Igre 
Kako izgleda sistem glasanja u Francuskoj i ko ima pravo glasa
Komentari10/04/2022
-09:35
Građani Francuske danas izlaze na izbore, kako bi glasali za izbor novog predsednika. U trci za mesto predsednika nalazi se 12 kandidata, a pobednik se bira na mandat od pet godina.
Pravo glasa imaju svi koji do dana izbora napune 18 godina, te će na birališta moći da izađe 48,7 miliona Francuza, prenosi Euronews.
Proces izbora predsednika Francuske
U Francuskoj se predsednik bira na mandat od pet godina od 2002. godine. Pre toga, mandat francuskih predsednika bio je sedam godina.
U drugi krug izbora koji će biti održan za dve nedelje 24. aprila. plasiraće se kandidati sa najvećim brojem glasova. Drugog kruga neće biti ukoliko jedan od kandidata sam osvoji više od 50 odsto glasova izašlih birača, što se dosad u Francuskoj nije desilo, piše Euronews.
Ovaj dvokružni sistem glasanja za predsednika izdvaja Francusku i Portugal od ostatka zemalja Zapadne Evrope, iako je popularan u zemljama centralnog i istočnog dela kontinenta, navodi France24.
Postojeći sistem glasanja uspostavljen je još od osnivanja Francuske Pete republike zahvaljujući generalu Šarlu de Golu. De Gol je bio sumnjičav prema političkim partijama, te je pokušao da smanji njihov uticaj pomoću sistema glasanja koji omogućava izbor predsednika direktno, putem opšteg prava glasa.
Unsplash
Ovaj sistem tako je omogućio kandidovanje za predsednika i bez podrške neke od postojećih partija. Jedan od efekata sistema je taj da se u prvom krugug mogu naći kandidati svih političkih spektara bez potrebe da se prave kompromisi sa strankama.
Povezane vesti
Od 1974. godine Francuzi uvek glasaju u aprilu. Do toga je došlo nakon smrti drugog predsednika Francuske Pete republike, Žorža Pompidua koji je umro tokom svog mandata, 2. aprila, a izbori se po zakonu moraju održati 20 do 35 dana od smrti predsednika.
Takođe, ove godine će se glasati više od 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednka, jer bi u slučaju kasnijeg održavanja izbori bili održani na Uskrs ili tokom prvomajskih praznika.
Ko ima pravo glasa?
Kada je reč o načinu glasanja, svaki građanin sa pravom glasa poštom dobija kovertu sa programom svakog kandidata i listiće sa napisanim imenima kandidata. Dolaskom na biračko mesto, nakon što se potvrdi identitet glasača, on iza paravana u kovertu ubacuje ime kandidata za kojeg glasa te taj koverat potom ubacuje u glasačku kutiju.
Građani drugh država Evropske unije koji žive u Francuskoj, za razliku od opštinskih i izbora za Evropski parlament nemaju pravo glasa na predsedničkim izborima.
Među 48,7 miliona građana sa pravom glasa su i zatvorenici, osim onih kojma kazna uskraćuje i građanska prava pod kojima se podrazumeva i glasanje. Zatvorenici mogu lično glasati ili ovlastiti nekoga da glasa u njihovo ime. Zbog papirologije koja je za to potrebna, na izborima 2017. godine tek dva odsto njih je iskoristilo to pravo.
Međutim, ove godine prvi put će na predsedničkim izborima biti omogućeno da zatvorenici glasaju putem pošte. Ovaj vid glasanja omogućen je na izborima za Evropski parlament 2019. godine, što je dovelo do povećane izlaznosti zatvorenika.
Tanjug AP/Bob Edme
Uslovi za kandidaturu
Povezane vesti
Kandidat za predsednika Francuske mora da ima više od 18 godina, pravo glasa i potvrdu suda da nema zabranu kandidovanja (zbog osuda za korupciju, na primer), da nije pod starateljstvom i da je ispunio sve obaveze vezane za državnu službu (obavezno služenje vojske važilo je do 1997. godine), navodi sajt France24.
