Ruski brod pristao u mediteransku luku: Putanja transportera ukazala na krađu ukrajinskih žitarica

Ukrajinsko mnistarstvo odbrane objavilo je nedavno da je ruski brod natovaren ukradenim ukrajinskim žitaricama stigao do Mediteranskog mora. Navodi se i da se "ovaj brod zaputio u Siriju zbog toga što je odatle lako transportovati žitarice u ostale zemlje na Bliskom istoku". Prema pisanju američkih medija, brod pod nazivom "Matros Pozinič" zaista je i primećen kako pristaje u jednoj sirijskoj luci, nakon što mu to nije uspelo u nekoliko mediteranskih zemalja.

Prošle nedelje, Ujedinjene nacije (UN) saopštile su da postoje dokazi kako ruske trupe zaplenjuju žetvu ukrajinskih poljoprivrednika, a ukrajinski zvaničnici su ovo i potvrdili, rekavši da "ruska vojska uveliko krade žitarice" od ljudi koji obrađuju zemlju na teritorijama koje je okupirala Rusija.

Kasno sinoć, novinska agencija AP je analizirala satelitske snimke na kojima je, kako su naveli, prikazano da pristaje u sirijsku luku Latakija ruski brod za koji se veruje da prevozi ukradene ukrajinske žitarice.

"Brod koji se vidi na satelitskom snimku poklapa se sa poznatim karakteristikama transportera, kao i sa njegovim dimenzijama. Ovaj brod isključio je radare i kanale za vezu pre skoro nedelju dana, blizu Kipra u Mediteranskom moru", navodi AP. Prema saopštenjima Ukrajine, na ovom brodu nalazi se 27.000 tona žitarica koje je Rusija ukrala iz te zemlje. 

Prema pisanju američkog CNN-a, "Matros Pozinič" (koji se zove po ruskom vojniku stradalom u Siriji 2015. godine) isplovio je iz luke na Krimu 27. aprila, i upravo tada je isključio transpondere. Sledećeg dana, brod je viđen u glavnoj krimskoj luci Sevastopolju, sudeći prema fotografijama i satelitskim snimcima.

AP Photo/Vladimir Isachenkov

Odatle, prenosi američki sajt takođe se pozivajući na satelitske snimke, brod je prošao kroz Bosforski moreuz i došao do luke Aleksandrije u Egiptu, gde mu je uskraćena dozvola za pristajanje jer su Ukrajinci već obavestili egipatske vlasti da će taj brod prenositi ukradenu robu. Ista stvar se desila i u Libanu, gde je brod pokušao da stigne do Bejruta.

Sam Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine, nije plodno tlo za gajenje žitarica zbog loših mogućnosti za navodnjavanje. Međutim, teritorije severno od Krima koje su pod okupacijom Rusije još od marta, proizvode milione tona žitarica svake godine. Ukrajinski zvaničnici kažu da su sada hiljade tona ukradene i premeštene na Krim.

Katerina Jaresko, novinarka koja radi u okviru "SeaKrime" projekta ukrajinskog sajta "Mirotvorac", rekla je za CNN da je primećen oštar rast u izvozu žitarica iz Sevastopolja - oko 100.000 tona kako u martu, tako i u aprilu.

Zašto baš Sirija?

Ruska vojna podrška sirijskom predsedniku Bašaru Al Asadu koji je umalo svrgnut sa vlasti nakon Arapskog proleća 2011. godine obezbedila je savezništvo između Sirije i Rusije, bar dok je Asad na vlasti. Rusija i dalje ima pomorsku i vazdušnu bazu u Siriji.

Mihail Vojtenko, urednik sajta "Maritime buletin" rekao je za CNN da bi žitarice mogle u Latakiji da budu pretovarene na neki drugi brod kako bi im se prikrilo poreklo. Kako je dodao, "kada se odredišne luke menjaju bez nekog očiglednog razloga, to je samo još jedan dokaz krijumčarenja".

Kako pokazuju tovarni podaci, brod "Matros Pozinič" jedan je od tri transportera koji pripadaju ruskoj kompaniji "Krejn marin kontraktor", a ova kompanija nije po međunarodnim sankcijama kao što je to slučaj sa nekim firmama koje vode poreklo iz Rusije.

