Igre 
Barikada na proširenje NATO: Erdogan sa svojim uslovima stoji na putu Švedske i Finske
Komentari16/05/2022
-22:51
Finska i Švedska, dve skandinavske države koje su vodile višedecenijsku politiku vojne neutralnosti, uskoro bi i zvanično mogle da započnu proces pristupanja najvećem vojnom savezu. Predsednik Finske Sauli Ninisto saopštio je u nedelju da će ta zemlja i zvanično podneti zahtev za članstvo u NATO, a ista odluka danas bi trebalo da bude donesena i u Stokholmu. Za njihovo pristupanje, međutim, potrebno je jednoglasje među aktuelnim članicama, a prva koja je izrazila negodovanja i koja će verovatno za svoju podršku tražiti i određene ustupke je Turska.
Švedska i njen najbliži vojni partner, susedna Finska, bile su oprezne zbog svog velikog suseda, ali je njihova zabrinutost za bezbednost porasla otkako je Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu krajem februara ove godine. Baš kako su iz Ukrajine stizale informacije o napredovanju ruskih snaga, tako je u Finskoj i Švedskoj rasla podrška građana za potencijalno pristupanje NATO, a konačna odluka o podnošenju zahteva biće donesena danas u parlamentima ovih zemalja.
Međutim, prvi problemi su se već javili. Ne samo da je zvanična Moskva potencijalni ulazak Švedske i Finske nazvala greškom koja bi mogla da ima "dalekosežne posledice", trenutno je upitno i da li će među NATO članicama postojati jednoglasje o ovom pitanju. Naime, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da ta zemlja ne gleda pozitivno na najavljene planove, dodajući da su Švedska i Finska "dom za mnoge terorističke organizacije".
I iako je američki državni sekretar Entoni Blinken izrazio uverenje da će doći do konsenzusa, što je kasnije ponovio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, Turska bi mogla da postavi određene uslove.
Šta je problem za Tursku?
Prema izjavama koje su stizale proteklih nekoliko dana moglo se zaključiti da je turski predsednik iznenadio NATO članice i dve nordijske zemlje rekavši da nije moguće da Turska podrši proširenje alijanse jer su Finska i Švedska "zemlje domaćini mnogim terorističkim organizacijama".
Portarol predsednika Turske Ibrahim Kalin kasnije je pojasnio da Turska nije zatvorila vrata ulasku Švedske i Finske, ali da želi pregovore sa tim zemljama i suzbijanje onoga što smatra terorističkim aktivnostima, posebno u Stokholmu.
"Mi nismo zatvorili vrata, ali zapravo pokrećemo ovo pitanje kao pitanje od značaja za nacionalnu bezbednost Turske", rekao je on.
Povezane vesti
Ankara je, naime, zabrinuta zbog takozvane Radničke partije Kurdistana (PKK). Reč je o organizaciji koju Turska, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom, a koja, prema tvrdnjama Ankare, prikuplja sredstva i regrutuje ljude u Evropi, te je njeno prisustvo "posebno snažno u Švedskoj".
Tanjug/AP
I turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da Švedska i Finska moraju da prestanu da podržavaju teroriste u svojim zemljama, pruže jasne bezbednosne garancije i ukinu zabranu izvoza Turskoj u trenutku dok traže članstvo u NATO.
U razgovoru sa turskim novinarima nakon sastanka ministara inostranih poslova država članica NATO u Berlinu, on je rekao da Turska nikome ne preti, ali ističe podršku Švedske kurdskoj militantnoj grupi Radničkoj partiji Kurdistana (PKK), preneo je Rojters.
Upravo taj stav Turske može da bude problematičan jer svaka odluka o proširenju NATO zahteva jednoglasno odobrenje svih 30 država članica.
Turska traži bezbednosne garancije
Turska je, podsetimo, članica NATO postala još pre 70 godina i iako je Čavušoglu ponovio da se ova zemlja ne protivi politici otvorenih vrata, dodao je da su razgovori sa švedskim i finskim kolegama bili dobri i da su dali predloge za ublažavanje legitimnih zabrinutosti koje će Turska razmotriti.
On je, međutim, dodao i da je pružio dokaze da teroristi žive u njihovih zemljama, te naglasao da moraju da postoje bezbednosne garancije kako bi se čitav proces nastavio.
