"Korejski scenario" za Ukrajinu? Evropske sile razmatraju slanje hiljada vojnika, priča se o pet brigada

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Politico, Rzeczpospolita

13/12/2024

09:58

"Korejski scenario" za Ukrajinu? Evropske sile razmatraju slanje hiljada vojnika, priča se o pet brigada - Copyright Tanjug/AP Photo/Dan Bashakov

veličina teksta

Aa Aa

Francuski predsednik Emanuel Makron razgovaraće sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom o razmeštanju "posleratnih mirovnih snaga" u Ukrajini kada se njih dvojica sastanu u četvrtak u Varšavi, izjavili su za Politico neimenovani diplomata Evropske unije i francuski zvaničnik.

Sastanak dvojice lidera dolazi u trenutku sve većeg straha da će nova američka administracija predsednika Donalda Trampa primorati Evropljane da preuzmu veću vojnu odgovornost za rat u Ukrajini.

"To je tačno“, potvrdio je diplomata EU na pitanje o izveštaju poljskih medija u listu Rzeczpospolita u kojem se tvrdi da dve zemlje razgovaraju o potencijalnim mirovnim snagama koje bi brojale 40.000 vojnika.

Prema tvrdnji analitičara Elija Tenebauma iz Centra za bezbednosne studije Instituta za međunarodne odnose Francuske (IFRI) kontigent bi trebalo da bude sastavljen od pet brigada iz nekoliko evropskih zemalja, a jedna od njih bi mogla biti pod poljskom komandom.

EU diplomata u izjavi z Politico nije precizirao koje bi zemalje mogle učestvovati u operaciji. Visoki poljski zvaničnik rekao je da su iznenađeni Makronovim navodnim predlogom.

"Ovo nije formula koja bi nam omogućila da donesemo takvu odluku“, rekao je zvaničnik, dodajući da o mirovnim misijama treba da odlučuju Ujedinjene nacije ili Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a ne bilateralni razgovori sa francuskim predsednikom. Slanje poljskih trupa u Ukrajinu "imalo bi smisla samo u NATO formatu“, dodali su.

Krajem februara Makron je izjavio da ne isključuje mogućnost da evropske zemlje pošalju trupe u Ukrajinu. On je, međutim, upozorio da saveznici Kijeva u tom trenutku nemaju konsenzus o ovom pitanju. Na kraju su se neki saveznici, uključujući Kanadu, Letoniju, Litvaniju i Estoniju, složili da razmotre takvu opciju, ali je pojašnjeno da to ne podrazumeva slanje trupa za učešće u borbenim dejstvima.

Inače, ovaj predlog za mirovne snage je drugačiji od Makronove prethodne ideje da pošalje francuske vojne instruktore u Ukrajinu. Makron je u junu, tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Parizu rekao da je zahtev Kijeva da se pošalju francuski vojnici koji bi trenirali trupe u Ukrajini legitiman.

Ranije ove nedelje, Zelenski je nagovesti plan za slanje evropskih trupa kada se sastao sa favoritom za sledećeg nemačkog kancelara Fridrihom Mercom.

"Iskreno da vam kažem, možemo razmatrati i raditi na poziciji Emanuela (Makrona). Sećate li se, on je predložio da ... trupe ove ili one zemlje budu prisutne na nekim teritorijama Ukrajine, što bi nam garantovalo bezbednost dok Ukrajina nije u NATO-u“, rekao je Zelenski novinarima.

U svom tekstu Rzeczpospolita navodi i izjavu Kamila Granda, bivšeg pomoćnika generalnog sekretara NATO, da bi Poljska Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Holandija i osam baltičkih i skandinavskih zemalja mogle da učestvuju u takvoj misiji.

