Igre 
Ujedinjenje rumunske desnice pred izbore: Šta je plan i može li novi kandidat da pobedi?
Komentari13/03/2025
-18:38
Nezavisni kandidat za predsednika Rumunije Kalin Đorđesku neće imati priliku da brani odličan rezultat koji je postigao u prvom krugu poništenih izbora, kada je šokirao Rumuniju i Evropu odnevši pobedu ispred kandidata političkog mejnstrima, osvojivši 23 odsto glasova, zbog čega je bio u veoma dobroj poziciji da postane i novi predsednik Rumunije.
Ipak, kako je naveo, zbog izbornih nepravilnosti i nepravilnosti u vođenju kampanje od strane Đorđeskua, Ustavni sud je na kraju poništio taj izborni ciklus, a za 4. maj su zakazani novi izbori.
Ankete pred majske izbore, a pre zabrane Ustavnog suda Rumunije Đorđeskuu da se opet kandiduje, govorile su da mu sudski sporovi i hapšenje nisu naneli nikakvu štetu, štaviše, on se popeo na 41,1 odsto podrške i zacementirao na prvom mestu.
Daleko ispod njega su se našli kandidati Krin Antonesku iz vladajuće koalicije Socijaldemokrata (18,5 odsto) i gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan (12,4 odsto), koji zajedno, a i sa Elenom Laščoni (Unije za spas Rumunije) koja je na četvrtom mestu sa 7 odsto, imaju manju podršku od Đorđeskua, pokazivale su ankete.
Ipak, konačna zabrana Ustavnog suda da se kandiduje, dovela je Đorđeskua u bezizlaznu situaciju, pa mu je preostalo samo da podrži nekoga od srodnih kandidata, kako bi rumunska desnica kapitalizovala visoku podršku u biračkom telu.
Desnica će ipak imati kandidata?
U rumunski parlament na decembarskim parlamentarnim izborima ušle su dve partije desnice koje su pružile podršku Đorđeskuu u prvom krugu decembarskih predsedničkih izbora, stranka "Alijansa za ujedinjenje Rumuna" (AUR) Džordža Simiona i "Partija mladih" (POT) Anamarije Gavrile, koje su kombinovano osvojile oko 25 odsto glasova, pa su u tom zbiru iznad vladajućih Socijaldemokrata koji su osvojili oko 22 odsto.
Procenti glasova desnice osvojeni na parlamentarnim izborima otprilike korespondiraju sa podrškom koju je tada zavredio Đorđesku sa podrškom desnice, a ako je moguće uporediti ove rezultate u sadašnjem trenutku, jasno je da desnica može da računa na mnogo veći broj glasova.
Povezane vesti
Iz tog razloga, ali i iz osećaja da je Đorđeskuu naneta nepravda, liderka POT-a Anamarija Gavrila i šef AUR-a Simion su odlučili su da se oboje kandiduju na predsedničkim izborima u Rumuniji 4. maja.
Twitter/@daily_romania
Ako obe kandidature budu odobrene od strane BEC-a, jedno od dvoje će se povući, rečeno je u saopštenju.
"Džordž Simion i ja, Anamarija Gavrila ćemo podneti naše kandidature. Potrebno nam je da stanete uz nas. Kada naše kandidature budu validirane, jedno od nas dvoje će odustati. Moramo da pružimo svaku šansu ovom suverenističkom pokretu. Budite uz nas jer bez vas to ne možemo da uradimo. Mi samo predtsavljamo to što ste vi i kako vi živite", rekla je Gavrila.
Predostrožnost kojoj su ovog puta skloni lideri desnice govori u prilog sumnji da će bilo koji kandidat desnice biti onemogućen u kandidaturi, a ovoga puta i druge značajne odrednice komplikuju pokušaj ovih stranaka i njihovih pristalica da imaju svog predstavnika i kandidata.
Kandidaturu je u ovom procesu najavio i savetnik Đorđeskua, Anton Pisaroglu, koji je rekao da "nije zamena za Đorđeskua, jer je on nezamenjiv".
"Jedino rešenje da se izvučemo iz haosa u koji su nas bacili je da se kandidujem za predsednika Rumunije. Sa jednim jedinim ciljem: da se nastave slobodni vanredni izbori. Da iskoristim sve poluge kada stignem tamo da hitno pokrenem slobodne izbore. I ne, ja nisam rezerva Kalina Đorđeskua. On je nezamenljiv. Ja sam rešenje za trenutnu situaciju u kojoj se nalazimo", rekao je Anton Pisaroglu u poruci na TikToku.
Za kandidaturu potrebno 200.000 potpisa, a rok je 15. mart, da li je izvodljivo?
Kalin Đorđesku je na vest o zabrani kandidovanja reagovao tako što je Evropu nazvao diktaturom, a takođe je rekao i da je Rumunija "pod tiranijom".
