Igre 
Odblokirani pregovori Severne Makedonije i EU: Siguran put ka članstvu ili međufaza u kojoj je bugarska rampa na pauzi
Komentari20/07/2022
-18:05
Severna Makedonija i Albanija započele su pristupne pregovore sa Evropskom unijom međuvladinim konferencijama održanim u Briselu. Ovom istorijskom trenutku za Skoplje, koje je 17 godina čekalo na zvanični početak evrointegracija, prethodila je burna rasprava u makedonskom parlamentu u kom je usvojen francuski predlog za ukidanje bugarskog veta. Ipak, i pored toga što je put Skoplja barem na neki način odblokiran, pred Makedoncima je i dalje mnogo posla, a neki analitičari čak navode da jedino Albanci mogu da slave.
Severna Makedonija je status kandidata za članstvo u EU dobila još 2005. godine, nakon čega je čekala prvo da reši spor sa Grčkom oko naziva države, a zatim je glavna prepreka na tom putu postala Bugarska koja Makedoncima spori nekoliko identitetskih pitanja. Albanija je status kandidata dobila 2014. godine, ali je takođe morala da čeka jer je bila u paketu za početak pregovora sa Severnom Makedonijom.
"Kakav istorijski momenat, danas Albanija i Severna Makedonija otvaraju pristupne pregovore sa EU i drago mi je što sam ovde. Ovo je vaš uspeh i uspeh vaših građana, vi i vaši građani ste radili tako naporno da stignete dovde. Pokazali ste koliko ste posvećni našim vrednostima, pokazali ste odlučnost i veru u proces pristupanja", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Premijer Albanije Edi Rama zahvalio je evropskim zvaničnicima, ali i svim ljudima Albanije koji, kako je rekao, nikada nisu odustali od sna da će biti deo Evrope. I makedonski premijer Dimitar Kovačevski izrazio je zadovoljstvo što će nakon 17 godina čekanja zemlja krenuti u pristupne pregovore koji otvaraju novu perspektivu za njene grašane.
Ipak, priča ovde nije završena i među makedonskim analitičarima provejava stav da je Skoplje na svom putu u EU načinilo tek mali korak. Na tom putu, posutom i zahtevima za reformama, ponovo bi mogli da se ispreče bugarski zahtevi, koji bi tek trebalo delimično da budu implementirani u makedonski Ustav, za šta vladajuća većina u Skoplju zasad nema dovoljnu podršku.
Bugarska rampa "na pauzi"
Nakon što je Severna Makedonija rešila spor sa Grčkom, veto na početak procesa evrointegracija prvo je stavila Francuska koja je tražila izmene u metodologiji u pristupnim pregovorima, a nakon što je do nje došlo, susedna Bugarska spustila je rampu za Skoplje. Uslovi koji su postavljeni u Sofiji ticali su se jezika i istorije, a od Skoplja se tražilo i da prizna da makedonski jezik ima bugarske korene.
U samom finišu svog predsedavanja EU, Francuska je pokušala da "pogura" rešenje spora između Severne Makedonije i Bugarske i iznela predlog kako da se čitav proces otkoči. I pored niza protesta u Skoplju, koji su postajali i nasilni, i uprkos velikim protivljenjima opozicione partije VMRO-DPMNE i Levice, Sobranje je prošle nedelje usvojilo ovaj predlog koji predviđa da će prava Bugara u Severnoj Makedoniji da budu garantovana kroz ustavne promene, da je Skoplje dužno da održava dobre odnose sa Sofijom i da se tokom procesa pristupanja Severne Makedonije EU ne tumači kao da je Bugarska priznala makedonski jezik.
Povezane vesti
Pre međuvladine konferencije u Briselu premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski je rekao da makedonski jezik neće biti predstavljen sa zvezdicom (*) niti bilo kakvim dopunama te da će se jednog dana makedonski jezik naći među zvaničnim jezicima EU.
Ipak, analitičari ocenjuju da je današnja međuvladina konferencija u Briselu tek početak i da se zapravo Severna Makedonija nalazi u "međufazi" koju mora da završi kako bi nastavila da napreduje dalje.