"Postoje tri načina da se Ukrajini garantuje bezbednost. Prvi je onaj 'nemački': prijem zemlje u NATO čak i bez konačnog utv]ivanja granica, kao što je bio slučaj sa SR Nemačkom 1955. Međutim, Amerika to ne želi, a ne želi ni Nemačka. Drugi je 'izraelski' model: masovno snabdevanje Ukrajine oružjem čak i nakon sklapanja mira. Neizvesno je s obzirom na budžetske teškoće i u SAD i u Evropi. Treći je 'korejski” model': međunarodna mirovna misija koja više od 70 godina čuva liniju razgraničenja između Južne i Severne Koreje. Upravo na ovom trećem modelu, uz uključivanje elemenata prvog i drugog, zasnivale bi se bezbednosne garancije za Kijev", kazao je Grand za poljski list i dodao da Poljska zbog svog rastućeg vojnog potencijala i geografske pozicije postaje ključan element plana.

Tusk ipak negira slanje trupa u Ukrajinu, dodajući da takvi planovi trenutno ne postoje i da samo Varšava može da donese takvu odluku.

"Takođe želim da okončam spekulacije o potencijalnom prisustvu trupa bilo koje zemlje u Ukrajini nakon prekida vatre ili mira. Odluka o potezima Poljske biće doneta u Varšavi i samo u Varšavi. Mi trenutno ne planiramo takve akcije", rekao je poljski premijer, prenosi ukrajinski portal RBC.

Ništa od bezbednosnih garancija Trampa

Odmah nakon Trampove pobede na izborima u medijima se pojavio navodni plan buduće administracije da zamrzne sukob na linijama fronta, "odloži" članstvo Ukrajine u NATO na 20 godina i uspostavi tampon zona sa trupama NATO zemalja (ali ne pod zastavom NATO) dugu oko 1.300 km. Moskva u startu odbacuje bilo kakve strane trupe u Ukrajini, posebno na teritoriji oblasti koje prema ustavu smatra svojim (u ovom slučaju to bi verovatno bili Donjeck, Herson i Zaporožje).

Pored tog ruskog stava i čvrstog protivljenja prekidu vatre koje bi dalo vremena Ukrajini da se naoruža i predahne, ni sam Tramp nije spreman da u startu ponudi bezbednosne garancije Ukrajini. Naime, prema izveštaju Reutersa na osnovu pet neimenovanih zvaničnika, budući šef Bele kuće je na sastanku u Parizu 7. docembra sa Zelenskim i Makronom zahtevao momentalni prekid vatre.

Pošto, po svemu sudeći, Zelenski nije mogao da dobije nikakve bezbednosne garancije on je 9. decembra objavio da će u bliskoj budućnosti ću pozvati odlazećeg predsednika Džozefa Bajdena kako bi ubrzao pitanje članstva Ukrajine u Alijansi.

"Teško je razgovarati sa predsednikom Trampom o tome jer on još nije u Beloj kući. Inače, u bliskoj budućnosti ću pozvati predsednika Bajdena da pokrene pitanje poziva Ukrajine u NATO", rekao je Zelenski.

Raspoređivanje stranih mirovnih snaga u Ukrajinu moglo bi da ublaži strah Kijeva da će mu saveznici okrenuti leđa ako Rusija nastavi rat, i po svaku cenu se zalaže za NATO članstvo.

"Veoma je jasno da su okončanje rata i postizanje mira mogući samo kada je Ukrajina u NATO-u i EU“, rekla je potpredsednica ukrajinske vlade Olga Stefanišina za Politico.

Sudeći po novom intervjuu Zelenskog za CBN News, Ukrajina ne bi bila zadovoljna statusom kvo, čak i ako bude primljena u NATO i dobije kontigent zapadnih trupa, i ne odustaje od granica iz 1991.

Prema njegovim rečima, ako Ukrajina zvanično prizna okupirane teritorije kao ruske, "to znači da smo im oprostili, to znači da se svet smirio i dao im priliku".

"Zato je to pravno nemoguće. Ali diplomatski, moramo da postignemo naše ciljeve, trajni i bezbedan mir za Ukrajinu, i to što je brže moguće“, naglasio je on.