Ruski ratni ciljevi u Ukrajini kao "pokretna meta": Od "demilitarizacije" preko Donbasa do promene režima

Komentari

Autor: Euronews Srbija, RSE, Bloomberg

01/08/2022

19:00

Ruski ratni ciljevi u Ukrajini kao "pokretna meta": Od "demilitarizacije" preko Donbasa do promene režima - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Kada je 24. februara Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin objasnio je da pokreće "specijalnu vojnu operaciju" u cilju "demilitarizacije" i "denacifikacije" Ukrajine. Međutim, ambicije Kremlja menjale su se tokom ovih pet meseci. Nakon prve faze, povlačenja iz područja oko Kijeva i fokusiranja na istok Ukrajine, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nagovestio je da ciljevi nisu samo oblasti Donjeck i Lugansk, već i Herson, Zaporožje i druge teritorije. Njegove izjave, stoga su, mnogi protumačili kao dokaz da su ruski ciljevi u ovom ratu menjani u hodu.

U prethodnih nedelju dana ruski šef diplomatije čak dva puta je nagosvestio da je u Moskvi došlo do promene plana. Naime, on je 20. jula rekao da su se ambicije Kremlja proširile izvan Donbasa, a onda je samo nekoliko dana kasnije, tokom posete Kairu, sugerisao i da Moskva želi promenu režima u Ukrajini, što je u suprotnosti sa njegovim ranijim izjavama.

"Svakako pomažemo ukrajinskom narodu da se oslobodi režima koji je apsolutno neprijateljski nastrojen prema narodu i istoriji", rekao je Lavrov suprotstavljajući se time vlastitim izjavama iz aprila kada je rekao da Moskva "nema nameru da menja režim u Ukajini i da je na Ukrajincima da odluče pod kojim vođststvom žele da žive".

Rusko rukovodtvo je, dakle, u poslednjih nekoliko dana javno zaoštrilo svoju retoriku o ratu u Ukrajini. Za nove teritorijalne ambicije Lavrov je optužo Zapad, odnosno njhove isporuke oružja, pre svega sistema HIMARS, a upravo zapadni zvačnici počeli su da se pribojavaju da se u Ukrajini sprema još jedan "krimski scenario" odnosno aneksija. Ruski lider Vladimir Putin već je u maju potpisao dekret kojim se za stanovnike područja koji su sada pod ruskom kontrolom pojednostavljuje procedura za podnošenje zahteva za ruski pasoš i državljanstvo.

Promene planova

Na početku invazije, ciljevi predsednika Rusije Vladimira Putina bili su "demilitarizacija" i "denacifikacija", a kako je u analizi za RSE naveo Majk Ekel, ovaj drugi se odnosio na lažnu tvrdnju Kremlja da ukrajinsku vladu čine neonacisti, dok se demilitarizacija odnosi na ono za šta Moskva kaže da bi predstavljalo ozbiljnu pretnju ruskoj bezbednosti - članstvo Ukrajine u NATO.

Rusija je tog 24. februara, podsetimo, Ukrajinu napala iz tri smera. Prvo su, kako su prenosili mediji, gađani aerodromi i vojna postrojenja, a zatim su tenkovi i pešadija ušli u Ukrajinu iz Rusije, sa Krima - poluostrva koje je Rusija anektirala 2014. godine.

Već prvi dani rata, međutim, Putinu su doneli iznenađenje. Kako su ocenjivali brojni analitičari, ruska prvobitna strategija nije uspela, a njegova očekivanja da će Ukrajinci da se predaju i da će Kijev brzo da padne nije ispunjeno. Na istoku, u Donbasu, te na jugoistoku oko Melitopolja i Marijupolja, ruska vojska imala je više uspeha, a krajem marta upravo je Donbas postao i ključan cilj ruskih snaga.

Kako je tada rekao portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov, svrha pregrupisavanja ruskih oružanih snaga je da se udvostruče napori u prioritetnim oblastima i prvenstveno da se završi operacija u Donbasu. Žarište ove druge faze u Donbasu premeštalo se vremenom iz jednog do drugog grada, a nakon pada Severodonjecka i Lisičanska, dva poslednja grada koja su bila pod kontrolom ukrajinskih snaga, ruske snage su zauzele Lugansk, pa su svoje oružje potom uperile u Donjeck.

Ipak, ruske ambicije su, sada je to potvrđeno i u najvišim krugovima ruske vlasti, mnogo šire od ova dva regiona.

"Što se tiče specijalne vojne operacije i geografskih koordinata, predsednik je vrlo jasno rekao, kako ste ga citirali - denacifikacija, demilitarizacija u smislu da nema pretnji po našu bezbednost, vojne pretnje sa teritorije Ukrajine, taj zadatak ostaje. Kada je bio sastanak pregovarača u Istanbulu, postojala je jedna geografija i naša spremnost da prihvatimo ukrajinski predlog bila je zasnovana na toj geografiji, na geografiji s kraja marta 2022. godine", poručio je Lavrov.

