Igre 
Tako blizu, a tako daleko: Gde su danas odnosi Skoplja i Sofije i može li usvojeni francuski predlog da ih gurne napred
Komentari28/08/2022
-18:58
Izgleda da su odnosi Severne Makedonije i Bugarske morali da dođu do najniže tačke, kako bi se stvorio put za njihovo zaceljivanje. Nedavno su dve zemlje zajednički stupile na taj put, jer su oba parlamenta usvojila takozvani francuski predlog kojim se otvara prostor za početak evropskih pregovora Skoplja i saniranje pitanja koja opterećuju dve strane.
Ovaj dokument je usvojen nakon brojnih protesta na ulicama Severne Makedonije, kojoj ovo nije prvi put da se u odnosima sa drugim zemljama susreće sa otvaranjem identitetskih pitanja. Ipak, stvari između između dve zemlje i dalje nisu u potpunosti raščišćene niti je na spor stavljena konačna tačka, kao što je na primer bio slučaj sa Severnom Makedonijom i Grčkom.
Analitičari iz Sofije i Skoplja sa kojima je Euronews Srbija razgovarao saglasni su u vezi sa jednim - iz ove pat pozicije, u kojoj su se dve zemlje našle nakon nekoliko godina duge blokade evropskih integracija Severne Makedonije od strane Bugarske, moguće je napraviti korak napred, ali samo ukoliko se pokaže dovoljno jaka volja i sa jedne, i sa druge strane.
Uprkos usvajanju francuskog predloga na koji su "pristali" i bugarska i makedonska vlada, politički analitičar iz Sevene Makedonije Petar Arsovski ocenio je odnose između ovih zemalja kao "najgore u poslednjih 15 godina". Kako su Sofija i Skoplje došli do ove tačke?
U čemu je zapravo spor?
Severna Makedonija je status kandidata za članstvo u EU dobila još 2005. godine, nakon čega je čekala prvo da reši spor sa Grčkom oko naziva država. Međutim, kada je to nimalo lako pitanje rešeno, na red je došla Bugarska.
Naime, nakon što je rešen spor sa Atinom, veto na početak procesa makedonskih evrointegracija prvo je stavila Francuska koja je tražila izmene u metodologiji u pristupnim pregovorima, a nakon što je do nje došlo, susedna Bugarska spustila je rampu za Skoplje. Uslovi koji su postavljeni u Sofiji ticali su se jezika i istorije, a od Skoplja se tražilo i da prizna da makedonski jezik ima bugarske korene.
U junu ove godine, bugarski premijer Kiril Petkov rekao je da postoje "tri jasna uslova" koja moraju da se ispune kako bi se evropski put Severne makedonije nastavio - prvi je bio usvajanje okvira koji postoji u bugarskom parlamentu, durgi uključivanje Bugara u ustav Severne Makedonije, a treći primena Sporazuma o prijateljstvu.
Povezane vesti
Upravo su kulturno nasleđe i istorijska pitanja bila jedan od "kamena spoticanja" u odnosima ovih zemalja, a da se stvari menjaju pokazalo je i to što su 15. avgusta okončani dvogodišnji pregovori istoričara sa jedne i druge strane u vezi sa nekima od najvažnijih istorijskih ličnosti. Komisija koju su činili istoričari iz Bugarske i Severne Makedonije utvrdila je da bi te dve države zajedno trebalo da proslavljaju cara Samuila, svetu braću Ćirila i Metodija, kao i Svetog Klimenta, i Svetog Nauma Ohridskog.
profimedia
"U toku pregovora svakako ima 'sto hiljada zadataka' a mnogo njih je neprijatno - ima tu i mnogo težih pitanja od istorijskih. Međutim, svakako da je ovo dobar potez koji pokazuje da se ide dalje ka saradnji, jer je u komisiji bilo istoričara i jedne i druge zemlje", ocenio je Arsovski.
