Igre 
U pregovorima Kijeva i Moskve često se pominje "neutralnost Ukrajine": Kako bi to moglo da izgleda?
Komentari02/05/2022
-19:02
Više od dve decenije, od raspada Sovjetskog Saveza do ruske invazije na Krim, Ukrajina je bila zvanično nesvrstana, odnosno neutralna kada su u pitanju dešavanja na međunarodnoj sceni.
To je značilo da zemlja nije formalno "zauzimala stranu", iako se često kretala između proruskih i proevropskih vlada. Sve se promenilo 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim. Ukrajina je zvanično napustila svoju neutralnost, a poslanici su izglasali promenu neutralne pozicije države, pri čemu je odnos glasova bio 303:8.
Taj potez je, smatra se, pogurao zemlju u smeri članstva u NATO, što je Moskva odmah proglasila "neprijateljskim" i "kontraproduktivnim".
Ustav Ukrajine je 2019. izmenjen da bi se u preambulu uključila nova formulacija, kojom se proglašava "nepovratnost evropskog i evroatlantskog kursa". S obzirom na rat koji se trenutno u Ukrajini vodi, ova pravno obavezujuća klauzukla mogla bi da ima svoju težinu, piše Euronews.
Još u martu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da je ta zemlja spremna da u pregovorima ide na "bezbednosne garancije, neutralnost i nenuklearni status, što su najvažnije tačke". On je naglasio da bi svaki mirovni sporazum podrazumevao prekid vatre i povlačenje ruskih trupa na linije pre invazije, i odbio je zahteve za demilitarizaciju zemlje.
A konačan dogovor, napomenuo je, morao bi biti stavljen na referendum.
Visoka cena
Prema međunarodnoj praksi, od zemalja koje se deklarišu kao neutralne se očekuje da se drže podalje od sadašnjih i budućih oružanih sukoba i da odbiju pomoć i teritorijalni pristup svim zaraćenim stranama, sa izuzetkom humanitarne pomoći.
Povezane vesti
Shodno tome, učešće u bilo kojoj vrsti vojnog saveza – bez obzira na njegovu veličinu i misiju – smatra se kršenjem neutralnosti. Za Ukrajinu bi to značilo odustajanje od aspiracije da se pridruži NATO, ustupka koji bi Kremlj toplo pozdravio i koji je Zelenski nagovestio da bi mogao da prihvati u zamenu za mir.
Međutim, Ukrajinci bi se možda mučili da progutaju tu "gorku pilulu" nakon što su se toliko borili sa mnogo većom i bolje opremljenom ruskom vojskom.
"Ukrajinsko stanovništvo verovatno ne bi to sada prihvatilo. Definitivno vam mogu reći kakva će biti reakcija. Verovatno ćemo morati da osetimo, kao nacija, da smo uspeli da dobijemo nešto kao zamenu za takav status. Trebalo bi da imamo veoma jake garancije da se rat nikada više neće ponoviti", rekao je za Euronews Anton Nanavov, zamenik direktora za međunarodne odnose Kijevskog nacionalnog univerziteta.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Nedavna anketa koju je sproveo "Rejting", agencija iz Ukrajine, pokazala je da 68 odsto stanovnika podržava ideju ulaska u NATO, što je cifra slična predratnim studijama. U anketi nisu bili obuhvaćeni ispitanici sa Krima i iz dve separatističke oblasti na istoku zemlje.
Odbacivanje snova o NATO u zamenu za trajni mir moglo bi biti izvodljivo, ali bi zavisilo od spremnosti Rusije da poštuje dogovor, što je veliki zahtev u ovom trenutku, primećuje Nananov.
"Neutralnost bi mogla biti mogućnost ako bi to bio poslednji ruski zahtev od nas, ako bi nam rekli da je Ukrajina sada slobodna, povukli trupe i vratili Krim. O tome se može razmišljati, ali nisam siguran da bi ljudi bili savim zadovoljni", kaže Nanavov.
Sergej Kudelija, docent na Univerzitetu Bejlor u Teksasu, rekao je da bi "iznenadno suočavanje" Zelenskog sa NATO predstavljalo "eksplicitno pristajanje na jedan od ključnih zahteva Rusije".
Povezane vesti
"Umesto strateškog izbora napravljenog po sopstvenoj volji Ukrajine, neutralnost bi postala politika nametnuta ukrajinskom društvu i njenim elitama upotrebom sile. Izgledu za neutralnost nedostaje dublji politički legitimitet i ona bi verovatno bila odmah osporena", napisao je Kudelija u članku za Otvorenu demokratiju.
Kako je dodao, neutralnosti zemlje pretio bi stalni rizik, jer bi bilo koji naslednik Zelenskog mogao da je preokrene, što bi potkopalo samu efikasnost koncepta neutralnosti, i ona bi mogla da postane trajni izvor unutrašnje nestabilnosti.
Moć i interesi
Neutralnost je koncept koji živi već nekoliko vekova, i koji je progresivno kodifikovan u međunarodnom pravu, počevši od Haških konvencija V i XIII iz 1907. godine.
