Izbori u Francuskoj - utakmica sa produžecima: Trka neizvesna, analitičari ne isključuju mogućnost Makronovog poraza

Komentari

Autor: N. Zdravković

08/01/2022

17:02

Izbori u Francuskoj - utakmica sa produžecima: Trka neizvesna, analitičari ne isključuju mogućnost Makronovog poraza - Copyright Tanjug/AP/Ludovic Marin, Jean-Francois Badias, Jean-Francois Badias, EPA/IAN LANGSDON

veličina teksta

Aa Aa

Baš u vreme predsedavanja Evropskom unijom, u Francuskoj će se u aprilu održati predsednički i parlamentarni izbori. I dok su ovi drugi zasad u senci, dosadašnja predsednička kampanja pokazala se kao veoma dinamična, ali i neizvesna. Iako je aktuelni predsednik Emanuel Makron, prema trenutnim anketama, favorit, pojedini analitičari počeli su da dovode u pitanje da li će se uopšte naći u drugom krugu, a nekoliko je kandidata koji bi mogli da mu stanu direktno na crtu.

Makron je, podsetimo, 2017. godine postao najmlađi predsednik u istoriji Francuske. On je u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio liderku krajnje desnice Marin le Pen, osvojivši 66 odsto glasova. Njegov predsednički mandat bio je, međutim, veoma zahtevan - od protesta "žutih prsluka" na početku do krize izazvane pandemijom koronavirusa sa kojom se suočava trenutno.

Makron se, takođe, za ove četiri godine istakao i kao jedan od lidera Evropske unije, a upravo zbog toga su oči Evrope i uprte u dešavanja u Francuskoj jer bi njegov potencijalni "pad" doneo velike promene i dalje od granica te zemlje. Na putu do još jedne pobede Makronu zasad stoji duži spisak rivala. Ipak, samo nekoliko njih trenutno predstavlja i stvarnu pretnju.

Trka za drugi drug

Nedavni rezultati ankete javnog mnjenja koju je sproveo "Ipsos/Sopra Steria" pokazali su da je Emanuel Makron favorit za ulazak u drugi krug sa 25,5 odsto glasova. Iako bi se, na osnovu rezultata prethodnih izbora, očekivalo da njemu ponovo zapreti Marin le Pen, trenutne ankete pokazuju da će protivkandidat u drugom krugu najverovatnije biti francuska konzervativka Valeri Pekres.

Istovremeno, kandidat krajnje desnice Erik Zemur, koji je ove jeseni bio drugi iza Makrona u nekoliko anketa, osvojio bi u prvom krugu 14,5 odsto glasova, što je pad u odnosu na 16 procenata iz oktobra. To ga je stavilo u isti rang sa Marin le Pen, liderkom krajnje desničarske stranke Nacionalni savez, koja je takođe pala na 14,5 odsto sa 16 odsto podrške.

Valeri Pekres je, podsetimo, nedavno izabrana za kandidatkinju francuske desničarske stranke "Republikanci". Ona je inače prva žena koju su konzervativci izabrali da bude njihov kadidat, a sada se suočava sa još većim izazovom.

Njene pristalice nazivaju je "najgorom noćnom morom" za aktuelnog predsednika, a čak su joj dodelili i epitet "buldožera" za kojeg, kako kažu, očekuju da unese novine u francusku političku scenu, preneo je Gardijan.

Na spisku kandidata nalazi se i Erik Zemur koji je izazvao veliku pažnju javnosti, takođe desničar. Reč je o bivšem novinaru koji je nekoliko puta osuđivan zbog rasističkih stavova.

"On je neko ko dovodi u pitanju zvaničnu istoriju i istoriju Drugog svetskog rata. On je kandidat koji izaziva oprečne i žestoke reakcije. Dakle, on uvodi jednu vrstu radikalizma na političkoj sceni Francuske", rekla je ranije za Euronews Srbija Ana Otašević, spoljnopolitička komentatorka "Nedeljnika" i novinarka "Le Monde Diplomatique".