"Ako hoćete da budemo precizni, Albanija je danas počela pristupne pregovore, Makedonija nije. Ako pogledamo fakte, postoji jedna međufaza koju Severna Makedonija mora da završi, Albanija ne, i nisu morali da je završe nijedna od 27 sadašnjih članica EU, a to je prilagođavanje. To znači da Albanci danas mogu da slave da su deo EU u najavi, pregovaraju, Makedonci imaju još puno posla oko toga da bi stigli Albaniju. Makedonci su počeli pregovore sa Hrvatima u grupi, pa su onda bili sami, pa onda sa Albancima u grupi i sad su Albanci produžili sami", rekao je za Euronews Srbija novinar makedonske Sitel televizije Dragan Pavlović.
Kako je on rekao, bugarski uslovi su i dalje tu i oni u svakom trenutku mogu da blokiraju ovaj proces.
"Makedonci imaju taj proces prilagođavanja, a to upoznavanje sa evropskim zakonodavstvom i prilagođavanje tog zakonodavstva sa zakonodavstvom Makedonije. Dalje Albanci nemaju preduslove koje je postavila Bugarska, što znači pregovaraju samo sa EU, dok Makedonci moraju da ispune određene uslove prema Buagrskoj da bi uopšte počeli pregovore. Skrining će prema najavi EU da bude najmanje dve godine, što znači da ova vlada koja ima mandat još najviše 18 meseci neće dočekati početak pregovora", rekao je Pavlović i dodao da Severna Makedonija ima iskustva sa stavljanjem veta i zna da ovo nije kraj.
Makedonci će možda i na referendum
I iako je francuski predlog proguran u makedonskom parlamentu, da bi došlo do izmene Ustava, potrebna je dvotrećinska većina koje, kako trenutno stvari stoje, nema. Baš zbog toga, makedonski zvaničnici sve češće pominju i referendum, a kako je objasnio Pavlović, na njemu bi Makedonci trebalo da se izjasne da li prihvataju bugarski "ultimatum".
Kako je za Euronews Srbija objasnio politički analitičar Blagojče Atanasovski, situacija u Severnoj Makedoniji je vrlo polarizovana, a osim vladajuće SDSM i albanskih partija, koji su glasali u Sobranju da francuski predlog prođe, VMRO-DPMNE i Levica su žestoko protiv.
Povezane vesti
"I niko ne zna kako bi se odvijala situacija ako bi za nekoliko godina vladajuća stranka bila VMRO-DPMNE", rekao je on i objasnio da su građani pokazali gnev i bes prema neprincipijelnoj politici EU ka Severnoj Makedoniji i zato što Skoplje, umesto da pregovara sa Brselom, treba da pregovara sa Sofijom oko "istorijskih činjenica, udžbenika i čiji je Goce Delčev".
Pavlović objašnjava da opozicija, koja broji više od trećine u parlamentu, neće podržati promenu ustava.
"Najavljen je referendum gde Makedonci treba da se izjasne da li prihvatju bugarski ultimatum. Problem je što je EU prihvatila bugarski ultimatum kao svoj dokument, pa je sada prebacila brigu na Brisel, dok u suštini u Makedoniji se to doživljava kao makedonsko-bugarski problem koji ne može da bude rešen ovako kako je postavljen. Praktično Bugari su Severnoj Makedoniji ukinuli mogućnost da pod ovim uslovima bilo kada uopšte uđe u EU", rekao je on.
Povezane vesti
Podsetimo, francuski predlog koji je usvojen je zapravo modifikovana verzija, jer prvi predlog nije bio prihvatljiv za makedonske vlasti. Ipak, i ovaj izmenjeni predlog uspeo je da "zapali" Skoplje, a opozicioni VMRO-DPMNE tvrdi da on sadrži zahteve za "bugarizaciju".
Poslanici ove stranke, koja inače samostalno i ima najviše poslanika u Sobranju, neće glasati za izmene sa kojima bi Bugari trebalo da budu uvedeni u makedonski Ustav, potvrdio je njihov lider Hristijan Mickoski.
Posle nekoliko napetih dana u Skoplju, kada su se u parlamentu začule i vuvuzele, a transparenti protiv francuskog predloga sačekali i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen koja se obratila poslanicima, Sobranje je sa 68 glasova "za" usvojilo zaključke koji Vladi daju pravac i obavezuju je šta je to o čemu može da se pregovara u procesu integracija u EU. Ipak, to i dalje ne daje jasne odgovore na pitanja kojim putem će Severna Makedonija ići ka EU i kada bi uopšte članstvo mogla da očekuje.
Preporuka za vas
Komentari (0)