Takođe, ako ispunjava sve uslove, da bi došao do mesta na glasačkom lističu, kandidat je prethodno morao da skupi 500 potpisa gradonačelnika i lokalnih političara koji podržavaju kandidaturu. Konačna lista objavljena je 7. marta.
Izborna kampanja je počela zvanično 28. marta, te su počevši od tada mediji morali da se pridržavaju pravila od jednakoj zastupljenosti svih kandidata u programu. Od petka, dva dana pre izbora, pa do zatvaranja birališta traje i izborna tišina, kada je zabranjeno objavljivanje izjava kandidata i rezultata istraživanja javnog mnjenja koja mogu uticati na birače.
Povezane vesti
Uz to, strogo je regulisano finansiranje kampanje. U prvom krugu kandidat ne može potrošiti više od 16.851.000 evra, a kandidat koji prikupi dovoljno glasova za mesto u drugom krugu ima dozvoljen ukupan budžet od 22.509.000 evra.
Kampanje moraju biti finansirane privatno, odnosno od strane političkih partija ili pojedinačnih donatora. Kompanijama nije dozvoljeno da daju donacije, a pojedinci ne mogu donirati više od 4.600 evra godišnje.
Da se ova pravila moraju strogo poštovati dokazuje postupak koji je vođen protiv bivšeg predsednika Nikole Sarkozija, koji je osuđen na godinu dana zatvora zbog prekoračenja gornje granice finansiranja tokom njegove kampanje za reizbor 2012. godine.
Moć francuskog predsednika
U Francuskoj je politički sistem predsednički, te predsednik države kontroliše i vladu i parlament, kao i Ustavni sud.
Delimično ovakvu moć predsednik ima i zbog biranja na opštim izborima, kao i zbog mogućnosti da izabere predsednika vlade.
Takođe, vreme između predsedničkih i parlamentarnih izbora, koji se održavaju u razmaku od mesec dana, uglavnom garantuje da će onaj ko pobedi na predsedničkim izborima osvojiti i parlamentarnu većinu, piše Euronews.
Tanjug AP/Michel Euler
"Ne menjate svoje političko mišljenje za mesec dana. Dakle, većinu na izborima za članove zakonodavnog tela najčešće će imati onaj ko osvoji većinu kao predsednik", reako je Kristof Šabrot predavač javnog prava na Univerzitetu Lumier u Lionu.
Kako je dodao, "to je pomalo kao vraćanje u 1830. godinu, kada je u evropskim monarhijama kralj počeo da gubi svoja ovlašćenja u odnosu na premijera, ali je i dalje zadržao dosta moći".
Kritičari kažu da francuski parlament postaje "pečat koji odobrava predsednikove predloge", a neki političari pozivaju na novi ustav koji bi doneo više ravnoteže u institucije, preneo je Euronews.
Kandidati i ključne teme
Ove godine, kao ključne teme uoči izbora izdvajaju se inflacija i porast troškova života, životna sredina, pandemija kovida 19 i imigracija.
Na glasačkom listiću će se naći 12 kandidata, a od poznatih imena tu su pre svega aktuelni predsednik Emanuel Makron, zatim njegova najveća rivalka od prošlih izbora Marin le Pen, kao i najjači kandidat levice Žan-Lik Melanšon.
Tanjug AP/Michel Spingler
Pored njih tu je i francuski pisac, esejista i nova zvezda poliitčka zvezda koji naginje ekstremnoj desnici Erik Zemur.
U predsedničkoj trci su i Valeri Pekres, Janik Žado, An Idalgo, Fabian Rusel, Natali Arto, Filip Putu, Žan Lasal, Nikolas Dupont Aigan. Više o svim predsedničkim kandidatima možete pronaći u našem posebnom tekstu.
Komentari (0)