Dijalog preko nišana: Zašto zvaničnici upozoravaju da je "Evropa u najopasnijem periodu od kraja Hladnog rata"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/01/2022

09:58

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Dok oružje i dalje stiže u Ukrajinu, a dijalog se vodi preko nišana, Sjedinjene Američke države (SAD) i Evropa razmatraju šta činiti ako u slučaju konflikta Evropa ostane bez gasa, zbog potencijalnog smanjenja dotoka energenata preko Ukrajine.

"Pregovara se o dodatnom snabdevanju Evrope iz zaliha sa severa Afrike, Bliskog istoka Azije i SAD. Razgovaramo sa velikim kupcima i snabdevačima tečnim naftnim gasom da održimo fleksibilnost u posotjećim ugovorima i deo zaliha usmerimo ka Evropi", rekla je portparol Bele kuće Džen Psaki.

Predsednik SAD Džozef Bajden kaže da nema promene u položaju ruske vojske na granici sa Ukrajinom. Dodaje da bi u slučaju napada osećao obavezu da pojača prisustvo NATO trupa na istoku Evrope. Ponavlja da nema planova da američki vojnici idu u Ukrajinu.

"Gledajte, posledice mogu biti ogromne ako on (Putin) upadne u Ukrajinu, ne samo ekonomske već i političke. To bi bila najveća invazija od II svetskog rata. Promenila bi svet", istakao je Bajden.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je da je Evropa u "najopasnijem periodu od kraja Hladnog rata".

"Radimo na pisanom odgovoru koji će biti poslat Rusiji ove nedelje, kao odgovor na njene predloge. Za svaki slučaj, pripremamo snažne sankcije u slučaju napada na Ukrajinu", istakao je Borelj.

"Dijalog mora da se nastavi"

O sankcijama i potencijalnom slanju trupa na istok govorio je i britanski premijer Boris Džonson, koji je pokrenuo i pitanje izbacivanja Rusije iz međunarodnog platnog sistema SWIFT, što je potez za koji ruski zvaničnici kažu da ne bi uticao samo na Rusiju, već i na one koji kupuju robu iz Rusije.

O potrebi za deeskalacijom i dijalogom su juče u Berlinu govorili francuski predsednik i nemački kancelar.

"Mnogo je vojnika na granici, i moramo da učinimo sve kako bi se situacija razvijala drugačije od onoga čega se sada pribojavamo. Očekujemo i poteze Rusije prema deeskalaciji. Svi smo saglasni da bi vojna agresija imala ozbiljne posledice", rekao je kancelar Nemačke Olaf Šolc.

Francuski predsednik Emanuel Makron je, takođe, naglasio da dijalog u okviru OEBS-a mora da se nastavi.

"Imamo dijalog u Normandijskom formatu, sporazume iz Minska, i dijalog EU i Rusije. Svi ti kanali moraju da ostanu otvoreni kako bismo izgradili novi poredak bezbednosti i stabilnosti na granicama Evrope", rekao je Makron.

Pretnje sankcijama

Kao jedna od ključnih mera koju bi zapadne države mogle da preduzmu protiv Rusije ukoliko dođe do invazije na Ukrajinu, najčešće se spominju ekonomske sankcije. Preti se i stopiranjem gasovoda Severni tok 2 koji ide od Rusije do Nemačke, ali i sankcijama "oštrijim nego 2014. godine".

Međutim, državni sekretar SAD Entoni Blinken je odbacio ideju da se Rusiji odmah uvedu sankcije, navodeći da bi to ugrozilo mogućnost Zapada da odbije potencijalnu rusku agresiju. Istovremeno, Blinken je upozorio i da "ako samo jedan ruski vojnik uđe u Ukrajinu, može da se očekuje snažan odgovor".

Čelnici Evropske unije do sada nisu bili uključeni u direktne pregovore sa Moskvom, već su to uglavnom bili zvaničnici SAD.

Savet ministra spoljnih poslova EU osudio je nedavno "kontinuirane agresivne akcije" i pretnje Rusije protiv Ukrajine i pozvao Rusiju na deeskalaciju, pridržavanje međunarodnog prava i konstruktivno angažovanje u dijalogu kroz uspostavljene međunarodne mehanizme, najavivši da će "svaka dalja vojna agresija Rusije protiv Ukrajine imati ogromne posledice i teške troškove".

Grupa Evropske narodne partije (EPP), kao najjača politička grupa u Evropskom parlamentu, pozvala je Evropsku uniju da Ukrajini pruži "konkretnu pomoć, uključujući i vojnu", ali i da se uvedu dodatne evropske sankcije režimu u Moskvi, pa čak i da se Rusija izbaci iz SWIFT bankarskog sistema što bi bio zaista veliki udarac.

Šta Rusija želi?

Dok se na Zapadu raspravlja o najboljem načinu za pristupanje pregovorima sa Rusijom, ova zemlja nesmetano nastavlja sa svojim vojnim aktivnostima. Tako su ruske vojne snage i oprema stigli u Belorusiju na vežbe "Saveznička rešenost", koja se održava u blizini beloruske zapadne granice sa članicama NATO Poljskom i Litvanijom, i blizu njenog južnog krila sa Ukrajinom.

Inače, zahtevi Moskve su jasni - usmereni su ka SAD i NATO, i uključuju zaustavljanje širenja Alijanse na istok Evrope. Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da su SAD prekršile obećanje dato 1990. godine da se NATO neće širiti dalje na istok. Od tada je nekoliko centralnoevropskih i istočnoevropskih zemalja, koje su i same bile deo Sovjetskog Saveza, pristupilo NATO. Četiri od njih, Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija, graniče se sa Rusijom.

Rusija tvrdi da ovo širenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme nedaleko od granica jeste direktna pretnja za bezbednost Rusije. Upravo zato, ključni zahtevi Rusije su da NATO pruži garancije da se Ukrajina neće pridružiti, kao i da se vrati na "granice" u kojima je bio 1997. godine, odnosno da sve zemlje koje su od tada pristupile Alijansi, iz nje izađu.

Sa druge strane, Zapad smatra da bi rusko gomilanje trupa na samoj granici Ukrajine moglo da dovede do ponavljanja 2014. godine i sukoba na istoku Ukrajine u kom je stradalo, kako piše BBC, 14.000 ljudi i raseljeno najmanje dva miliona.