Igre 
Teški pregovori i pozivi na suđenje: Kakva sudbina čeka ukrajinske borce iz Azovstala?
Komentari21/05/2022
-22:44
Ruska vojska proglasila je pobedu u Marijupolju, nakon opsade koja je trajala gotovo tri meseca, i za koju se smatra da kao posledicu ima 20.000 stradalih civila. Pobeda i preuzimanje kontrole nad gradom proglašeni su nakon što su se predali i poslednji vojnici iz čeličane Azovstal, koja je dugo odolevala ruskim napadima i u kojoj su se nalazili uglavnom vojnici iz ukrajinske Azovske regimente. Međutim, još se ne zna šta će biti s tim ukrajinskim borcima.
Kako je prenela ruska državna agencija RIA Novosti, ukupno 2,349 ukrajinskih vojnika položilo je oružje, a poslednjih 500 to je učinilo juče. Svi koji su se predali trenutno su u ruskom zarobljeništvu - neki su odvedeni na bolničko lečenje, a neki su već u zatvorskim jedinicama, prenosi Euronews. Takođe, iz Kremlja je saopšteno i da je komandant Azova, Denis Prokopenko, iz čeličane izveden u oklopnom vozilu.
Sam Prokopenko je juče, pre predaje, objavio kratku video poruku iz unutrašnjosti čeličane Azovstal u Marijupolju u kojoj je naveo da je najviši vojni vrh "izdao naređenje da se sačuva život i zdravlje vojnika garnizona i prestane sa odbranom grada". Slično tome, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je istakao da je "borcima iz opkoljenog Azovstala rečeno da izađu i spasu živote".
Mihailo Podoljak, savetnik Zelenskog, opisao je odbranu Marijupolja kao "Termopil 21. veka", upoređujući tako situaciju u kojoj se našao ovaj ukrajinski lučki grad sa jednim od najpoznatijih poraza u istoriji, bitkom kod Termopilskog klanca kada se 300 Spartanaca suočilo sa mnogo puta brojnijom vojskom Persije.
Još se ne zna kakva će biti sudbina ukrajinskih vojnika koji su branili Azovstal, kompleks koji se prostire na gotovo 11 kilometara kvadratnih, a iz Rusije se čuju različiti predlozi o tome kako bi sa njima trebalo postupati.
Predsednik Odbora ruske Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki rekao je da će akcije ukrajinskih boraca u Marijupolju i Kramatorsku biti predmet suđenja na različitim nivoima.
"Da, sudovi će biti obavezni. Neprihvatljivo je opraštati takve stvari da se takve situacije nikada više ne bi dešavale u ljudskoj istoriji", poručio je Slucki u razgovoru sa šefom samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denisom Pušilinom, prenose RIA Novosti. Prethodno je Pušilin rekao da je neizbežan tribunal protiv ukrajinskih boraca iz Azovstala, kao i da je to "zahtev javnosti".
Povezane vesti
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Slucki je, pored predloga za suđenje na više nivoa, rekao i kako će Moskva proučiti inicijativu za razmenu pripadnika ukrajinskih vojnika iz Azovstala za uhapšenog ukrajinskog opozicionog političara Viktora Medvedčuka.
Različiti predlozi dolaze iz Rusije
I pre nego što je poslednji ukrajinski vojnik napustio Azovstal bilo je jasno da će njihova sudbina biti neizvesna, jer dok Kijev poziva na razmenu zarobljenika, iz Moskve stižu glasovi kako bi ipak trebalo da im se sudi.
Podoljak je tako rekao da su "pregovori veoma teški jer su u pitanju ljudski životi, ali i zato što su Azovstal, Marijupolj i Azovska regimenta simbolični za Ukrajinu, dok za Rusiju imaju negativnu simboliku", a spomenuo je čak i neke "uticajne posrednike" u ovim pregovorima, mada ih nije imenovao.
