krivičnom pravnom i u građanskom smislu. Prema tome, kršenje ustavnog poretka i Ustava je upravo iz Sarajeva. Samo je firer ili sultan donosio takve zakone. To nema veze sa modernim dobom i sa demokratijom", rekao je Stevandić i dodao:

"Očito je da, kako se Zapad podelio, kako je sada, da kažemo, američki Zapad hoće zajedno sa Rusijom da osvoji Mars, da balansiraju cene nafte, da se dogovore oko Ukrajine, a da je ovaj evropski Zapad ostao u nekom, da kažemo, ratničkom položaju i da mi tu imamo dokazivanje zemalja koje nisu, kako je i predsednik Srbije govorio, ne mogu da se dokazuju tamo sa Rusijom, sad su našli na Balkanu da se dokazuju i činjenica je da trenutno upravo takva nejasna evropska politika i guranja određenih centara, pretežno iz Nemačke, doprinosi krizi u BiH, kao što je nekad doprinosilo krizi na Kosovu". 

Prema njegovim rečima, suština problema leži u pitanju imovine, što se može uporediti i sa situacijom u Ukrajini.

Stevandić je istakao da je pitanje vlasništva nad imovinom ključno i da je predsednik Srbije više puta naglašavao da ono što nije eksplicitno dato centralnim organima u Dejtonu, pripada entitetima. U Ustavu Bosne i Hercegovine, imovina se nigde ne spominje, što znači da rudna bogatstva, reke i hidroelektrane pripadaju entitetima.

Govoreći o infrastrukturnim projektima, Stevandić je naglasio da Republika Srpska planira izgradnju tri velike hidroelektrane, čija se realizacija osporava, a koje su po veličini ekvivalentne polovini kapaciteta hidroelektrane Đerdap. Ove hidroelektrane, koje se nalaze na rekama Drina, Bujan, Bijela i u područjima Foče i Pavunaca, predstavljale bi najveće energetske projekte u bivšoj Jugoslaviji. Pored toga, Republika Srpska je uspela da izgradi termoelektranu u Stanarima kroz privatno partnerstvo, što je jedina termoelektrana izgrađena u regionu nakon rata.

Stevandić je naglasio da je Republika Srpska ekonomski samoodrživa uprkos raznim pritiscima i pokušajima destabilizacije. Takođe, istakao je da postoji paradoks u odnosu Sarajeva prema Republici Srpskoj, jer dok je Republika Srpska visoko centralizovana i organizovana, Federacija BiH se suočava sa unutrašnjim nesuglasicama između deset kantona, što otežava njihovu funkcionalnost.

On je naveo da Republika Srpska ima efikasan sistem upravljanja, u kojem vlada, skupština i predsednik funkcionišu kao jedinstven organ. Sistem je, prema njegovim rečima, posebno pokazao svoju efikasnost u kriznim situacijama, poput pandemije i poplava, gde su nadležni organi mogli da reaguju brzo i koordinisano.

"Imamo vladu, jednu, jednu skupštinu i jednog predsednika. Policija jednim klikom dobija naređenje na čitavoj teritoriji Republike Srpske i žandarmerije i specijalne jedinice i obični policajci. U slučaju pandemije se pokazalo da jednim klikom ministarstvo zdravlja, svaki doktor, medicinska sestra, u slučaju poplava ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, to se odnosi sve na jedan klik. Sad se je pokazalo da su visoko centralizovane države mnogo organizovanije. A s druge strane imamo deset kantona u federaciji koji se međusobno ne podnose u federaciji i ne mogu da dobiju neku vrstu kohezije. I onda to još konfrontiraju sa organima na centralnim zajedničkim institucijama BiH". 

Euronews Srbija

Stevandić je komentarisao prisustvo NATO-a i međunarodnih snaga u Bosni i Hercegovini. On je istakao da Bosna i Hercegovina nije članica NATO-a i da ta organizacija nema nadležnost u zemlji. Iako NATO može biti prisutan kroz projekte velikih zemalja, zvanične institucije BiH, poput parlamentarne skupštine, nisu dale zvaničan poziv za prisustvo NATO-a.

