Rat u Ukrajini ugrozio lance snabdevanja u poljoprivredi: Šta Evropa mora da nauči iz toga i ko je najugroženiji

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/08/2022

16:34

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Pošto su bili zaglavljeni mesecima, 14 brodova natovarenih žitaricama je do sad isplovilo iz ukrajinskih luka. Time je počelo da se razmotava zamršeno klupko nastalo nakon ruske blokade luka, koja je ekskalitala u skoka cena hrane na svetskom nivou, i posledično dovela do straha od gladi u Africi, na Bliskom istoku, ali i šire. Zato se u Evropi nametnulo piranje da li bi i evropski kontinent trebalo da se postara da bude više samoodrživ po pitanju hrane?

"Uticaj na uzgoj na farmama i proizvodnju hrane je prevashodno došao od energetskog aspekta. Rat u Ukrajini nema uticaj samo na proizvodnju hrane, već i na energente. Evropa je pre svega neto uvoznih poljoprivrednih proizvoda, i zbog toga joj ne preti nekakav dugoročni negativni efekat skoka cena hrane". Rekla je za Euronews direktorka trgovine i poljoprivrede pri OECD, Marion Jansen.

Dodala je, međutim, da je cena energenata je u direktnoj vezi sa cenama đubriva: "Cene đubriva su otišle u nebesa zbog skoka cena energenata, ali i jer je Rusija veliki svetski proizvođač đubriva, a uvela je izvozne restrikcije", istakla je.

Iako su brodovi počeli sa isplovljavanjem iz Ukrajine, i dalje je velika količina žitarica u skladištima. Jansen navodi da je glavni problem za Evropu ove godine pitanje šta će biti sa zemljama koje su neto uvoznice hrane, a pre svega sa onima koje se oslanjaju na uvoz iz Ukrajine i Rusije. Ističe, međutim, da te zemlje nisu ujedno i najviše ugrožene.

"Zemlje koje najviše zavise od Rusije i Ukrajine su države Afrike i Bliskog istoka. One su pod pritiskom dva faktora: visokih cena i logistčkog kašnjenja. Neke od tih zemlaja su konfliktna društva, i neka društvena previranja bi mogla da dovedu do novog migrantskog talasa prema EU", kaže Jansen.

Neke evropske države razmišljaju da prave zalihe žitarica, što bi moglo da ima novi uticaj na tržište. Jansen naglašava da je dobro to što evropske vlade drže tržišta otvorenima, i što je EU jasno naglasila da neće biti bilo kakvih izvoznih restrikcija.

"To je važan alat kojim se umiruju tržišta, pa nećemo imati visoke skokove cena kao neposrednu posledicu od početka rata. Ovaj stav je važan i zbog suše u Evropi - situacija u EU je dramatična, a iako na severnoj hemisferi postoje negativni rezultati zbog suše, očekujemo relativno dobru žetvu na južnoj hemisferi. Držanje tržišta otvorenim je dobro kako bi se izbalansiralo ono što se dešava u različitim oblastima", zaključuje Jansen.

Bogdanov: Srbija ima potencijal

Poremećaji u svetskim lancima snabdevanja počeli su još sa kovid krizom, i već treću godinu zaredom su "globalna realnost", istakla je za Euronews Srbija Natalija Bogdanov sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ona je istakla da su ratom u Ukrajini obuhvaćene dve "agrarno relevantne zemlje", što je dovelo do velike prehrambene krize. Slično Jansen, i Bogdanov navodi da su zemlje Bliskog istoka i Afrike najviše pogođene ratom u Ukrajini kada je u pitanju hrana, a posebno naglašava da Svetski program za hranu 50% potreba u hlebnim žitima dobija iz Ukrajine.

Na pitanje koliko bi vremena bilo potrebno da se situacija stabilizuje sada kada su brodovi sa žitom krenuli iz Ukrajine, Bogdanov ističe da je oslanjanje na tu zemlju za snabdevanje i dalje rizično.

"Mi ne znamo šta se sve dešava sa logistikom, jer lanac snabdevanja obuhvata sve logističke karike - transport, silose, objekte za lagerovanje, kopneni transport i niz drugih stvari za koje imamo razloga da verujemo da su izmešteni zbog rata u Ukrajini", kaže Bogdanov.

Euronews TV

Ona dodaje da nema tako velikog tržišta kao što je Ukrajina ako se posmatra na nivou jedne zemlje, ali da, na primer, zemlje Latinske Amerike takođe imaju viškove žitarica kojima se uključuju u tržišne tokove, kao i da su se pojavili "novi igrači iz Evrope".

"Među novim igračima bi mogla da bude i Srbija, s obzirom na to da je veliki izvoznik ključnih proizvoda koje je izvozila i Ukrajina. Mi smo očekivali da će obaveza skraćivanje lanaca snabdevanja zbog kovida dati Srbiji prednost i da ćemo izbiti u prvi plan, ali to se, iskreno govoreći, nije dogodilo", kaže Bogdanov.

Ona ističe da se Srbija pozicionirala na regionalnom nivou, ali da se verovatno nije pokazala kao dovoljno pouzdan partner stranim kompanijama, a kao mogući razlog navodi "različite protekcionističke i restriktivne režime izvoza".