Pokušaji da se odnosi dveju zemalja poprave, bar načelno, postojali su i ranije. Pre pet godina su tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i njegov tadašnji kolega iz Bugarske Bojko Borisov potpisali Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji, što je opisivano kao "istorijski trenutak" - upravo taj sporazum je Petkov spominjao govoreći o "tri uslova".
Ovaj dokument odnosio se na dalju saradnju između vlada i "priznavanje različitosti", a uprkos tome što je bilo ocena da nije imao mnogo efekta "na samom terenu", neki stručnjaci ga i dalje smatraju važnim okvirom.
"Upravo taj sporazum pružio je potreban okvir za građenje dobrih bilateralnih odnosa. Međutim, budući napredak će zavisiti od političke volje da se dijalog među vladama nastavi uz priznavanje geopolitičkog konteksta. Ukoliko se to ne desi, stvoriće se praznina koju će brzo popuniti neki ometajući treći akteri, nadajući se da će dobiti prednost u regionu kako bi ostvarili svoje interese", kaže za Euronews Srbija Marija Simeonova iz odeljenja Evropskog centra za spoljne poslove (ECFR) u Sofiji.
Simeonova dodaje i da niko od tih "trećih aktera" koji bi profitirali lošim odnosima između Skoplja i Sofije, ne bi imao interes da Severna Makedonija nastavi proces evrointegracija, pa je zato najveći izazov za Sofiju i Skoplje da spreče dalje "proklizavanje", i da nastave dalju saradnju kako bi povratili izgubljeno poverenje.
Prinskrin/newsroom.consilium.europa.eu
Šta nudi francuski predlog?
U samom finišu svog predsedavanja EU, Francuska je pokušala da "pogura" rešenje spora između Severne Makedonije i Bugarske i iznela predlog kako da se čitav proces otkoči. Prema njemu Severna Makedonija bi, između ostalog, morala da prizna u preambuli svog Ustava da su Bugari jedna od konstitutivnih etničkih grupa u zemlji, preneo je AP. Međutim, na samitu u Briselu, premijer Kovačevski zahvalio je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu na posvećenosti, ali i stavio do znanja da je predlog u tom obliku - neprihvatljiv.
Povezane vesti
On je tada izneo ključne elemente pod kojima bi mogao da bude prihvatljiv, a to su: jasna formulacija makedonskog jezika u pregovaračkom okviru i jasna zaštita makedonskog identiteta, zatim da istorijska pitanja ne mogu da budu kriterijum u pregovaračkom okviru, da pregovori između Severne Makedonije i EU moraju da počnu pre početka procedure za ustavne promene za uključivanje Bugara, Hrvata i Crnogoraca u preambulu Ustava i čvrsta uveravanja i Bugarske i EU da Sofija neće postavljati nove zahteve mimo onoga što je dogovoreno u pregovaračkom okviru i bilateralnom protokolu.
Nakon što je predlog odbijen, iz Evropske unije stigla je nova, revidirana verzija predloga: Da će se prava Bugara u Severnoj Makedoniji garantovati kroz ustavne promene, Skoplje je dužno da održava dobre odnose sa Sofijom i u procesu pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji ne tumači se kao da je Bugarska priznala makedonski jezik. Novim predlogom, naime, obaveze ostaju van pregovaračkog procesa i početak pregovora nije uslovljen ustavnim promenama.
Posle tri dana burnih protesta u parlamentu i još više dana uzastopnih protesta na ulicama Skoplja, dokument je konačno usvojen 16. jula u revidiranoj formi, nakon što je prvobitni tekst odbijen, a čak ni ovako nisu bili zadovoljni svi akteri na makedonskoj političkoj sceni - uoči glasanja, skupštinsku salu napustili su poslanici opozicionih VMRO DPMNE i Levice. Iz VMRO DPMNE su naknadno na konferenciji za novinare saopštili da "njihovi poslanici neće glasati za izmene sa kojima bi Bugari trebalo da budu uvedeni u makedonski Ustav".
