Druga faza rata u Ukrajini i borbe koje su se pomerile sa "ivice" fronta: Kako će da izgleda bitka za Donbas
Komentari19/04/2022
-20:12
"Ruske trupe počele su bitku za Donbas", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, dodajući da se Rusija dugo pripremala za ovu borbu. Pored Zelenskog, još nekoliko ukrajinskih zvaničnika upozorilo je na ofanzive ruskih trupa u istočnom delu zemlje, a šef kabineta Zelenskog nazvao je to "drugom fazom rata u Ukrajini".
Ruski napadi na Donbas nisu neočekivani, jer je iz samog Kremlja nedavno stiglo saopštenje da će im sledeći fokus biti istok Ukrajine, gde se nalaze i proruski separatisti. Međutim, ova faza rata biće različita od onoga što smo do sada videli - ravan teren zahtevaće da se i jedna i druga strana prilagode uslovima, a dok ruska vojska pojačava vazdušnu ofanzivu, Ukrajinci traže od zapadnih saveznika da im pošalju dodatnu pomoć u vidu naoružanja.
Veruje se da će deo ruskih trupa koje učestvuju u ofanzivi na istoku, zapravo činiti delovi vojske koji su povučeni nakon pokušaja da se zauzme Kijev. Već nekoliko nedelja Rusija povlači svoje trupe iz centralnog dela Ukrajine, manjim delom ka Belorusiji, ali uglavnom ka Belgorodu i drugim oblastima koje se nalaze tik uz istočnu ukrajinsku granicu. S obzirom na ovakvu kretnju ruske vojske, stručnjaci su i predviđali da će ti odredi biti iskorišćeni, posle pregrupisanja i novih naređenja, za rat na istoku.
Prema analizi Instituta za rat sa sedištem u Vašingtonu, prve veće ofanzive ruske vojske na istoku Ukrajine desile su se juče, 18. aprila, a mete su bila sela Rubižnje, Popana i Marinka. Ove napade pratila je podrška teške artiljerije, a sve do tada su izvođeni samo manji, lokalizovani napadi po "ivici" fronta, koji nisu doneli ruskoj vojci veću teritorijalnu dobit, piše Institut u analizi.
Takođe, ovaj institut predviđa i da nova ruska ofanziva neće biti mnogo uspešnija od prethodnih, ali da će ruske snage moći da "postignu ograničene dobitke". Glavni razlog za ovo, navodi se, jeste to što je upitno da li je prošlo dovoljno vremena od povlačenja ruskih vojnika iz okoline Kijeva do sada, odnosno da li je vojska imala dovoljno vremena da se pregrupiše i, u krajnjoj liniji, odmori.
Borbe na poznatom terenu
Uzbuna zbog opasnosti od vazdušnih napada objavljena je jutros u celoj Ukrajini, osim u Hersonu i na Krimu, koji su de fakto pod ruskom kontrolom. Takođe, ministarstvo odbrane u Moskvi saopštilo je danas da je njihovo vazduhoplovstvo napalo logistički centar ukrajinske vojske na zapadu zemlje, u blizini Lavova, i uništilo velike količine oružja proizvedenog u inostranstvu.
Ovo su neki od primera koji opisuju sferu u kojoj bi ruska vojska mogla da intenzivira napade - na pojačanu vazdušnu aktivnost Rusije upozoravali su mnogi stručnjaci, ali i ukrajinski zvaničnici. Upravo zato, Ukrajina od zapadnih saveznika nastavlja da traži pomoć u vidu teškog naoružanja, ali pre sve borbenih aviona, koji do sada nisu stigli.
Pre nešto manje od nedelju dana, iz Vašingtona je stiglo obećanje da će u Ukrajinu poslati novu vojnu pomoć vrednu oko 800 miliona dolara, koja uključuje artiljerijske sisteme, municiju i oklopne transportere. Pored toga, ukrajinski vojnici će dobiti i obuku za određenu vrstu opreme iz paketa pomoći.
Oružje koje šalju SAD pogodno je za tip borbi kakve se i očekuju u Donbasu - teren u tom području Ukrajine je ravan i otvoren, sa manje velikih gradova nego u delovima gde se rat do sada vodio. Kada se u obzir uzme i to da će se sada borbe voditi blizu granice Rusije i Ukrajine, jasno je da će ruska vojska izbeći većinu ranijih problema koje su imali sa komunikacijom i logistikom.
Bez obzira na to što se ruske trupe sada posebno fokusiraju na region Donbasa, borbe na tom delu ukrajinske teritorije traju već osam godina. Kada je Rusija anektirala Krim 2014. godine, proruske separatističke snage u Donjeckom basenu, pre svega sa uporištima u Donjecku i Lugansku, pokrenule su borbe za nezavisnost.
Tokom ovog perioda, ukrajinska vojska je imala dovoljno vremena da se upozna sa tamošnjim reljefom i prilikama koje vladaju na terenu.
