Igre 
Pandemija je u velikoj meri otežala život migranata: Kako bi inkluzivna politika mogla da im pomogne
Komentari20/06/2021
-23:03
Pandemija koronavirusa je gotovo svima otežala život poslednjih godinu i po dana, ali posebno migrantima. Naime, mnogi od njih zavise od pomoći određenih zajednica, a posle pojave virusa i uvođenja mera suočili su se sa brojnim problemima, jer su bili osuđeni sami na sebe.
"Ni pre pandemie migrantima nije bilo lako da razumeju medicinski sistem ili da se sami snađu u banci", rekao je dr Haitam al-Hamvi, menadžer zajednice Rethink Rebuilt, humanitarne organizacije sa središtem u Velikoj Britaniji koja radi na poboljšanju života migranata i izbeglica.
On naglašava da je svim izbeglicama lakše kada mogu da zatraže pomoć uživo, nego kada su prinuđeni na komunikaciju putem mejla ili preko telefona.
Al-Hamvi već 13 godina živi u Velikoj Britaniji, originalno je došao kako bi tu završio doktorske studije, ali je ostao u državi kada je izbio sirijski rat. Primetio je da se mnogi migranti često oslanjaju na pomoć drugih oko učenja jezika i sticanja novih veština, ali pandemija je onemogućila takvu vrstu saradnje.
"Pre su migranti mogli sa nekim da odu u banku ili u centar za zapošljavanje, a sada sve moraju sami da organizuju. Meni moj lekar nije poslao potrebne dokumente kako bih mogao da se registrujem za vakcinaciju protiv kovida 19, iako imam više od 40 godine. Morao sam sebi da pronađem centar", objasnio je al-Hamvi.
To je isti tip problema. Mnogi migranti, kako on ističe, možda i ne znaju da treba da pronađu centar za vakcinaciju, a ne mogu ni od koga da zatraže pomoć.
Povodom Svetskog dana izbeglica, koji se svake godine obeležava 20. juna, Ujedinjene nacije podržavaju programe inkluzije i podstiču zemlje da razvijaju inkuzivnu politiku za izbeglice i migrante u zdravstvenim sistemima i školama.
Povezane vesti
Al-Hamvi je rekao za Euronews da je jezička barijera največi problem koji otežava snalaženje migranata u drugoj državi.
"Mnogi ljudi nisu mogli da imaju časove jezika poslednjih godinu i po dana", rekao je on, dodajući da je većina pronašla alternative — neki su učestvovali na časovima preko interneta, a drugi pohađali volonterska predavanja u crkvama.
"Začarani krug"
Istraživači sa Univerziteta Lund u Švedskoj ukazuju su da se migranti u Evropi često suočavaju sa velikim preprekama tokom pronalaženja posla. Tim smatra da su potrebni programi integracije i sistem službene sertifikacije diploma i završenih struka.
U istom izveštaju se ističe da migranti često mogu godinama da se "zaglave" u azilima, čak i nakon što im je dodeljena boravišna dozvola, zbog poteškoća oko kurseva i integracije.
"Najčešći problem je pronalazak novog posla — većina migranata ne može da se zaposli u svojoj struci jer je za to potrebno polagati brojne kvalifikacione testove", objasnio je al-Hamvi i naglasio da je ovo posebno karakteristično za Veliku Britaniju.
profimedia
"Čak i ako je neko radio 30 godina kao hirurg u Siriji, svoju karijeru mora započeti od početka u Velikoj Britaniji. Neophodno je da nauči engleski jezik i da položi nekoliko ispita. Isto se odnosi i na druge profesije. Mnogi poslovi zahtevaju iskustvo u Velikoj Britaniji, a to iskustvo osoba ne može da stekne ako se ne zaposli. Zato smatram da se oni nalaze u 'začaranom krugu'. Neretko viđam visoko kvalifikovane migrante koje pate od depresije ili anksioznosti", dodao je on.
Povezane vesti
Šta bi moglo da bude rešenje?
Al-Hamvi smarta da postoji nekoliko rešenja — pre svega, izbegavanje politike vraćanja migranata u svoju zemlju.
"To povećava stres i strah kod Sirijaca, a takva vrsta neizvesnosti može da se odrazi na mentalno zdravlje", rekao je aludirajuči na potez Danske koja je ukinula borvišne dozvole stotinama sirijskih migranata.
Al-Hamvi je predložio izradu plana integracije visoko kvalifikovanih Sirijaca, kako bi oni mogli da rade u struci.
"Kvalifikovani ljudi bi prvo mogli da volontiraju što bi im ubrzalo proces učenja jezika i pomoglo u boljem upoznavanju sistema", ističe al- Hamvi.
"Zašto da ne upotrebimo njihove veštine u korist društva? To bi moglo da poboljša i njihov život, a i da sruši predrasude o migrantima. U početku mogu da volontiraju, a kasnije da razviju svoju karijeru", predlaže al-Hamvi.
Komentari (0)