Povezane vesti
Mnogi evropski zvaničnici čestitali su tada Severnoj Makedoniji na usvajanju francuskog predloga, uključujući i francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.
Francuski predlog je usvojen i u Bugarskoj, a upravo o tom dokumentu, ali i protivljenju opozicije u Severnoj Makedoniji, u nedavnoj izjavi je govorio i bugarski ministar spoljnih poslova, Nikolaj Milkov, koji je rekao da "sada postoji prilika da se sa Severnom Makedonijom rešavaju probelmi koji postoje decenijama, ali im nije pristupano na pravi način".
"Nisu svi ti problemi rešeni ni sada, ali imamo mehanizam koji je usvojio bugarski parlament o francuskom predlogu, i pred nama je širok prostor za saradnju i sklanjanje kontroverznih problema sa dnevnog reda. Što se nas tiče, ima mesta za bolju saradnju sa makedonskom vladom, naročito zbog toga što opozicija koristi stavove dela populacije kako bi postaviljala 'lažnu dilemu' o evropskom putu i identitetu Severne Makedonije - to jednostavno nije tačno, već se radi o propagandi", rekao je Milkov za bugarsku nacionalnu televiziju.
Prema njegovim rečima, u Severnoj Makedoniji bi trebalo postići nacionalni konsenzus, i nije dovoljno da razgovaraju samo sa jednom (vladajućom) političkom strankom, već moraju razgovarati "kao država sa državom".
Euronews/Vladislav Ćup
"Nova blokada skupa za obe zemlje"
Sagovornici Euronews Srbije su saglasni u tome da je francuski predlog dobar temelj, ali da je neophodno dosta raditi na tome da se odnosi između zemalja ipak poprave.
"Francuski predlog je u principu evropski predlog - i ranije je bilo sličnih. Mislim da je to dobra osnova da se na njoj gradi, ali je nemoguće sve staviti na hartiju. Ostaje još puno toga što zavisi od dobre volje između dveju zemalja i naroda - predlog je završen posao, prihvatili su ga i bugarski i makedonski parlament, ali je sada stvar u tome da li ćemo se prema njemu ponašati, ili tražiti međusobno neke zaskočice", ocenio je Arsovski.
Simeonova je istakla da francuski predlog ima visok politički legitimitet upravo jer su ga usvojili parlamenti i jedne i druge zemlje, i da je počeo "proces uzdizanja odnosa", kao i da je neophodno da se u proces uključe i organizacije civilnog sketora, kao i da je neophodno ohrabrivati razgovore među građanima o ovoj temi jer su 2politički i socijalni elementi međuzavisni".
"Sada je na zakonodavcima da ispune obećanja koja su dali građanima, i da se drže dogovorenih uslova. Ni za Skoplje, ni za Sofiju ne bi bilo dobro da se dogodi još jedna blokada - naprotiv, skupo bi to koštalo i jedne i druge", zaključuje Simeonova.
Arsovski ističe da, iako je moguć, put do "zaceljenja" i dobrih odnosa dvaju zemalja neće biti lak.
"Na pitanje, recimo, u anketama koja zemlja je najviše neprijateljska, Bugarska se pojavljuje kao ubedljivo prva, sa 53 odsto. Mislim da će biti potrebno puno truda da se to popravi, ali je to ipak moguće. Severna Makedonija ima slično iskustvo sa Grčkom, vidi se značajno poboljšanje u odnosima nakon Prespanskog ugovora, kako u odnosu ljudi, tako i u odnosu vlada, jer je Grčka sada najveći saveznik Severne Makedonije u evrointegracijama", ističe Arsovski.
Najvažnija stvar na kojoj bi trebalo raditi dalje, po rečima Arsovskog, jeste stvaranje poverenja.
Komentari (0)