Danas je samo nekoliko zemalja priznato kao neutralno, od članica G7 do mikrodržava. Neke, poput Japana, Finske i Švajcarske, imaju dobro finansiranu, modernu vojsku. Opet, zemlje poput Paname, Monaka, Lihtenštajna i Vatikana, nemaju nikakve, ili gotovo nikakve vojne kapacitete.
U praksi, neutralnost je prilično fleksibilna i zemlje imaju veliku diskrecionu slobodu da tumače svoj status sve dok nema direktnog učešća u ratu.
Na primer, Finska šalje puške i protivtenkovsko oružje Ukrajini, dok je Švajcarska prekršila presedan uvođenjem sankcija Rusiji. Sa durge strane, Japan čuva decenijama dug ugovor o međusobnoj saradnji i bezbednosti sa SAD. Međunarodna zajednica za sve ove zemlje smatra da su neutralne.
"Neutralnost funkcioniše kada je ravnoteža snaga uspostavljena, i kada je u interesu svih da funkcioniše. Između 1991. i 2014. godine Ukrajina je bila manje-više u nekoj vrsti političke ravnoteže. Pod nekim vladama Ukrajina je bila više proevropska, a pod drugima proruska. Ali, uvek je zadržala stav da će ostati neutralna i da se neće pridružiti nijednoj strani. Šanse da se to promeni pojavile su se još 2008, kada je NATO obećao članstvo Ukrajini", kaže Paskal Lotaz, profesor studija neutralnosti na Univerzitetu Vaseda iz Tokija.
profimedia
Nova ravnoteža snaga bi morala da se stvori iz mirovnih pregovora kako bi se podržala neutralnost Ukrajine i osigurala zaštita zemlje od novih, ničim izazvanih agresivnih činova. Neutralnost i bezbednost Austrije garantovale su savezničke sile posle Drugog svetskog rata i desetogodišnje okupacije koja je usledila.
U izveštajima ukrajinskih medija izneta je ideja o koaliciji garanta koja bi obuhvatala Rusiju, Kinu, SAD, UK, Francusku, Tursku, Nemačku, Kanadu, Italiju, Poljsku i Izrael, iako ostaje da se vidi da li bi mnoge od ovih zemalja bile spremne da preuzmu takvu odgovornost.
Zemlje poput Turske i Izraela su se ponašale kao moderatori u sukobu, dok je Kina zauzela namerno dvosmislen stav, pozivajući na mir i uzdržanost, ali se ipak suprotstavljajući nizu sankcija Zapada i "hladnoratovskom mentalitetu".
"Morao bi da postoji sporazum između Ukrajine i Rusije, a on bi morao da obuhvati i Vašington, jer, da se ne zavaravamo, rat je između Rusije i Ukrajine, ali je to sukob između Rusije i NATO, uglavnom SAD. Dakle, bilo bi neophodno da sve strane budu saglasne da je svima bolje ako Ukrajina ostane neutralna", rekao je Lotaz za Euronews.
Alternativni put - članstvo u EU
Lotaz dodaje da je Ukrajina tražila bezbednosne garancije, ali se postavlja pitanje ko bi mogao da ih da - svakako ne neka zemlja članica NATO, jer bi to bilo skoro jednako članstvu u Alijansi, što Rusija ne bi nikada prihvatila, smatra on.
Izostanak spoljnih garanata i istovremeno članstva u NATO moglo bi da se pokaže kao nepremostiva prepreka za Ukrajince, koji od 24. februara moraju da se snađu u veoma neizvesnom i promenljivom geopolitičkom okruženju čije se konture tek osmišljavaju.
Alternativni put bi mogao da bude članstvo u EU. Prema mirovnom sporazumu, Ukrajini bi se moglo dozvoliti da nastavi sa evropskim integracijama ako zvanično odustane od svojih NATO aspiracija. Time bi Ukrajina postala šesta neutralna zemlja koja ulazi u EU, zajedno sa Austrijom, Finskom, Irskom, Maltom i Švedskom.
Izgledi za članstvo u EU stekli su ogromnu pažnju Ukrajinaca otkako je izbio rat. Ista anketa Rejtinga koja je pokazala podršku NATO članstvu od 68 odsto, pokazala je i da je 91 odsto građana spremno da pristupi Evropskoj Uniji, što je rekordna brojka.
Predsednik Zelenski je poslao Briselu zvaničnu prijavu, koju sada razmatra Evropska komisija. Politički apetiti su značajno porasli u celom bloku, a neke istočnoevropske zemlje traže ubrzanu proceduru, što se ranije nikada nije desilo.
Međutim, članstvo u EU je dugoročna perspektiva, i projekat za posleratne godine. Trenutno, borbe traju i fokus je isključivo na bojnom polju – i pregovaračkom stolu.
Nekoliko dana nakon što je Zelenski eksplicitno podržao povratak Ukrajine u neutralnost, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da su mirovni pregovori zašli u "ćorsokak" i obećao da će se "vojna operacija nastaviti do potpunog završetka". Kasnije je naredio napad da bi preuzeo kontrolu nad celim Donbasom.
Komentari (0)