Ministri EU sutra o situaciji na Zapadnom Balkanu, na stolu i napredak dijaloga Beograda i Prištine

Ministri spoljnih poslova EU na sutrašnjem sastanku u Briselu kao prvu tačku dnevnog reda imaće angažman i situaciju na Zapadnom Balkanu. Tema razgovora biće i dijalog Beograda i Prištine, a dokument za raspravu je pripremila Spoljnopolitička služba EU ( EEAS).

Iako neċe biti usvojeni zaključci oko regiona, ministri ċe raspravljati oko ideja koje je pripremio kabinet visokog EU predstavnika za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja a koje imaju za cilj da se ojača prisustvo i angažovanje evropskih insitucija u regionu. 

Takođe, sam postupak proširivanja na Zapadni Balkan nije izričito na dnevnom redu sutrašnjeg zasedanja ministara EU.

 

U pripremljenom dokumentu ocenjuje da je politička situacija na Zapadnom Balkanu poslednjih meseci "sve izazovnija", prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) koji je imao uvid u dokument.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, navodi se da poslednjih meseci "nije bilo napretka u dijalogu", a da je ukupna atmosfera oko razgovora Beograda i Prištine "i dalje komplikovana".

"Fokus mora da se vrati na primenu još neispunjenih obaveza iz dijaloga, mora da se popravi atmosfera kroz konkretne pozitivne poteze i da se radi na napretku ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, a time i na evropskoj budućosti Kosova i Srbije", navodi se u dokumentu pripremljenom za ministarsku diskusiju.

Od zemlja članica traži se nastavak podrške EU posrednicima u dijalogu - Žosepu Borelju i Miroslavu Lajčaku, i na "visok nivou anažovanja sa Beogradom i Prištinom". 

Kako prenosi RSE, u dokumentu o kojem će raspravljati ministri EU navodi se da nedavne tenzije nastale oko registarskih tablica za vozila koja na Kosovo ulaze iz Srbije, i rešenje koje je pronađeno dokazuju da dijalog može doneti rezulatate ako je podržan jasnim signalima koji dolaze od visokih zvaničnika EU i bliske saradnje sa SAD.

Pixabay

"Strane treba ohrabriti da se konstruktivno angažuju i ostvare pozitivne rezultate, uključujući regionalne sporazume u vezi sa zajedničkim regionalnim tržištem, i da se uzdrže od jednostranih akcija i retorike koja izaziva podele, posebno u vezi sa severom Kosova", podvlači se u dokumentu.

Sa zvaničnicima Eu u Briselu sutra će razgovarati i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković. On će učestovati na ministarskom sastanku Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi i konferenciji koju organizuje Evropski koledž iz Briža. 

Šef srpske diplomatije će se u Briselu odvojeno sastati sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, komesarom za susedsku politku i proširenje Oliverom Varhejijem, kao i potpredsednicom Evropske komisije i komesarkom za vrednosti i transparentnost Verom Jurovom, navedeno je u saopštenju MInistarstva.

Rešavanje krize u Bosni i Hercegovini

Pored dijaloga Beograda i Prištine, ministri EU 27 će razgovarati o situaciji u Bosni i Hercegovini, za koju u Briselu ocenjuju da se trenutno nalazi u "najgoroj političkoj krizi od usvajanja Dejtona".

U EEAS-u navode da se rešenje vidi u dijalogu i to prvenstveno unutar BiH, kao i da do sada u Brisel nije stigao nijedan zvaničan predlog za eventualno podizanje sakcija u cilju rešavanja političke blokade u BiH. U dokumentu Borelovog kabineta se ocenjuje da se politička situacija u BiH naglo pogoršala od leta, prenosi RSE.

"Neprihvatljiva, huškačka retorika koja dovodi u pitanje teritorijalni integritet, jedinstvo i suverenitet zemlje doprinela je povećanju tenzija na terenu", ističe se u dokumentu te dodaje da su državne institucije sada "efektivno blokirane".

Navodi se da bi trebalo učiniti sve kako bi se očuvala stabilnost BiH kako bi ta zemlja napredovala na evropskom putu, a posebno se naglašava da je neophodno nastaviti saradnju EU i SAD u delovanju na ovaj prostor.

Na agendi i sankcije protiv Belorusije

Ministri spoljnih poslova na sastanku u Briselu razgovarće i o sankcijama protiv vlasti u Belorusiji, koje EU krivi za instrumantalizaciju migranata u cilju destabilizacije prilika na spoljim granicama Unije, kao i u graničnim zemljama članicama Poljskoj i Litvanije.

U ponedeljak ministri neće usvojiti nove restriktivne mere, ali će odobriti zakonski okvir za uvođenje petog paketa sankcija protiv zvaničnog Minska, ovoga puta protiv odgovorenih za migrantsku, humanitranu i geopolitičku krizu na spoljnim granicama EU.