Kako je pojasnio šef ruske diplomatije, sada je geografija drugačija, te je daleko od toga da su to samo DNR i LNR, to je i Hersonska oblast, Zaporoška oblast i niz drugih teritorija, a taj proces se, kako kaže, nastavlja dosledno i uporno.

Lavrov je ukazao na to da će se, pošto Zapad iz, kako je rekao, nemoćne zlobe, ili u želji da maksimalno pogorša situaciju, pumpa Ukrajinu sve dalekometnijim naoružanjem, kakvi su sistemi HIMARS, geopolitički zadaci specijalne operacije udaljiti od sadašnje linije.

"Zato ne možemo da dozvolimo da deo Ukrajine koji će Zelenski kontrolisati ili ko god da ga zameni ima oružje koje će predstavljati direktnu pretnju našoj teritoriji i teritoriji onih republika koje su proglasile nezavisnost, onih koji žele svoju budućnost samostalno da odrede", zaključio je Lavrov.

Blumberg se stoga pita da li je Rusija za ovih pet meseci smanjila ili uvećala svoje ratne ciljeve, a u tektu Leonida Beršidskog navodi se da zapravo svaka promena u vojnoj situaciji vodi ka novom "planu".

"U jednom smislu, izgleda da je Rusija smanjila svoje ciljeve. Da bi postigao svoje postavljene ciljeve demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine, Vladimir Putin je napao na mnogo širem frontu nego što Rusija danas drži. Kada je tada morao da se povuče iz Kijeva, Černihiva i Sumija i delova Harkovske oblasti, ciljevi, koji su zvučali kao efemizami za promenu režima, skliznuli su u drugi plan. U ovom trenutku, verovatno je pogrešno nazvati ih ciljevima", navodi se u tekstu.

U drugom smislu, kaže, čini se da su ruski ciljevi proširili domet, jer su se proširile i teritorijalne ambicije.

"Mnogo je verovatnije da je svako planiranje Kremlja ovih dana ad hoc, a ne strateško. Čini se da su očekivanja Kremlja oblikovana događajima na bojnom polju. Svaka promena u vojnoj situaciji vodi ka novom planu koji bi, ako se sprovede, omogućio Putinu da proglasi pobedu", navodi se.

Strah od aneksije

Nakon izjave Lavrova da je "geografija sada drugačija", na Zapadu je porasla bojazan da se Moskva sprema da anektira područja koja je zauzela. Kako piše RSE, nedeljama je bilo manjih signala da Kremlj preduzima administrativne korake, kao što je izdavanje pasoša, postavljanje marionetskog vođstva, naredbe da se u trgovini koriste ruske rublje, kako bi postavio temelje za rusko upravljanje. SAD su već upozorile da Rusija priprema teren za aneksiju ukrajinske teritorije koristeći scenario kakav je upotrebila na Krimu.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, rekao je na konferenciji za novinare da se Rusi pripremaju da postave zvaničnike bliske Moskvi, uspostave rublju kao valutu i primoraju stanovnike da se prijave za rusko državljanstvo.

Kirbi je najavio i brz odgovor SAD i saveznika u slučaju aneksija ukrajinskih oblasti Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk, prenosi BBC. Prema njegovim rečima, Rusija pokušava i da preuzme kontrolu nad predajnicima. Kako je preneo Fajnenešal tajms, aneksija bi verovatno bila po uzoru na rusko zauzimanje poluostrva Krim, kada je Moskva tvrdila da je referendum pokazao da je većina tamošnjih građana za rusku vlast.

Lavrov je u svom intervjuu takođe upozorio da bi se teritorijalni ciljevi mogli dodatno proširiti ako Zapad Ukrajini nastavi isporučivati raketne i topovske sisteme dugog dometa.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da se Ukrajina ne boji i naveo da je pred Ukrajinom važna nedelja, usred užasnog rata. Ukrajina će nastaviti da čini sve kako bi svom neprijatelju nanela maksimalnu štetu.

"Samo oni koji ne znaju pravu istoriju i ne osećaju njenu važnost mogli su da odluče da nas napadnu napasti nas. Ukrajinci su stoljećima bili ugnjetavani i nikada se neće odreći svoje nezavisnosti. Sačuvati jedinstvo sada, zajedno raditi na pobedi - to je najvažniji nacionalni zadatak koji moramo zajedno ostvariti", rekao je Zelenski.

A mišljenje koje danas preovladava među brojnim stručnjacima je i da je ruska invazija postala "rat iscrpljivanja" i da bi njeno trajanje moglo da se oduži.

"Situacija je takva da Zapad zaista neće dozvoliti da Ukrajina bude poražena, ali na drugoj strani Rusija neće dozvoliti da ona pobedi. Kada imate takvu situaciju i takvo raspoloženje na obe strane, a nijedna od zaiteresovanih strana u sukobu zaista nema kapacitet da porazi onu drugu i da je primora da odustane od svojih ciljeva i uverenja. Imate situaciju u kojoj to sada može da se pretvori u dugotrajniji sukob", rekao je ranije za Euronews Srbija istoričar Aleksandar Životić.