Igre 
Švedska i Finska će zajedno podneti prijavu za članstvo u NATO, koji su naredni koraci?
Komentari17/05/2022
-10:32
Ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde potpisala je prijavu kojom se deklariše da ta zemlja želi da pristupi NATO, javlja CNN.
"Deluje da smo došli do zaključka koji je najbolji za Švedsku. Ne znamo koliko će nam vremena trebati, ali računamo da bi to moglo da bude oko godinu dana", rekla je ministarka.
Dodala je da će prijava biti podneta ove nedelje, zajedno sa prijavom Finske, čiji parlament bi danas trebalo da odlučuje o tome. Odbor za spoljne poslove jednoglasno je podržao prijavu.
Juče je švedska manjinska valda socijaldemokrata donela zvaničnu odluku da podnese zahtev za članstvo u NATO, a zatim je premijerka Magdalena Anderson izjavila je na konferenciji za novinare da će ta zemlja podneti zahtev.
Ona je poručila da za to postoji podrška među švedskim narodom, prenosi Bi-Bi-Si. "Najbolja stvar za Švedsku i švedsko stanovništvo je ulazak u NATO", rekla je Anderson.
EPA/Adam Ihse
Kako je rekla premijerka, Švedska će biti u ranjivoj poziciji dok se njen zahtev za članstvo u NATO obrađuje. Ona je poručila da će Švedska poslati svoju prijavu zajedno sa Finskom. Takođe je rekla da još uvek ne vidi nikakvu direktnu vojnu pretnju Švedskoj.
Koji su naredni koraci za Švedsku i Finsku?
NATO diplomte su ranije za Rojters rekle da bi ratifikacija pristupa novih članica mogla da potraje godinu dana, pošto zakonodavna tela svih 30 sadašnjih članica moraju da odobre nove kandidate.
Povezane vesti
Švedska i Finska zapravo već ispunjavaju mnoge kriterijume za članstvo, koji uključujuju funkcionalan demokratski politički sistem zasnovan na tržištnoj ekonomiji i pravedno tretiranje manjinskog stanovništva, posvećenost rešavanju sukoba mirnim putem, sposobnost i spremnost da daju vojni doprinos operacijama NATO i zalaganje za demokratske civilno-vojne odnose i institucije.
Kao dve demokratije, Švedska i Finska ispunjavaju uslove za ulazak u NATO, iako bi Turska, na primer, mogla da otežava proces. Zabrinutost je nastala nakon izjave turskih zvaničnika koji su kritikovali, kako kažu, "neprihvatljivu podršku" koju potencijalne nove članice pružaju PKK i YPG. "To su terorističke organizacije koje svakodnevno napadaju naše trupe", rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu po dolasku u Berlin na sastanak sa kolegama iz NATO.
Tanjug/AP/Olivier Matthys
Međutim, finska premijerka Sana Marin izjavila je da ne očekuje da će biti bilo kakvih prepreka u pridruženju ove nordijske zemlje NATO-u, preneo je BBC
"Nismo imali nikakve naznake u NATO da će biti bilo kakvih problema za članstvo Finske ili Švedske. Vrlo smo povezani jedni sa drugima, a i bliski smo partneri NATO saveza", kazala je ona.
Dodala je da je videla neke izjave u kojima se postavljaju određena pitanja. "Međutim, smatram da je veoma važno da imamo razgovore sa tim zemljama, u vrlo smirenom tonu, i da diskutujemo o svim pitanjima koja postoje", istakla je Marin.
Berbok: Ne sme da bude "sive zone"
S druge strane, zapadne zemlje pružaju podršku Švedskoj i Finskoj u odluci da uđu u NATO, a ministarka spoljih poslova Nemačke Analena Berbok ej rekča da je ta zemlja preduzela sve pripremne radnje za brzi proces ratifikacije.
Ona je dodala da su se ministri NATO saglasili da ne bi trebalo da bude "sive zone" između momenta kada se Finska i Švedska prijave i onoga kada se pridruže NATO, prenosi Rojters.
Povezane vesti
"Ako odluče da se pridruže, one to mogu brzo da učine. Moramo da se pobrinemo da im damo bezbednosne garancije, jer ne sme biti prelaznog roka sa sivom zonom tokom kojeg je njihov status nejasan", rekla je ona.
Berbok je mislila na period ratifikacije tokom kojeg dve nordijske zemlje još neće biti zaštićene članom 5 NATO.
Kakva je reakcija Rusije?
Rusija je, kako je i bilo očekivano, signale iz dve zemlje za otpočinjanje procesa pristupanja NATO osudila. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je. posle odluke Finske, u saopštenju navelo da je Finska usvojila "radikalnu promenu" u spoljnoj politici koja će primorati Rusiju na "odmazdu, kako vojno-tehničke, tako i druge prirode".
Inače, Rusija će obustaviti isporuke električne energije Finskoj, saopštio je snabdevač RAO Nordic usred rastućih tenzija zbog nastojanja Helsinkija da se pridruži u NATO, preneo je Gardijan.
RAO Nordic, podružnica ruskog državnog energetskog holdinga Inter RAO, saopštila je da je "prinuđena da obustavi uvoz električne energije“, počev od 14. maja. RAO Nordic "nije u mogućnosti da plaća uvezenu struju iz Rusije", navodi se u saopštenju.
Kako je pisao BBC nakon što je Finska objavila da želi u NATO, Moskva bi mogla da odgovori na tri načina.
Prvi način bi bila vojna akcija, mada je to malo verovatno s obzirom na "pune ruke posla" u Ukrajini zbog rata koji je ruski predsednik Vladimir Putin tamo pokrenuo. Ruske trupe blizu granice sa Finskom su premeštene južnije, ali BBC piše da bi vremenom Rusija mogla pomeriti kako rakete, tako i trupe bliže finskoj granici.
Drugi način za reakciju Rusije bio bi hibridno ratovanje - sajber napadi i sajber špijunaža se odvijaju već neko vreme, i ciljaju većinu evropskih država, piše britanski medij. Dodaje se i da bi ovo moglo biti usmereno direktno na Finsku i Švedsku ako te zemlje zvanično pristupe NATO, praćeno uobičajenim zvaničnim poricanjima.
Treći način na koji bi Rusija mogla da reaguje, jeste subverzija. Ovo, piše BBC, podrazumeva "dugoročne igrice koje Putin voli da igra", i smatra se da bi predsednik Rusije mogao odlučiti kako tradicionalna neutralnost dvaju zemlaja znači da i njihova odluka za članstvo u NATO može da se promeni. Vremenom, Putin može pokušati da oblikuje finsko javno mnjenje protiv Alijanse uz pomoć onlajn botova i lažnih naloga.
Komentari (0)