Igre 
Politički uzburkana nedelja pred drugi krug izbora u Francuskoj: Makronov novi mandat na izmenjenoj političkoj sceni
Komentari13/06/2022
-19:50
Sedam nedelja nakon što je Emanuel Makron osvojio drugi mandat na predsedničkim izborima u Francuskoj, deluje da Centristički savez francuskog predsednika i novoformirana Levičarska koalicija stoje rame uz rame, posle prvog kruga parlamentarnih izbora. Novinarka lista Mond diplomatik Ana Otašević smatra da će sledeća nedelja biti veoma politički uzburkana sve do narednog kruga glasanja, a konačni rezultati su i dalje prilično neizvesni, što je, kako ističe, generalno retkost kada su u pitanju parlamentarni izbori.
Ona smatra da su se politička klima i čitav politički pejzaž prilično promenili, u odnosu na izbore 2017. godine, kao i da bi rezultati mogli da budu značajni za širi evropski kontekst.
Na jučerašnjem prvom krugu izbora Makronova koalicija "Zajedno" osvojila je 25,75 odsto glasova birača, dok Melanštonov NUPES ima 25,66 odsto. Dve liste deli samo 21.000 glasačkih listića. Krajnje desničarskom Nacionalnom savezu Marin le Pen pripalo je 18,68 odsto glasova, dok su republikanci osvojili 10,42 odsto. Nijedna druga partija nije osvojila više od pet odsto.
Šta ako Makron izgubi apsolutnu većinu u parlamentu?
U drugom krugu ključ će biti izlaznost. U nedelju na glasanju je zabeležen rekordno nizak nivo učešća, sa 52,49 odsto registrovanih birača koji su ostali kod kuće, piše France24. Lideri levice nastoje da obezbede mnogo veći odziv sledeće nedelje, uz očekivanje da će nezadovoljni Francuzi verovatno pre glasati za njih nego za vladajuću koaliciju, te da bi možda mogli da osvoje apsolutnu većinu (289 od 577 mesta u parlamentu).
Cilj levice je da natera Makrona na "kohabitaciju" tako što će osvojiti većinu i naterati ga da imenuje članove koalicije NUPES za ministre u vladi.
Međutim, Otašević smatra da, uprkos značajnom prodoru, levica nema dovoljan rezervoar glasova na terenu te da je veliko pitanje da li će uspeti da osvoje većinu, koja bi generalno promenila političku sliku u Francuskoj. Trenutne projekcije takođe potvrđuju da je scenario koji bi odgovarao levici malo verovatan.
Upitana, šta bi za Makrona značio trijumf levičara, sagovornica navodi da bi u tom slučaju on morao da napravi koalicije.
AP Photo/Daniel Cole
Povezane vesti
"Tu verovatno može da računa na tradicionalnu desnicu, odnosno na republikance. On ima veći rezervoar glasova u regionima, nego što imaju partije levice objedinjene u koaliciji na čijem čelu je Melanšon. Da bi dobio većinu u parlamentu Makron će morati da pravi koalicije, dok levica nema tu mogućnost", objašnjava Ana Otašević.
Poraz ili uspeh za Marin le Pen?
Na ovogodišnjim predsedničkim izborima Marin le Pen je bila na "drugom mestu", dok je krajnja desničarska stranka posle prvog kruga parlamentarnih izbora završila na trećem mestu sa 18,68 odsto glasova.
Novinarka Mond diplomatika ovaj rezultat smatra sasvim očekivanim, i ističe da ovo ne može da se posmatra kao neuspeh, budući da partija Le Pen nikada nije dobro prolazila na parlamentarnim izborima, jer "nema razvijenu lokalnu strukturu".
Kako France24 tvrdi, kandidati krajnje desnice "uglavnom nisu uspeli da iskoriste uspeh Le Pen na predsedničkim izborima, gde je ona osvojila više od 40 odsto".
AP Photo/Michel Spingler, File
"Ovo se može smatrati uspehom, iako u poređenju s predsedničkim izborima njena koalicija jeste sada na trećem mestu, ali će sada prvi put od 1986. godine najverovatnije moći da napravi grupu u parlamentu", objašnjava Ana Otašević.
Nacionalni skup trenutno ima samo osam mesta u skupštini, manje od 15 potrebnih za formiranje poslaničke grupe – što je preduslov da ima stvarni značaj. Predviđa se da će koalicija osvojiti od 20 do 45 mesta.
Republikanci gube pola svojih mandata
Nasuprot tome, republikanci će izgubiti do polovine svojih mesta. Stranka je u nedelju osvojila 10,42 odsto, navodi France24.
Povezane vesti
Kako francuski portal navodi, oni će nastojati da zadrže što više od sadašnjeg 101 mandata. Prema projekcijama procenjuje se da bi mogli da osvoje između 50 i 80 mesta.
Drugačija politička scena u odnosu na prvi Makronov mandat
Ana Otašević ukazuje na to da kada je Emanuel Makron 2017. prvi put došao na vlast, imao je odrešene ruke.
"Ulazio je s velikim optimizmom i većinom koja mu je dopuštala da uđe u ozbiljnije reforme. Međutim, njegov prvi mandat obeležile su brojne društvene pobune, izlazak ljudi na ulicu, žuti prsluci i vrlo je verovatno da će se to ne samo nastaviti već i intenzivirati u ovim uslovima ekonomske krize, rata u Ukrajini, inflacije koja je sve snažnija", objašnjava ona.
Sagovornica smatra da bi tokom ovog mandata Makron trebalo da vodi računa o tome da ne izazove novi socijalni bunt.
"Politička klima, kao i pejzaž politički se promenio. Sada imamo te tri grupacije. Imamo snažan proboj levice i s druge strane desnicu, koja je neka kontrateža. Te opcije koje su bile smatrane kao radikalne sada su vrlo prisutne, one čine politički pejzaž zajedno sa Markonovim centrom", podvlači ona.
Možda Makron neće izgubiti političku većinu, kako navodi Otašević, ali kada je reč o reformama moraće da vodi računa da ne izazove i ne produbi nezadovoljstvo.
"Kada se sledeći put organizuju protesti, ti demonstranti će verovatno imati svoje predstavnike u parlamentu. Idemo ka jednoj situaciji koja je drugačija. U Francuskoj dolazi do promena na političkoj smeni koje su značajne i za širi evropski kontekst", zaključila je novinarka lista Mond diplomatik Ana Otašević.
Komentari (0)