"Moraju da prestanu da podržavaju terorističke organizacije. Naš stav je otvoren i jasan. Ovo nije pretnja, ono nisu pregovori u kojima pokušavamo da nametnemo svoje interese. Ovo takođe nije populizam. Ovde se očito radi o potpori dve potencijalne države članice terorizmu, a podelili smo naša jasna zapažanja o tome", rekao je on, prenosi Hina.
Povezane vesti
Kako je za Euronews Srbija rekao Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, Turska koristi ovu poziciju moći kako bi dobili ustupke.
"Poslednje što je govorio američki državni sekretar Entoni Blinken je da bi trebalo da postoji konsenzus za to nakon što je razgovarao sa različitim ministrima spoljnih poslova uključujući i turskog ministra. Ono gde Turska koristi ovu situaciju, poziciju moći je da dobije ustupke u vezi sa Kurdima i Radničkom partijom Kurdistana", rekao je on.
Kako je on dodao, Ankara će verovatno tražiti od Švedske da se formalno odvoji ili umanji nivo podrške ovim organizacijama.
Povezane vesti
"Što se tiče nivoa odnosa koje ove dve zemlje imaju sa kurdskim organizacijama, pretpostavljam da će do nekog nivoa Turska tražiti da Švedska umanji nivo podrške koju upućuje ovim organizacijama", rekao je on.
Tanjug AP/Heikki Saukkomaa./Lehtikuva via AP
Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da je razgovarao sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom o zabrinutosti Ankare u vezi sa ulaskom Švedske i Finske u NATO i da je nakon sastanka ministara spoljnih poslova zemalja Alijanse uveren da može da se postigne konsenzus.
"Ne želim da iznosim detalje o konkretnom razgovoru koji smo vodili sa ministrom spoljnih poslova, ni u okviru samih sednica NATO, ali mogu da kažem da sam čuo skoro u celini, veoma snažnu podršku za pridruživanje (Švedske i Finske) alijansi", rekao je on.
Ako je to ono što oni odluče da će uraditi, konsenzus će biti postignut, uveren je Blinken.
Inače, Švedska će poslati svoje diplomate u Tursku kako bi pokušali da prevaziđu protivljenje Ankare planu Stokholma da se pridruži NATO, rekao je švedski ministar odbrane Peter Hultkvist.
"Poslaćemo grupu diplomata na razgovore u Tursku kako bismo videli kako to može da se reši i o čemu se zapravo radi", rekao je švedski ministar odbrane Peter Hultkvist za javni servis SVT.
Zašto Švedska i Finska dosad nisu htele u NATO
Dok su druge nordijske zemlje poput Norveške, Danske i Islanda bile originalne članice NATO, Švedska i Finska u savez nisu ušle zbog istorijskih i geopolitičkih razloga.
I Finska, koja je 1917. proglasila nezavisnot od Rusije, i Švedska su za vreme Hladnog rata zauzele neutralan stav odbivši savez sa SSSR i SAD. Za Finsku je to bilo posebno teško jer su s tadašnjim autoritativnim režimom delili ogromnugranicu. Kako bi održali mir, Finska je tu i tamo ugađala zahtevima SSSR, piše CNN.
Obe države pristupile su EU 1995. godine te su politike uskladile sa Zapadom, ali su i dalje odbijale pristupiti NATO. I Finska i Švedska imale su svoje razloge za to. Za Finsku su oni bili više geopolitički. Pretnja za Rusiju je opipljivija jer dele granicu dugu 1335 kilometara.
"Finska je bila izložena zemlja, a mi smo bili zaštićena zemlja", rekao je bivši švedski premijer Karl Bild za CNN. Naime, iako su samostalna država, geografski je Švedska u istom strateškom okruženju kao i njeni liberalni demokratski susedi.
Kako je objasnio Milić, postoji već jedna tendencija koja traje oko deceniju, a ove dve države su se približile NATO, veoma intenzivno.
"Finska učestvuje u vojnim vežbama NATO, takođe ove države imaju veoma modernu vojsku, iz tog razloga bi dale doprinos NATO u smislu nekih mogućnosti sa svojim snagama. Tako da one su već imale visok nivo saradnje kome je suštinski nedostajala samo formalna potvrda samog članstva", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)