Zašto je u Francuskoj tolika moć u rukama predsednika i da li to treba da se promeni?

Pre nego što je zauzeo predsedničku poziciju, Emanuel Makron je sugerisao da je Francuskoj potreban "jupiterovski" predsednik, rekavši da bi "normalna" osoba mogla da naruši stabilnost.

Poređenje demokratski izabrane pozicije sa "kraljem svih bogova" u rimskoj mitologiji može izgledati licemerno u zemlji koja je svoju monarhiju nasilno ukinula pre nekoliko vekova. Ipak, u poslednjih 50 godina, francuski ustav se promenio, stavljajući više moći u ruke predsednika nego ranije.

"U Francuskoj imamo predsednika koji predsedava Republikom, i koji kontroliše vladu, parlament i Ustavni sud. To čini 'super predsednika', odnosno 'Jupitera', kako nazivamo Makrona", rekao je Kristof Šabro, viši predavač javnog prava na Univerzitetu Lumije u Lionu.

Kako je dodao, "to je pomalo kao vraćanje u 1830. godinu, kada je u evropskim monarhijama kralj počeo da gubi svoja ovlašćenja u odnosu na premijera, ali je i dalje zadržao dosta moći".

Kritičari kažu da francuski parlament postaje "pečat koji odobrava predsednikove predloge", a neki političari pozivaju na novi ustav koji bi doneo više ravnoteže u institucije, preneo je Euronews.

"Predsednik Republike u Francuskoj po zakonu ima mnogo više moći od bilo kog drugog predsednika u Evropi", rekla je Delfin Dulong, profesorka političkih nauka na Sorboni.

Ona dodaje da su, u praksi, predsednici "veoma široko koristili svoja ustavna prava".

Počeci francuske Pete republike

Sadašnji francuski ustav datira iz 1958. godine, kada je general Šarl de Gol formirao novu republiku nakon ustanka u Alžiru.

Predsednik Rene Koti rekao je da je Francuska na ivici građanskog rata i da će odrediti "najslavnijeg Francuza koji je, u najmračnijim godinama naše istorije, bio naš lider", da vodi vladu.

Kasnije te godine, De Gola su političari izabrali za prvog predsednika nove Pete republike.

profimedia

Prethodna republika datira još od kraja Drugog svetskog rata i dala je veću moć parlamentu, stvarajući nestabilnost i podstičući takmičenje između političkih partija, kažu stručnjaci.

De Golova vizija za novu republiku je uglavnom bila da ojača ovlašćenja izvršne vlasti.

"De Gol je želeo predsednika koji nije ograničen. Po njegovom mišljenju, predsednik je bio iznad političkih partija i morao je da bude politički neutralan". rekla je Dulong.

Promene koje su usledile ojačavale su poziciju predsednika i udaljile je od prvobitne vizije, stvarajući predsednički sistem koji danas postoji.

Univerzalno pravo glasa

Jedna od velikih promena koje su doprinele sadašnjem francuskom predsedništvu bio je ustavni referendum iz 1962. godine. U nastojanju da ojača svoj legitimitet, De Gol je raspisao referendum na kome se odlučivalo o tome kako će se birati predsednik.

Stanovništvo je podržalo referendum - 62 odsto glasova išlo je u prilog tome da građani biraju predsednika, a ne političari. Stručnjaci kažu da je ovaj potez ojačao moć i legitimitet predsednika, ali da je istovremeno i politizovao njegovu ulogu.

"Predsednik postaje nužno vođa ili 'prvak' političkog tabora. Dakle, postoji politizacija predsedničke uloge", rekla je Dulong.

De Gol je ovaj potez pratio raspuštanjem parlamenta i održavanjem novih izbora, na kojima je povratio većinsko poverenje.

Predsednički mandat

Pojavio se problem koji se zove kohabitacija, kada su predsednik i parlament dolazili iz suprotstavljenih političkih partija.

Od početka Pete republike, kohabitacija se dogodila tri puta - 1986, 1993. i 1997. godine.

Poslednji put, desničarski predsednik Žak Širak bio je prinuđen da imenuje socijalistu Lionela Žospena za premijera zemlje nakon raspisivanja vanrednih izbora.

Širak je potom predstavio zakon o promeni ustava 2000. godine, ograničavajući predsednički mandat na pet godina umesto na sedam. Pitanje je postavljeno stanovništvu na referendumu, a 73 odsto glasova bilo je "za".

profimedia

"Predsednik oličava opšti interes i kontinuitet republike. Vi ćete ih češće birati. Vaš glas i vaša odluka će biti važniji. Vaša demokratska dužnost će biti ojačana", rekao je Širak.

Referendum je značio da će predsednički izbori biti održani u tandemu sa parlamentarnim, u razmaku od oko mesec dana, što je garantovalo da će onaj ko bude bio predsednik, istovremeno dobiti i parlamentarnu većinu.

"Ne menjate svoje političko mišljenje za mesec dana. Dakle, izbor zakonodavnog tela će često dati istu većinu kao i izbor predsednika", rekao je Šabro.

To važi za svakog predsednika od tada, uključujući Makrona koji je osvojio većinu u parlamentu mesec dana nakon izbora sa potpuno novom političkom strankom i sa poslanicima koji su ranije bili nepoznati biračima.

Može li se sistem promeniti?

Kritičari kažu da bi sistem trebalo da se promeni, kako bi se uspostavila ravnoteža institucija, tako da ne donosi ista osoba sve velike odluke, a da nema odgovornost za njih.

"U Francuskoj smo nedavno videli da je uglavnom predsednik, uz podršku saveta, donosio odluke tokom pandemije. Ali pošto se predsednik ne može napasti, neki smatraju da je za sve kriv Eduar Filip", kaže Dulong.

Predsednički kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon je među onima koji pozivaju na Šestu republiku koja bi "ukinula predsedničku monarhiju" u novom ustavu.

Ali Šabro sa Univerziteta u Lionu kaže da bi eliminisanje Člana 9 ustava, koji predsednika određuje kao šefa saveta ministara ili kabineta, takođe moglo dodati ravnotežu sistemu.

Druga promena bi mogla da bude ukidanje predsedničkih izbora tako da predsednika biraju poslanici, senatori i lokalni odbornici, kako je prvobitno bilo zapisano u ustavu iz 1958. godine.

"Svi kažu da su Francuzi privrženi predsedničkim izborima, da je to demokratsko pravo koje ne može da se ukine. To ostaje da se vidi. Kada pogledamo stopu apstinenata i prazne glasačke listiće od 1980-ih, vidimo da su predsednički izbori zapravo u krizi", kaže Dulong.

Mnoge promene koje su dovele do sadašnjeg sistema dobile su podršku većine građana, pri čemu je De Gol konsolidovao svoju vlast putem referenduma.

"Svaki put kada je predsednik pritisnuo dugme, pobedio je. De Gol je 1962. godine, na primer, pritisnuo dugme za referendum i pobedio. Pritisnuo je dugme za raspuštanje parlamenta i pobedio. Dakle, svaki put je francuski predsednik jačao sopstvenu moć", rekao je Šabro.

Šta god da se promeni (ili ne promeni) u budućnosti, jedno je sigurno - birači u Francuskoj će za nekoliko dana, 10. aprila, svakako glasati da izaberu svog novog predsednika.