Igre 
Neizvesna sudbina zarobljenika iz Azovstala: Dok Kijev traži razmenu, u Moskvi najavljuju suđenje
Komentari23/05/2022
-19:12
Nekoliko dana otkako je ruska vojska proglasila pobedu u Marijupolju, a poslednji vojnici iz čeličane Azovstal položili svoje oružje, sudbina ovih boraca i dalje je neizvesna. Dok Ukrajina sa jedne strane poziva na razmenu zarobljenika, Rusija želi suđenje. Kao jedan od scenarija koji se sada pominje je i suđenje pred međunarodnim tribunalom koji će, kako je najavio predsednik samoproglašene Donjecke narodne republike, da bude osnovan baš na toj teritoriji.
Poslednja grupa pripadnika ukrajinskih snaga u Azovstalju, podsetimo, predala se ruskim trupama 20. maja, a Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da ruske snage potpuno kontrolišu tu bivšu čeličanu u Marijupolju. Portparol ruskog ministarstva saopštio je da se od 16. maja predalo ukupno 2.439 pripadnika puka Azov i drugih ukrajinskih snaga.
Borci koji su se predali trenutno su u ruskom zarobljeništvu - neki na bolničkom lečenju, a neki u zatvorskim jedinicama, preneo je Euronews.
Šta će sa njima biti i dalje se ne zna, a predsednik samoproglašene Donjecke narodne republike Denis Pušilin, izjavio je danas da će svim pripadnicima ukrajinskih snaga koji su se predali u Azovstalu suditi međunarodni tribunal koji će biti osnovan u DNR.
Pušilin je za Interfaks rekao da je u toku izrada statuta tribunala, dodajući da se zarobljeni pripadnici ukrajinskih snaga nalaze na teritoriji samoproglašene DNR.
Čeličana u Marijupolju, inače, postala je simbol otpora ukrajinskih snaga u ratu koji traje već tri meseca, a iz Rusije su se čuli različiti predlozi o tome kako bi sa ovim borcima trebalo da se postupa.
Podoljak: Termopil 21. veka
Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednik Volodimira Zelenskog, opisao je odbranu Marijupolja kao "Termopil 21. veka", upoređujući tako situaciju u kojoj se našao ovaj ukrajinski lučki grad sa jednim od najpoznatijih poraza u istoriji, bitkom kod Termopilskog klanca kada se 300 Spartanaca suočilo sa mnogo puta brojnijom vojskom Persije.
Povezane vesti
Međutim, i pre nego što je poslednji ukrajinski vojnik napustio Azovstal bilo je jasno da će njihova sudbina biti neizvesna. Zelenski je rekao kako su "Ukrajini potrebni živi heroji", kao i da se "i dalje radi na vraćanju naših momaka kući". Međutim, i dalje nije poznato kada i da li će se oni zaista i vratiti, a detalji sporazuma između dve strane, kao i UN i Crvenog krsta, nisu poznati.
Zamenik ukrajinskog ministra odbrane rekao je da će oni da budu razmenjeni sa ostalim zarobljenicima, ali su neki ruski zvaničnici u rekli i da bi njima moglo da bude suđeno, pa čak i da bi mogli da budu pogubljeni. Poslanici ruske Državne dume rekli su da će predložiti nove zakone koji bi mogli a poremete razmenu zarobljenika ovih boraca koje Moskva naziva "teroristima".
Tanjug/AP/Alexei Alexandrov)
Detalji sporazuma koji je doveo do evakuacije iz Azovstala, kako piše Gardijan, ostali su nejasni, a niz izjava ruskih zvaničnika sugeriše da razmena zarobljenika nije baš tako izvesna.
Predsednik Odbora ruske Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki rekao je da će akcije ukrajinskih boraca u Marijupolju i Kramatorsku biti predmet suđenja na različitim nivoima.
"Da, sudovi će biti obavezni. Neprihvatljivo je opraštati takve stvari da se takve situacije nikada više ne bi dešavale u ljudskoj istoriji", poručio je Slucki u razgovoru sa šefom samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denisom Pušilinom, prenose RIA Novosti.
Slucki je, pored predloga za suđenje na više nivoa, rekao i kako će Moskva proučiti inicijativu za razmenu pripadnika ukrajinskih vojnika iz Azovstala za uhapšenog ukrajinskog opozicionog političara Viktora Medvedčuka.
"Što se tiče razmene, proučićemo to pitanje. Ne samo mi, već oni koji imaju ovlašćenja u Moskvi da proučavaju i donose odluke u vezi sa inicijativom za razmenu Medvedčuka za pripadnike Azova", rekao je Slucki, prenela je agencija RIA Novosti. Viktor Medvedčuk (67) je, inače, političar i bogati ukrajinski preduzetnik koji važi za osobu blisku predsedniku Rusije.
Tanjug AP/Russian Defense Ministry Press Service via AP
Povezane vesti
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je nedavno da će prema vojnicima biti postupano "u skladu sa relevantnim međunarodnim zakonima", ali postoji zabrinutost šta će im se dogoditi ako ostanu u zarobljeništvu ruske vojske.
U ruskom parlamentu se, međutim, čak pominje i smrtna kazna. Predsednik donjeg doma ruske Dume Vjačeslav Volodin istakao je da "nacističke zločince ne bi trebalo razmenjivati, već bi trebalo učiniti sve da im se sudi", dok je Slucki, koji sada spominje "suđenje na različitim nivoima", čak predlagao i da se ovi vojnici pogube.
Zašto je Azovski bataljon kontroverzan?
Azovski bataljon je bio ključni deo ruskog propagandnog narativa o ratu u Ukrajini, koji je i pokrenut sa navodnim ciljem "denacifikacije". Bataljon je formiran 2014. kao dobrovoljačka milicija za borbu protiv snaga koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini i mnogi njeni prvobitni članovi imali su ekstremno desničarske stavove.
Povezane vesti
Osnovali su je navijači fudbalskog kluba Metalist Harkiv i članovi ekstremno desničarskih organizacija Socijalno-nacionalni skup i Patriot Ukrajine, koje su se kasnije ujedinile u ekstremističku stranku Desni sektor. Njihova ikonografija sadržala je neonacističke simbole, te je upravo to razlog zbog kojeg je rusko ministarstvo odbrane prilikom predaje vojnika od njih tražilo da pokažu tetovaže i sve to snimalo kamerom.
Iz Kremlja je saopšteno i da je komandant Azova, Denis Prokopenko, iz čeličane izveden u oklopnom vozilu. Sam Prokopenko je pre predaje objavio kratku video poruku iz unutrašnjosti čeličane Azovstal u Marijupolju u kojoj je naveo da je najviši vojni vrh "izdao naređenje da se sačuva život i zdravlje vojnika garnizona i prestane sa odbranom grada". Slično tome, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je istakao da je "borcima iz opkoljenog Azovstala rečeno da izađu i spasu živote".
Preporuka za vas
Komentari (2)
Марија
23.05.2022 21:33
Уопште им није неизвесна будућност
Zivan Oluic
25.05.2022 18:37
Рат је. Женевска конвенција, ако је могуће. Ако не, логори и суђења. Можда размена. За оне који су на последњој листи одговорности. Остали, на међународни трибунал. И Хаг, рецимо.