Igre 
Izbeglice o životu u okupiranom Hersonu: Grad su pretvorili u kafanu, pijani vojnici su izazivali strah po ulicama
Komentari12/08/2022
-11:26
Kada je Kijev pozvao građane iz Donjecke regije, da se evakuišu i napuste područje, mnogi nisu gubili vreme. Građani Hersona koji je okupirala Rusija, među prvima su krenuli na put prema oblastima koje kontroliše Ukrajina.
Među njima je bila i Aljona. Brzo je spakovala svoje stvari, zgrabila četvorogodišnjeg sina i krenula na teritoriju Zaporožja pod kontrolom Ukrajine, udaljenu više od 200 kilometara. Put je bio iscrpljujuć jer je na stotine automobila krenulo istom rutom, a moralu da prođu najmanje 20 blokada i provera. Mnogi su spavali u automobilima ili autobusima ili čak na poljima koja su se protezala duž puta.
Na mnogim kontrolnim punktovima, muškarci Ukrajinci morali su da prođu takozvanu filtraciju odnosno proveru ruskih trupa gde su im kontrolisani automobili, mobilni telefoni, tetovaže.
"Imali smo sreće jer su proverili samo naš gepek. Sad mi je ceo život spakovan u kofer. Najvažnije je, ipak, da smo živi", rekla je Aljona u razgovoru za Euronews nakon što je posle četiri dana bezbedno stigla do Zaporožja.
profimedia
Ova 34-godišnja Ukrajinka koja je provela četiri meseca živeći pod ruskom okupacijom u Hersonu, kaže da je vladalo bezakonje i represija.
"Tamo nisam mogla da pričam ovo što sada vama slobodno govorim", kaže ona.
Herson su, kaže dodaje, pretvorili u neku vrstu kafane gde se prodaje jeftin alkohol, posebno pivo doneto sa Krima. Mnogi vojnici pijani lutaju ulicama, izazivajući strah među meštanima. Ponašali su se kao da su vlasnici mesta", navodi.
Povezane vesti
Aljona je ispričala svoju priču u izbegličkom centru u Zaporožju, gde su okupljene stotine Ukrajinaca sa okupiranih teritorija. Volonteri kažu da svakog dana stigne do 1.400 raseljenih lica koje treba registrovati.
"Mnogi odlaze da ostanu kod svojih rođaka, ili imaju neki plan", rekao je jedan od volontera.
Drugima je teže jer su otišli od kuće, a nemaju nikoga i ne znaju kuda dalje. Takvi ljudi obično borave u kolektivnim smeštajima u centru. Nedaleko odatle deca se igraju dok volonteri dele odeću, hranu i piće.
Deca su nam davala snagu da izdržimo
Dmitro je jedan od onih koji pomažu interno raseljenim licima. Kaže da svakodnevno čuje pitanja poput "Šta da radimo sledeće? Gde da idemo?".
Zaporožje je ipak grad u blizini linije fronta. Sirene za upozorenje na vazdušne napade su česte, a ponekad padaju i ruske rakete, dok se iz daljine čuju artiljerijske granate.
Uprkos tome, mesto se pretvorilo u utočište za raseljene - mnogi automobili imaju registarske tablice iz Donjecke i Hersonske oblasti, oblasti Ukrajine koje su pod potpunom ili skoro potpunom ruskom kontrolom.
"Ovde se skoro svi osećaju slobodno", rekao je Dmitro.
Povezane vesti
Od juna je, prema podacima regionalnih vlasti, u Zaporožju registrovano 191.000 raseljenih lica, a sve ih više stiže, posebno iz Hersona.
Tanjug/AP Photo/Petros Giannakouris
Među njima je i Katerina, majka dvoje dece, koja kaže da joj je život pod okupacijom bio nepodnošljiv. Trudili su se da što manje izlaze iz kuće. Da bi smanjili konstantnu napetost čak su renovirali deo kuće.
"Možete li da zamislitie? Rakete lete iznad nas, a mi lepimo tapete", uzbuđeno govori Katerina, još pod stresom zbog onog što je doživela zajedno sa porodicom.
Dodaje da je zbog prekida snabdevanja u Hersonu manjkala hrana, lekovi i druga roba. Ono što je bilo dostupno dolazilo je uglavnom sa Krima koji je takođe pod kontrolom Rusije. Ukrajinci su u velikom broju poslušali apel da se evakuiše grad, dodala je Katerina.
"Mnogi su pobegli iz grada nakon masakra u Buči i Irpinu, jer je rastao strah da će Rusi učiniti isto. vi smo znali da više neće biti normalnog života, samo mi je dete davalo snagu u okupaciji", dodala je Aljona.
Komentari (0)