Povezane vesti
"Još jedan direktan udarac u srce demokratije širom sveta. Ostala mi je samo jedna poruka: ako padne demokratija u Rumuniji, pašće i ceo demokratski svet. Ovo je samo početak. To je tako jednostavno. Evropa je sada diktatura, Rumunija je pod tiranijom", napisao je Kalin Đorđesku na svom "Facebooku".
U odbranu demokratije i prava Đorđeskua da se kandiduje na ulice rumunskih gradova su izašli na desetine hiljada građana, koji su zahtevali od Ustavnog suda da poništi sopstvenu odluku, do čega ipak nije došlo.
U ovakvoj situaciji sav teret pada na predstavnike desničarske opozicije, Gavrilu i Simiona, koji imaju nimalo lak zadatak da ispune do subote 15. marta.
Povezane vesti
Naime, za kandidaturu na predsedničkim izborima potrebno je najmanje 200.000 potpisa, a krajnji rok je upravo 15. mart, do kada kandidati mogu da podnesu validne potpise i da tada prođu kroz proveru Izborne komisije, te da njihove kandidature budu potvrđene.
Partije AUR i POT odigraće ključnu ulogu u ovom procesu, što su potvrdili Simion i Gavrila.
"Ovog puta biće potrebno učešće svih u prikupljanju potpisa. Zajedno smo, drugog rešenja nema. Idemo do kraja kako smo obećali vama, rumunskom narodu", rekao je Simion, dok je Gavrila primetila da se "drugi krug vratio za gospodina Kalina Đorđeskua, izabranog predsednika. Idemo napred sa suverenističkim pokretom da mu damo svaku šansu", rekla je ona.
Ipak, postoje i oni koji tvrde da je nerealno da se sakupi 200.000 potpisa u samo tri dana, a jedan od njih je i Remus Prikopie, rektor "Nacionalne škole političkih i administrativnih studija" (SNSPA).
"S obzirom da je rok za podnošenje kandidatura ističe 15. marta 2025. godine u 00.00 časova, očigledno je da je apsolutno nerealno da novi potencijalni kandidati, podržani od stranaka ili nezavisni, uspeju da legalno pribave 200.000 potpisa. Predsednički izbori, u skladu sa dobrim praksama koje preporučuju Evropski sud za ljudska prava i Venecijanska komisija, moraju se održati na osnovu jasnih pravila, razumnih kriterijuma i transparentnih mehanizama verifikacije, uključujući i u pogledu finansiranja izbornih kampanja", napisao je Prikopie na svojoj Fejsbuk stranici.
Da li će Simion i Gavrila uspeti i mogu li da pobede?
Ipak, činjenica koja ostaje je da politička desnica u Rumuniji beleži istorijske rezultate i sa preko 40 odsto podrške, koliko je po anketama imao Đorđesku, ne izgleda nemoguće da se sakupi 200.000 potpisa bez obzira na kratak rok, ali ni da kandidat desnice eventualno pobedi upravo na tragu osećaja da je Đorđeskuu zabranom kandidature naneta nepravda.
Snaga ovog svojevrsnog pokreta u Rumuniji su mlađi birači, koji su Đorđeskua videli kao simbol otpora establišmentu. Prema analizi HotNews.ro, Simion, koji je na izborima 2024. osvojio 14 odsto glasova, ima stabilnu bazu birača i može privući deo Đorđeskuovih pristalica.
On je već poznata figura nacionalizma, a snažna podrška Đorđeskua mogla bi povećati njegove šanse, dok Gavrila, iako manje poznata, donosi svežinu i privlači mlade glasače, što bi moglo proširiti desničarski doseg.
Tanjug AP/Andreea Alexandru
Na kraju, i protesti nakon zabrane kandidature Đorđeskua, poput onih 11. marta ispred Ustavnog suda, pokazuju da desničarski birači ostaju mobilisani, a ova energija može se pretočiti u glasove za Simiona ili Gavrilum tvrde rumunski mediji.
Takođe, desničari mogu da razčunaju na slabosti proevropskih kandidata, poput Elene Laščoni iz USR-a, koji se suočavaju sa izazovima upravo na tom polju, jer je Laščoni u prvom krugu u decembru osvojila 19,2 odsto glasova, dok se njena stranka danas bori s unutrašnjim podelama i percepcijom da je deo "korumpiranog sistema", te je njena podrška danas tek 7 odsto.
Politički analitičari poput Kristiana Pirvuleskua, smatraju da desnica ima šansu ako iskoristi Đorđeskuov narativ jer su "napadi na ustavni poredak očigledni, ali narodna podrška ostaje snažna".
Takođe, nadu desničarima daje i to, kako navodi Agerpres, da je Simionov AUR već prikupio značajan broj potpisa, što ukazuje na organizacionu spremnost desnice ovoga puta.
Komentari (0)