Igre 
Zaoštravanje krize na istoku Evrope: Zapaljive izjave, tenzije i optužbe da su migranti - "samo diverzija"
Komentari24/11/2021
-21:02
Na istoku Evrope strasti su uzburkane već neko vreme, a "zveckanje oružjem" u poslednjih nedelju dana dodatno zaoštrava ionako komplikovanu situacija. Zapadne sile zabrinuto posmatraju to što Rusija okuplja veliki broj vojnika na granici sa Ukrajinom, a ni predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko svojim izjavama ne doprinose smirivanju tenzija.
Rusija je početkom novembra grupisala vojnike blizu ukrajinskog Donjeckog basena (Donbasa), prema podacima američkih i ukrajinskih obaveštajnih službi. Upravo zato, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u video-poruci 13. novembra optužio Rusiju da koristi nemire na poljsko-beloruskoj granici kako bi organizovala vojsku za potencijalni napad na Ukrajinu.
"Verujem da sada ceo svet može da vidi ko je zaista za mir, a ko okuplja blizu 100.000 vojnika na našoj granici", rekao je Zelenski.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Dmitro Kuleba, takođe je reagovao na ruske vojnike u regionu Donbasa, rekavši da je u pitanju "prefinjena vojna infrastruktura, spremna da bude korišćena za ofanzivne operacije", a još jedan izvor iz ukrajinske obaveštajne službe je rekao da je "novi napad sada izvesniji, nego u aprilu, kada je Rusija poslednji put koncentrisala vojne snage u ovom regionu", preneo je EU Observer.
U aprilu ove godine je Rusija rasporedila svoje vojnike na granici sa Ukrajinom u onome za šta su iz Kremlja tvrdili da je "obična vojna vežba". Na ovakav potez, međutim, Ukrajinci nisu gledali blagonaklono. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba je tada rekao da "ruske trupe dolaze blizu granice". Moskva je 23. povukla određeni broj vojnika, ali su iz Kijeva čak i sredinom maja rekli da ih je ostalo oko 100.000.
Zemlje zapada, na čelu sa SAD i ostatkom NATO, takođe su bile zabrinute i videli su ovo kao svojevrsnu pretnju Rusije. Navodili su, čak, i da je u pitanju najveći broj grupisanih vojnika na granici sa Ukrajinom i na Krimu, još od aneksije tog poluostrva 2014. godine.
SAD izveštavaju o ruskim vojnicima, Kremlj negira
Sjedinjene Američke Države su, pozivajući se na svoje obaveštajne podatke, upozorile da Rusija razmešta vojne snage i teško naoružanje kako bi bila spremna za brzu, masovnu invaziju Ukrajine sa nekoliko lokacija. Iz Kremlja su ove navode negirali, rekavši da je u pitanju "širenje lažnih informacija", i da je u pitanju "klevetnička kampanja sa Zapada".
Povezane vesti
Prema podacima koje poseduju SAD, nije sasvim sigurno da će do invazije i doći, ali je predviđen detaljan scenario napada. Ovaj scenario pretpostavlja ulazak ruskih vojnih trupa u Ukrajinu preko Krima, iz Rusije i iz Belorusije, a pretpostavlja se da bi invaziju izvelo oko 100 bataljona, odnosno blizu 100.000 vojnika, preneo je Vašington post.
Ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) je, u odgovor na ovo, optužila SAD i Evropsku uniju da podstiču sukob na jugoistoku Ukrajine, uz navođenje da su izveštaji Stejt departmenta o gomilanju ruske vojske na granici sa Ukrajinom lažni.
profimedia/AFP PHOTO / Satellite image ©2021 Maxar Technologies
"Nedavno, zvaničnici iz Vašingtona su entuzijastično zastrašivali svet navodnom ruskom pripremom za 'agresiju' ka Ukrajini. Prema izveštajima koji nam stižu, Stejt department koristi diplomatske kanale da širi lažne informacije među svojim saveznicima i partnerima o gomilanju ruske vojske zbog invazije na Ukrajinu", saopštio je SVR.
Slično izveštaju američkih obaveštajaca, i šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, general Kiril Budanov, rekao je da se Rusija sprema da sledeće godine napadne Ukrajinu, i da je zato "grupisala više od 92.000 vojnika".
"Takav napad će verovatno uključivati vazdušne, artiljerijske i tenkovske napade na istoku, koji će biti praćeni vazdušno-desantnim napadima u Odesi i Maripolju", rekao je Budanov za "Militari tajms", dodajući da će za tu invaziju biti korišćena i teritorija Belorusije.
Putin: Zapad olako shvata naše crvene linije
Predsednik Rusije Vladimir Putin optužio je pre nekoliko dana zapadne države za grupisanje vojske na ruskim i beloruskim granicama, rekavši da je "Zapad olako shvatio ruske crvene linije", i da "Moskvi trebaju ozbiljne bezbednosne garancije".
Putin je, obraćajući se zvaničnicima u Moskvi, optužio NATO da je "otvoreno neprijateljski raspoložen prema Rusiji", a rekao je i da zemlje Zapada naoružavaju Ukrajinu i potpiruju tenzije u regionu, preneo je Blumberg.
