Igre 
Zbog rata u Ukrajini evropske zemlje preispituju politike o služenju vojnog roka
Komentari27/07/2022
-12:42
Između 2004. i 2011. godine u velikom delu Evrope ukinuta je opšta mobilizacija i obavezno služenje vojnog roka. Deceniju kasnije Evropa se suočava sa novim ratom, a invazija Rusije na Ukrajinu probudila je strah u većini zemalja i nove rasprave o tome kakva vojska im je potrebna, piše Euronews.
"Svaki Francuz je vojnik i dužan je da brani naciju", objavljeno je u Jourdanovom zakonu iz 1798. godine. Skoro dva veka kasnije, francuski predsednik Žak Širak uveo je "Dan odbrane i državljanstva", kada mladi jednom godišnje uče o republikanskim vrednostima.
Ukidanje obavezne vojne službe 1997. nije bilo opšte popularano u Francuskoj. Za neke je to bila uvreda za istoriju. Za druge, priznanje smanjenja značaja zemlje u svetskim okvirima.
Ali ostatak Evrope sledio je taj primer i širom kontinenta vojna služba je na kraju veka bila ukinuta.
Kreatori politike su želeli da u svojim vojskama imaju samo profesionalce. Nakon skoro pola veka bez sukoba zapadno od Balkana, velike vojske od potencijalno nekoliko stotina hiljada rezervista izgledale su ne samo zastarelo već i skupo.
Britanija je ukinula opštu mobilizaciju 1963. godine, Belgija je to učinila 1992. godine, dok je veliki deo Evrope to učinio između 2004. i 2011. Samo Danska, Estonija, Finska, Kipar, Grčka, Austrija i Švajcarska nikada nisu odustale od regrutacije. Neka pravila su ipak bila ublažena. Beč je 2006. godine smanjio vojni rok na samo šest meseci.
Ruska aneksija Krima 2014. bila je prvi šok koji je podstakao nekoliko evropskih vlada da preispitaju stavove o vojnoj službi. Ukrajina je vratila regrutaciju 2014. godine, što joj je omogućilo da prikupi ogromnu vojsku profesionalaca i rezervista u njenom trenutnom ratu sa Rusijom.
Povezane vesti
Litvanija ga je 2015. delimično ponovo uvela (nakon što ga je ukinula 2008. godine) a Norveška je postala prva evropska zemlja koja je uvela obaveznu vojnu službu za žene. Dve godine kasnije, Švedska je ponovo uvela nacrt. Francuska je počela da zaostaje za svojom novouvedenom vojnom službom, poznatom kao SNU, 2019.
Ministarstvo odbrane Litvanije pokrenulo je studiju o opštoj vojnoj obavezi u januaru ove godine, neposredno pre početka ruske invazije na Ukrajinu. Napad Vladimira Putina izazvao je još jedno preispitivanje.
Letonija je prva reagovala. Početkom jula, njeno ministarstvo odbrane objavilo je da će muškarci od 18 do 27 godina morati da odsluže jedanaest meseci vojnog roka. Očekuje se da će predlog zakona, koji mora da prođe u parlamentu, biti predstavljen sledeće godine.
"Letonsko stanovništvo mora da shvati da, da bismo preživeli, jednostavno moramo povećati udeo stanovništva koje je prošlo vojnu obuku i koje je spremno da se uključi u borbu. Ovo bi trebalo da smanji rizik da Rusija ukoliko poželi napadne Letoniju", rekao je Artis Pabriks, ministar odbrane.
Ko bi sve mogao da sledi politiku uvođenja opte mobilizacije?
Druge zemlje mogle bi da slede ovakvu politiku. U aprilu je holandsko ministarstvo odbrane navodno započelo studiju o uvođenju regrutacije u skandinavskom stilu zbog zabrinutosti da je četvrtina vojnih pozicija trenutno nepopunjena. Poljska je u martu uvela novi sistem "plaćenog dobrovoljnog služenja vojnog roka“.
U Rumuniji — koja je pre nekoliko godina odbacila ponovno uvođenje regrutacije — Ministarstvo odbrane predstavilo je ovog meseca nacrt zakona koji bi primorao državljane koji žive u inostranstvu da se vrate kućama u roku od 15 dana na regrutaciju u slučaju vanrednog ili ratnog stanja.