"Ruska ofanziva će verovatno da izgleda isto kao borbe u Donbasu u prethodnih osam godina, samo na steroidima. Pitanje je da li Ukrajinci mogu to da prežive, i to je, da budem iskren, vrlo otvoreno pitanje", rekao je Dejv Džonson iz RAND centra, prenosi Politiko.
Internet stranica: "Kupi mi borbeni avion"
Otvoreni teren i manje urbanih područja su glavni razlozi zbog kojih se smatra da će se Rusija fokusirati više na vazdušne i raketne napade.
Uprkos pozivima ukrajinskog predsednika da im zapadni saveznici obezbede vojnu pomoć u vidu borbenih aviona i njegovom insistiranju da je ovaj tip naoružanja "ključan" to se još uvek ne dešava, pa je jedan deo ukrajinske javnosti odlučio da "preuzme stvar u svoje ruke".
Na internetu se pojavila "crowdfunding" kampanja kojom se bogati filantropi pozivaju da "zaobiđu političke komplikacije i kupe borbene avione za ukrajinsku vojsku". Kampanja se sastoji od objava na društvenim mrežama i internet-stranice pod nazivom "Kupi mi borbeni avion" (buymeafighterjet.com).
"Svakoga dana vidimo teške ratne zločine - bombardovanje stambenih zgrada, škola, bolnica i obdaništa. Ko god da ste - biznismen, IT stručnjak, glumac ili pevač, koje god nacionalnosti da ste i gde god da živite - možete da nam pomognete da zaustavimo ovaj teror", kaže anonimni muškarac obučen u uniformu ukrajinskih vazduhoplovnih snaga u video-snimku koji prati ovu kampanju.
Ista osoba navodi i da je "prosečna cena borbenog aviona oko 25 miliona dolara", i da "jedan avion može da spasi hiljade života". Takođe, nabraja i koje sve tipove aviona trenutno koriste ukrajinski piloti.
Bitka za Marijupolj
Još jedna važna teritorija na kojoj se nedeljama vodi bitka između ruske i ukrajinske vojske, jeste lučki grad Marijupolj na obali Azovskog mora, na jugoistoku zemlje.
Zapravo, to što je ofanziva na Donbas počela pre nego što je Marijupolj potpuno zauzet predstavlja neku vrstu iznenađenja, jer se pretpostavljalo da će Rusija prvo pokušati da potpuno zauzme taj grad, a onda da nastavi dalje sa većim vojnim aktivnostima. Ovako, piše portal Politiko, 12 bataljona ruske vojske "zarobljeno" je u Marijupolju, i ne mogu da učestvuju u bitkama na drugim teritorijama.
U pitanju je grad koji je već dugo pod opsadom ruske vojske, i koji je značajan iz nekoliko razloga. Prvo, luka Marijupolja je veoma važna za ukrajinsku ekonomiju, a drugo, osvajanjem ovog grada ruska vojska bi mogla da poveže teritorije pod svojom kontrolom u Donbasu sa Krimom. Time bi Rusija imala pod svojom kontrolom južni deo Ukrajine sve do Nikolajeva.
Iz ukrajinskog ministarstva odbrane su rekli kako je situacija "izuzetno teška", ali da ruske snage ipak nisu preuzele čitav grad pod svoju kontrolu. Bombardovanja ruskih vojnih aviona učestala su u poslednje vreme, rekao je portparol ovog ministarstva, a ukrajinska infrastruktura postala je, kako se izrazio, "predmet pojačanog ciljanja".
Iz Moskve je stiglo saopštenje da je u blizini Odese oboren ukrajinski transportni avion koji je nosio čitavu seriju naoružanja, ali ukrajinsko ministarstvo ovakvu informaciju nije potvrdilo.
Čeličana kao uporište
Savetnik gradonačelnika Marijupolja objavio je na društvenim mrežama da ruske trupe izdaju propusnice za kretanje po gradu onima koji su ostali, i da je u pitanju "stotine ljudi".
Ruske oružane snage nekoliko puta su izlazile u javnost sa rokovima za predaju ukrajinskih vojnika, a iz Kijeva su svaki put stizali odrični odgovori. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba opisao je situaciju u Marijupolju kao "strašnu", i rekao da bi to moglo predstavljati "crvenu liniju" za bilo kakve buduće pregovore između Rusije i Ukrajine.
Kao važna tačka u bici za Marijupolj se, u poslednjih nekoliko dana, pojavila fabrika čelika pod nazivom "Azovstal".
Gradsko veće saopštilo je da se oko 1.000 civila krije u podzemnim skloništima ispod ove čeličane, a da Rusija "baca teške bombe na fabriku koju drže Ukrajinci u opkoljenom gradu".
Predstavnik narodne milicije samoproglašene Donjecke narodne republike (DNR) Eduard Basurin saopštio je danas da su "specijalne grupe počele napad na Azovstal", a ruski zvaničnici tvrde da uporište u čeličani drže "ukrajinski nacionalisti i strani plaćenici".
Komentari (0)