Može li Francuska da dobije prvu predsednicu?

Aktuelna situacija u predsedničkoj kampanji u Francuskoj očekivano je izuzetno dinamična, kaže za Euronews Srbija Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije.

"Figaro je krajem godine izneo podatke da Makron ima 26 odsto, Pekres 17, Le Pen 16, a četvrti je nova zvezda političkog života, ali već afirmisani intelektualac Erik Zemur sa 12 odsto, koji je svojim neposrednim i oštrim stavovima napravio 'pometnju' na desnici. Odvukao je glasove Le Penovoj koja je u padu popularnosti kod glasača. Uporedo, svojim stavovima o identitetu, tezama o 'zameni stanovništva' i novom odnosu prema migracijama Zemur, koji ne nosi hipoteku prezimena Le Pen, privukao je i neke druge glasače", rekla je Kolaković.

I dok je Zemur pomutio planove Le Penovoj, unutarstranački izbori u Republikanskoj partiji, pomeli su planove upravo Zemuru nakon što se u trku uključila Valeri Pekres.

"Iskusna političarka koja je bila na čelu pariskog regiona i koju porede sa Angelom Merkel i Margaret Tačer, tačnije kažu dve trećine Merkelova i trećinu Tačerova. Ukoliko se Makron nađe sa Le Pen u drugom krugu verovatno će osvojiti novi mandat, a ukoliko Pekres uđe u drugi krug biće mnogo izazovnije. Čak je rađena i anketa po kojoj bi Valeri Pekres pobedila Makrona u drugom krugu sa 51% prema 48%. Postoje dakle šanse da će bolje proći nego na primer Segolen Rojal i Marin le Pen, odnosno da bi Francuska mogla dobiti i prvu predsednicu u istoriji", istakla je Kolaković.

Sve ovo znači da će se politička utakmica u Francuskoj igrati do 90 minuta uz produžetke, kaže Kolaković.

"Videćemo kakva će biti Makronova taktika, a kakva njegovih protivkandidata i ko je radio na 'kondiciji'", navodi ona.

Šta bi Evropi doneo Makronov "pad"?

Iako su, kako trenutno pokazuju ankete, šanse da Makron ne osvoji drugi mandat veoma male, analitičari ocenjuju da bi njegov potencijalni poraz mogao da ima posledice za celu Evropu. Uz to, izbori se održavaju u trenutku dok Pariz predsedava Evropskom unijom, pa bi se potres zasigurno osetio i u Briselu.

"Šta bi to značilo za Evropu - promenila bi se Francuska i Evropska unija i generalno Evropa, s obzirom na to da za sada jedina snažnija kritika na račun Makrona dolazi sa stanovišta ekstremne desnice", rekao je ranije za Euronews Srbija Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

Analitičari ocenjuju da su Francuska i Nemačka glavna osovina EU, a kako kaže Kolaković, to će ostati konstanta i nakon izbora u Francuskoj.

"Makron je taj koji najviše pažnje posvećuje EU, nastoji da se Francuska, kao i on lično, nametnu, da ojačaju EU, evropsku ideju, jedinstvo, da se reše problemi... Drugi kandidati jasno ističu Francusku i pristupaju Evropi više kao savezu suverenih država, pri čemu je takođe potrebno imati u vidu i rastući evroskepticizam i u Francuskoj", rekla je ona.

Međutim, ukoliko neko od desničara postane predsednik Francuske, to bi bilo izazovno za EU, a posebno za francusko-nemačku saradnju, posebno imajući u vidu da su Socijaldemokrate i Zeleni sada na vlasti u Nemačkoj.

"Od svih Makronovih protivkandidata, verujem da Valeri Pekres, koja je iskusna političarka, veoma odlučna tokom svoje političke karijere pokazala moć prilagođavanja i kompromisa, može uspešno održavati balans u francusko-nemačkim odnosima u kontekstu EU", istakla je Kolaković.