Nisu svi sledili njihov primer. Antonio Kosta, portugalski premijer, odbacio je povratak obavezne vojne službe. Ni u Španiji, Italiji i Belgiji nema mnogo debate. Istraživanje koje je ove godine sprovedeno u Belgiji pokazalo je da 60 odsto ispitanika ne bi bilo spremno da uzme oružje i bori se za zemlju.
Povezane vesti
U Nemačkoj, gde je regrutacija suspendovana 2011, političari iz celog spektra sugerisali su da bi ona trebalo da se vrati. Karsten Lineman, zamenik lidera konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), sada opozicione stranke, rekao je u martu da bi ponovno uvođenje vojnog roka moglo da donese dobro za društvo. Volfgang Helmih, poslanik socijaldemokrata levog centra (SPD), vladajuće stranke, pozvao je na "hitnu“ debatu.
"Postoje neki političari koji zahtevaju jednogodišnju društvenu obavezu za sve muškarce i žene, što bi značilo da bi vojna služba bila jedna od opcija", objasnio je Joahim Krause, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Kilu.
"Međutim, u vojnim krugovima ne postoji jasna linija", dodao je on. "S jedne strane, postoje pristalice nacrta, koje tvrde da je Nemačkoj potrebno više trupa. S druge strane, ima onih koji tvrde da regrutovani vojnici više nisu u stanju da se nose sa složenim tehnologijama modernog ratovanja.
U pojedinim zemljama vlada zabrinutost i oko toga da li su Evropljani spremni da se suoče sa novim opasnostima.
Između 1999. i 2021. godine, ukupna odbrambena sredstva u EU porasla su samo za 20 odsto, prema izveštajima Evropske odbrambene agencije. To se poredi sa povećanjem od 66 odsto u SAD, 292 odsto u Rusiji i 592 odsto u Kini, u istom periodu.
Za zemlje u blizini Rusije, pretnja koju predstavlja Moskva je opipljivija. Ipak, širom Evrope vojske se bore sa kadrovima. Na primer, holandska vojska trenutno ima oko 9.000 slobodnih mesta, što je oko četvrtine ukupnog broja pozicija, prema izveštajima lokalnih medija.
Profesionalna vojska, dobrovoljno služenje ili opšta mobilizacija - kolike armije su potrebne zemljama?
Međutim, "ono što je danas drugačije od Hladnog rata je to što zemljama nije potrebno da svi služe; ne trebaju im ogromne pešadijske armije. Problem je kako napraviti selekciju", rekla je Elizabet Brav, viši naučni saradnik u istraživačkom centru Roial United Services Institute.
U Velikoj Britaniji je bilo "vrlo malo, ako ih uopšte ima, razmišljanja o uticaju rata u Ukrajini na ideje o nacionalnoj službi, iako je to trebalo da podstakne takvu debatu", rekao je ser Hju Stračen, vojni istoričar i profesor međunarodne odnose na Univerzitetu Sent Endruz.
Gotovo sve vojne službe koje su ponovo uvedene početkom 2010-ih naginju dobrovoljnosti. Većina, zaista, nije opšta na isti način kao što je bila - i postoji određena debata o tome da li su "obavezne" ili ne.
Sistem koji je ponovo uveden 2017. u Švedskoj nije bio isti kao onaj koji je ukinut sedam godina ranije, kaže Alma Person, vanredni profesor na švedskom Univerzitetu Linkoping.
"Nova verzija je i za muškarce i za žene i predstavlja pokušaj da se naglasak stavi na ličnu motivaciju i volonterizam, iako je zaista obavezan", dodala je ona.
Ovo je "paradoks" "dobrovoljne dužnosti“, prema Personu. U Švedskoj se godišnje pozove oko 4.000 regruta, od kojih većina dobrovoljno služi godinu dana. Ali to je mali procenat od ukupnog broja ljudi regrutnog uzrasta.
Slično je i u Norveškoj. Od desetina hiljada pozvanih svake godine na testiranje, samo nekoliko hiljada je primljeno u službu. Prema jednoj proceni, primljeno je samo 15 odsto onih koji su u starosnoj dobi za regrutaciju.
Većina zemalja koje razmišljaju o ponovnom uvođenju vojnog roka sledi ovaj "skandinavski model".
Novi sistem uveden u Poljskoj u martu je takođe dobrovoljan — i plaćen. Oni koji se prijave dobiće mesečnu platu od skoro 1.000 evra i mogu se pridružiti profesionalnoj vojsci nakon jednogodišnje obuke sa punim radnim vremenom.
Komentari (0)