Povezane vesti
"Naša nedavna upozorenje su primećena, i urodila su plodom. Na tom području se pojavio određen nivo tenzije. Neophodno je da ovakvo stanje potraje što duže, kako nikome ne bi palo na pamet da izazove sukobe koji nam nisu potrebni na zapadnim granicama", rekao je ruski predsednik.
Njegovi komentari su reakcija na to što je Ukrajina nedavno zatražila od Zapadnih zemalja vojnu pomoć, upravo zbog toga što su, kako su naveli, "zabrinuti zbog ruskih trupa na svojim granicama". Ukrajinci su već potpisali novi ugovor o naoružanju sa Velikom Britanijom, a kao rezultat tog ugovora, osnažiće pomorske flote, piše britanski Telegraf.
Migranti kao "diverzija"?
Sve se ovo dešava u jeku političke krize koja je izazvana velikim brojem migranata zaglavljenih na granici Belorusije sa Poljskom. Zemlje članice Evropske unije optužile su beloruskog predsednika Lukašenka da migrante namerno "gura ka EU" i koristi ih kao neku vrstu "oružja u hibridnom ratu", kako bi se osvetio Uniji za sankcije nametnute Belorusiji.
Povezane vesti
Poljska je, čak, optužila i ruskog predsednika Putina da je zapravo "sponzor" čitavog Lukašenkovog manevra sa migrantima. Zapadne države su, i u ovom slučaju, zabrinute da bi Rusija mogla da iskoristi migrantsku krizu za napad na Ukrajinu.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko zapretio je, inače, da će prekinuti tranzit gasa ka Evropi preko transnacionalnog gasovoda Jamal-Evropa, ako Evropska unija proširi sankcije Minsku.
Putin se, međutim, distancirao od ovih izjava, rekavši da "nikada nije čuo, čak ni nagovestio takvu mogućnost", i da "to ne bi bilo dobro za odnose Rusije i Belorusije".
U strahu od neželjenog priliva migranata, Ukrajina je, kao i još nekoliko zemalja koje dele granicu sa Belorusijom, Rusijom ili obeju zemalja, odlučila da napravi zid na granici.
profimedia
U pitanju će biti ograda dugačka više od 2.500 kilometara duž granice sa Rusijom i Belorusijom, a za ovu i sledeću nedelju planirane su i nove vojne vežbe kako bi Ukrajinci bili spremni na eventualnu navalu migranta, rekao je ministar unutrašnjih poslova te zemlje Denis Monastirski.
"Moramo da shvatimo da je ograđivanje zemlje duž granica sa Rusijom, agresorom, i Belorusijom, pouzdan odgovor na njihovu agresiju", rekao je Monastirski, a preneo Rojters.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken napisao je 14. novembra na svom Tviter nalogu da je "migrantska kriza veštački napravljena kako bi se ugrozila sigurnost, unele nove podele i kako bi se pažnja odvukla od ruskih aktivnosti na granici sa Ukrajinom". Dva dana nakon toga, francuski predsednik Emanuel Makron je razgovarao telefonom sa Putinom, a nakon toga je jedan od njegovih savetnika saopštio kako je NATO spreman da brani suverenitet Ukrajine, ako bude bilo potrebe za tim.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da ta alijansa "pažljivo posmatra veliku i neobičnu koncentraciju ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom", i pozvao je Rusiju da "bude transparentna, i da smanji tenzije".
Minsk II kao moguće rešenje
Odnosi između Kijeva i Moskve veoma su loši od aneksije Krima, a od tada i traje borba između ukrajinskih trupa i proruskih separatističkih snaga u istočnoj Ukrajini. U regionu Donbasa, borbe nikada zapravo nisu ni prestajale, a međunarodni posmatrači su početkom novembra beležili više od 700 kršenja primirja dnevno.
Ključ za smirivanje tenzija mogao bi da bude u primeni onoga što je dogovoreno u Minsku II, ugovoru koji je Rusija praktično nametnula Ukrajini "držeći je na nišanu". U pitanju je dokument potpisan pre sedam godina, kojim bi Kijev izvesne nadležnosti delegirao prosuskim pobunjenicima u regionu Donbasa, pa čak i pregovarao sa njima o novim odredbama u Ustavu, kojim bi dobili specijalan status. Zauzvrat, predviđeno je da Rusija povuče vojne snage sa granice sa Ukrajinom, piše portal Politiko.
Detalji sporazuma uglavnom se tiču Donbasa, ali je politički značaj Minska II mnogo veći - određeni deo političke moći bio bi u rukama Rusije, koja bi na taj način mogla da spreči Ukrajinu od poptpunog "priklanjanja zapadu".
Iz ovog dokumenta, međutim, ukrajinska vlada gotovo ništa nije primenila, već je parlament usvojio pridruživanje NATO i EU kao svoj cilj. S obzirom na to da Ukrajina nije ispunila svoj deo pogodbe, Rusija to koristi kao razlog da ostavi vojsku na granici, i dugo se činilo kao da nijedna od ove dve zemlje nije spremna ni da popusti, ali ni da potpiruje dalju eksalaciju sukoba.
"Zveckanje oružjem" na istoku Evrope sve je glasnije, i izgleda kao da Rusiji ponestaje strpljenja. Međutim, ukoliko bi Ukrajinci počeli sa ispunjenjem bar nekih obaveza prihvaćenih u Minsku II, stvari bi vrlo lako mogle da se preokrenu, i svo to oružje moglo bi da se ohladi.
Komentari (0)