Kako je kirija "srušila" švedskog premijera – ima rok od sedam dana da podnese ostavku ili raspiše izbore

Komentari

Autor: Euronews, Tanjug

22/06/2021

07:01

Kako je kirija "srušila" švedskog premijera – ima rok od sedam dana da podnese ostavku ili raspiše izbore - Copyright Tanjug AP/Anders Wiklund

veličina teksta

Aa Aa

Švedski parlament izglasao je nepoverenje premijeru Stefanu Levenu, učinivši ga tako prvim premijerom u istoriji te zemlje kom je izglasano nepoverenje. On sada ima nedelju dana da podnese ostavku ili da raspiše vanredne izbore. Kriza švedske vlade nastupila je nakon što je Levica uskratila podršku premijeru za novi zakon o određivanju kirije za stanovanje.

Leven je član Socijaldemokratske stranke i na vlasti je od 2014. godine. Za nepoverenje njegovoj vladi izjasnili su se poslanici Levice, Švedskih demokrata, Moderata i Demohrišćana.

Leven sada ima dve opcije – da podnese ostavku, čime će biti pokrenuta procedura odabira novog premijera ili da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Ustav Švedske mu daje rok od sedam dana da donese odluku.

Levica, koja je tradicionalno podržavala socijaldemokrate, ovog puta se nije saglasila sa njima oko predloga promena švedskih zakona o kirijama.

"Ovo što radimo danas, ne radimo olako. Učinili smo sve što smo mogli da rešimo situaciju. Ali kada niko drugi nije želeo da doprinese rešenju, završili smo ovde, i to je u skladu sa onim što smo obećali", rekao je lider levice Nuši Dadgoster u govoru u parlamentu pre glasanja.

Iako je Levica prva zapretila izglasavanjem nepoverenja, na kraju su glasanje predložile Švedske demokrate koji su, za razliku od Levice, imale dovoljno poslanika da podnesu predlog, prenosi thelocal.se.

Zahtev, o kom je glasalo svih 349 poslanika uprkos restrikcijama zbog pandemije kovida 19, trebalo je da dobije 175 glasova da bi bio usvojen, a ukupno je dobio 181.

Švedski sistem određivanja kirije

U prošlosti se o visini kirije koju švedski stanari moraju da plaćaju odlučivalo kroz kolektivno pregovaranje.

Umesto direktnih pregovora između stanodavaca i stanara, švedska organizacija stanara "Haresgastforeningen", u ime svih stanara, sklapa ugovore sa vlasnicima imovine. To stanodavcima otežava podizanje stanarine bez prethodnog pregovaranja sa organizacijom stanara.

To je, kako je rekao Martin Hoferberg, glavni ekonomista u organizaciji, jedan od razloga zašto stanarina u popularnim urbanim sredinama, poput Stokholma, nije porasla tako brzo kao u drugim glavnim gradovima.

"Švedski model je jedinstven. Leži negde između tržišnog sistema i stroge regulacije. To je fleksibilan sistem koji takođe uzima u obzir parametre kvaliteta prilikom određivanja zakupnine", rekao je on.

Ali ako pitate Švedsku federaciju za imovinu, Fastingetsagarna, trenutni sistem je daleko od dovoljno fleksibilnog.

"Kada su stanarine pod kolektivnim dogovorom daleko od tržišnih, ili čekate nekoliko godina da dobijete stan ili se okrećete rastućem crnom tržištu. Ograničena reforma koja se sprema odnosi se na omogućavanje ulaganja u nove i lakše dostupne stanove za iznajmljivanje tamo gde je potražnja velika", rekao je stručnjak Martin Lindval.

On tvrdi da bi ovaj predlog Švedsku učinio privlačnijim mestom za izgradnju novih stambenih zgrada.

"Ako bi se vremenom postavka zakupa bolje prilagođavala tržištu, volja naših članova za ulaganjem bi rasla", izjavio je on.

Po njegovom mišljenju, ovo pitanje je pretvoreno u nešto mnogo veće nego što zapravo jeste.

"Ovo će uticati na samo nekoliko ljudi. Predlog bi samo značio da će vlasnici stanova izgrađenih posle jula 2022. imati pravo da biraju da li će da pregovaraju kolektivno ili direktno sa stanarom", dodao je, prenosi euronews.com.

Kritičari ovog predloga vide to kao mogućnost pogoršanja pozicije stara u pregovorima.

Rok od sedam dana

Nakon što je švedski parlament izglasao nepoverenje premijeru Stefanu Levenu, on je izjavio da će održati razgovore sa ostalim partijama povodom odluke da li da podnese ostavku ili da sazove vanredne izbore u roku od nedelju dana, javlja Rojters.

Nacionalistička stranka Demokrate Švedske je iskoristila šansu da sazove glasanje prošle nedelje, nakon što je bivša komunistička Partija levice povukla podršku vladi zbog plana da se ublaže kontrole kirija za novoizgrađene stanove.

Još se ne zna kome će se predsednik skupštine obratiti da formira novu vladu, a ankete pokazuju da su partije levog centra i desnog centra ujednačene, što znači da vanredni izbori možda ne bi doneli jasnoću.

Nova ili prelazna vlada će raditi do generalnih izbora koji su zakazani za septembar sledeće godine.