Zelenski je rekao kako su "Ukrajini potrebni živi heroji", kao i da se "i dalje radi na vraćanju naših momaka kući". Međutim, i dalje nije poznato kada i da li će se oni zaista i vratiti, a detalji sporazuma između dve strane, kao i UN i Crvenog krsta, nisu poznati.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je nedavno da će prema vojnicima biti postupano "u skladu sa relevantnim međunarodnim zakonima", ali postoji zabrinutost šta će im se dogoditi ako ostanu u zarobljeništvu ruske vojske.
Tanjug AP/Russian Defense Ministry Press Service via AP
Ukrajinska poslanica Lesija Vasilenko rekla je za BBC da će, ako ne budu vraćeni u Ukrajinu, "sudbina ovih veoma hrabrih ljudi biti apsolutno nepoznata i biće u ruskim rukama, što je daleko od idealne situacije".
Povezane vesti
Međutim, u ruskom parlamentu se pominje smrtna kazna, i to se upravo dovodi u vezu sa vojnicima iz Azovstala. Predsednik donjeg doma ruske Dume, Vjačeslav Volodin, istakao je da "nacističke zločince ne bi trebalo razmenjivati, već bi trebalo učiniti sve da im se sudi", dok je Slucki, koji sada spominje "suđenje na različitim nivoima", čak predlagao i da se ovi vojnici pogube.
Nemački vojni stručnjak i penzionisani general Egon Rams nazvao je ovakve izjave "skandaloznim", preneo je DW na srpskom.
"Kad čujem da ima poslanika Dume koji prete smrtnom kaznom, onda očigledno ruski predstavnici opet nisu ispravno protumačili pravnu osnovu ili opet kreću da počine ratni zločin", kaže on za televiziju ZDF.
Pa čak i ako ruska strana pripadnike bataljona Azov ne smatra regularnom vojskom, pa shodno tome ni ratnim zarobljenicima, postoje i za taj slučaj jasne odredbe o njihovom tretmanu.
Godine 1949. usvojeni su aneksi Ženevske konvencije kojima se i borci koji nisu pripadnici regularne vojske stavljaju pod međunarodnu zaštitu u slučaju njihovog zarobljavanja, prenosi DW.
Upravo o Ženevskoj konvenciji je nedavno govorio i britanski ministar vojske Džejms Hipi, koji je za radio LBC rekao da je "u ovom ratu bilo dovoljno zverstava", kao i da bi Zapad osudio zločine prema borcima Azova, i da "ratni zarobljenici imaju status sadržan u Ženevskoj konvenciji".
Zamenica ukrajinskog ministra odbrane, Hana Malijar, rekla je za BBC da je cilj izjava ruskih zvaničnika "najverovatnije domaća propaganda u Rusiji“.
Azovska brigada, koja je priključena ukrajinskoj nacionalnoj gardi, često se opisuje u izjavama ruskih zvaničnika kao "pronacistička". U nekoliko navrata je bila meta saopštenja kojima se proklamuje ono što je ruski predsednik Vladimir Putin naveo kao jedan od ciljeva Rusije u Ukrajini, a to je, kako je ruski predsednik naveo, "denacifikacija" te zemlje.
Tu brigadu,, ne bez osnova, od 2014. odnosno od osnivanja godine prati reputacija neonacističke paravojne jedinice. Osnovali su je navijački ultrasi fudbalskog kluba Metalist Harkiv i članovi ekstremno desničarskih organizacija Socijalno-nacionalni skup i Patriot Ukrajine, koje su se kasnije ujedinile u ekstremističku stranku Desni sektor. Njihova ikonografija sadržala je neonacističke simbole, te je upravo to razlog zbog kojeg je rusko ministarstvo odbrane prilikom predaje vojnika od njih tražilo da pokažu tetovaće i sve to snimalo kamerom.
Azovska brigada je integrisana u ukrajinsku Nacionalnu gardu već u septembru 2014., iako je i nakon toga imala određenu autonomiju.
Komentari (0)