"U Bosni i Hercegovini trenutno deluje međunarodna misija ALTEA, sastavljena od snaga evropskih zemalja, sa zadatkom očuvanja mira. Njihova uloga je, u slučaju izbijanja sukoba, da se rasporede između potencijalno sukobljenih strana. Mandat ove misije se produžava svake godine, a trenutni mandat ističe u junu ove godine", rekao je predsednik Skupštine RS.

Stevandić je napomenuo da je prošle godine Rusija ponudila mogućnost blokiranja misije ALTEA putem veta, čime bi ona bila ukinuta. Međutim, stav Republike Srpske bio je da im ta misija ne smeta, budući da Republika Srpska nema huškačku retoriku niti poziva na rat. On je istakao da je bolje da međunarodne snage budu prisutne kako bi mogle da reaguju u slučaju potrebe, naglašavajući da Republika Srpska nema teritorijalne pretenzije prema Federaciji BiH niti prema imovini koja pripada Bosni i Hercegovini.

"Sarajevo vodi agresivnu politiku koja želi da BiH bude isključivo država Bošnjaka"

Govoreći o primerima deeskalacije u svetu, Stevandić je naveo slučaj Španije i Katalonije. On je istakao da je pre oko 20 dana španska vlada prenela kontrolu granica na aerodromima u Kataloniji na katalonsku policiju, kao znak smirivanja tenzija i jačanja poverenja. Prema njegovim rečima, Sarajevo, za razliku od tog primera, sprovodi suprotnu politiku prema Republici Srpskoj, pokušavajući da joj oduzme nadležnosti, uključujući i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Stevandić je takođe kritikovao percepciju Sarajeva kao multietničkog centra, ističući da se ta predstava, nekada prisutna i u Beogradu, više ne može održati. On tvrdi da Sarajevo vodi agresivnu politiku koja želi da Bosna i Hercegovina bude isključivo država Bošnjaka, dok se Srbima i Hrvatima poručuje da njihove države postoje u Srbiji i Hrvatskoj.

Dodao je da institucije Bosne i Hercegovine, primenjujući odluke visokog predstavnika Kristijana Šmita, pokušavaju da nametnu odluke koje idu protiv interesa Republike Srpske. Stevandić je objasnio da Bosna i Hercegovina nema ustav koji je donela Skupština, već ugovoreni akt potpisan od strane Republike Srpske, Federacije BiH, centralnih organa BiH, Srbije i Hrvatske, uz svedočanstvo zemalja Kvinte, Rusije i SAD. On je naglasio da se bilo kakve izmene tog ugovora moraju rešavati arbitražom, a ne nametanjem odluka.

Republika Srpska je, kako je naveo, usvojila akt kojim se, u skladu sa članom 67. Bečke konvencije, može privremeno suspendovati ugovor ako on nanosi štetu, a konačno rešenje bi donela arbitraža. Stevandić je izrazio uverenje da međunarodno pravo i dalje funkcioniše i da bi bilo jasno da pojedinac ne može donositi zakone koji omogućavaju hapšenje ljudi zbog neslaganja sa njim.

Takođe je istakao da su političari iz Republike Srpske često meta pretnji i targetiranja, dok pravosudni organi u Federaciji BiH ne reaguju na takve incidente. Naveo je primer pretnji koje su upućene njemu i drugim političarima, uključujući Milorada Dodika, putem društvenih mreža, a koje nisu sankcionisane. Kao primer, pomenuo je slučaj u kojem su međunarodni organi u Briselu procesuirali osobu koja mu je pretila ubistvom i nasiljem, dok domaće institucije nisu preduzele mere.

Stevandić je istakao da međunarodna zajednica trenutno ignoriše ovakve pretnje, dok istovremeno pokušava da ograniči prava Republike Srpske na odbranu svojih interesa.

Kompletan razgovor sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske pogledajte u video prilogu na početku tekst.