Jaresko je istakla kako podaci do kojih su došli novinari u okviru projekta "SeaKrime" identifikovali stvarne vlasnike ova tri broda, i da je u pitanju jedna od 29 kompanija koje su "pod kišobranom" velike ruske korporacije, čije su ostale podružnice pod sankcijama SAD od samog početka ruske invazije na Ukrajinu.

Ukrajinski zvaničnik: Više od milion tona žitarica pod ruskom okupacijom

Od početka rata, ruska vojska je od ukrajinskih poljoprivrednika ukrala oko 400.000 tona žitarica - to čini trećinu useva koji se nalaze na teritorijama pod ruskom okupacijom, rekao je prvi zamenik ukrajinskog ministra poljoprivrede Taras Visocki, a preneo ukrajinski "Interfaks".

Visocki je dodao i da bi Ukrajinci od kojih su žitarice pokradene mogli da se suoče sa nestašicom hrane, kao i da im preti ozbiljna opasnost od gladi.

"Oko 1,3 miliona tona žitarica trenutno se nalazi na okupiranim teritorijama. Ovo nisu nekakve strateške rezerve, već ono što je neophodno da se obezbedi dnevna hrana za Ukrajince koji tamo žive. I potvrđujemo činjenicu da se žitarice kradu u svakom od okupiranih regiona: Zaporožju, Donjecku, Lugansku i Hersonu", istakao je Visocki.

profimedia

O ukradenim žitaricama govorio je nedavno i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. On je, gostujući na američkoj televiziji "Foks njuz", optužio da neke zemlje iza zatvorenih vrata "prave sa Moskvom dogovore o kupovini žitarica ukradenih u Ukrajini", ali nije imenovao koje su to zemlje.

Ukrajinska ombudsmanka za ljudska prava, Ljudmila Denisova, objavila je na Fejsbuk nalogu da je "ono što čine Rusi sada slično Holodomoru (gladi u Rusiji za vreme Staljina kada je umrlo četiri miliona ljudi)". Takođe, Denisova je dodala i da je "izvoz žitarica sa okupiranih teritorija protivan Ženevskoj konvenciji", preneo je "Vašington post".

Rat u Ukrajini izaziva globalnu nestašicu hrane

Ukrajina je jedna od najvećih poljoprivrednih zemalja na svetu, pa analitičari procenjuju da bi problemi koji su je zadesili zbog napada Rusije, pre svega nemogućnost prodaje zaliha žitarica, kao i otežana setva, vrlo brzo mogli da postanu globalni, jer utiču na cene hrane. 

Analitičari ukazuju da su se one pozicionirale na visokom nivou i da siromašne zemlje najviše pate, jer postoji bojazan da u narednom periodu neće moći da obezbede dovoljne količine osnovnih namirnica.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO)  procenjuje da će između 20 i 30 odsto površina posejanih za ozime useve u Ukrajini ostati nepožnjeveno tokom sezone 2022/23. i da postoje "značajne neizvesnosti oko kapaciteta ukrajinskih farmera da sade useve tokom prolećne setve". 

Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, Rusija i Ukrajina čine oko 19 odsto svetskog izvoza kukuruza i 29 odsto izvoza pšenice. Ukrajina je, takođe, najveći svetski izvoznik suncokretovog ulja, a pretnja da zalihe neće biti prodate je podigla cene, pogađajući potrošače i ugostitelje. 

Ukrajina, nazvana evropskim žitnicom, jedan je od najvećih izvoznika kukuruza, pšenice i zobi u Evropsku uniju, ali rat ima ogroman uticaj na poljoprivrednike u zemlji. Osim uništavanja poljoprivrednog zemljišta, rusko blokiranje ukrajinskih crnomorskih luka znači da se žitarice iz zemlje mogu isporučiti samo železnicom ili kamionima. Pre invazije Rusije, Ukrajina je izvozila do 6 miliona tona žitarica mesečno. 

Ali, prema analitičarima APK-Inform, 300.000 tona je isporučeno u martu i 923.000 u aprilu. Zvaničnik UN za hranu rekao je u petak da je skoro 25 miliona tona žitarica blokirano u Ukrajini i da ne može da napusti zemlju.