Erik Zemur - novo lice francuske desnice: Osuđivan za širenje mržnje, spreman da ugrozi Makrona
Komentari15/10/2021
-20:25
Porodica Lepen, Žan Mari i njegova ćerka Marin decenijama su dominirali kao predstavnici desnog krila ekstremnih partija u Francuskoj. Međutim, šest meseci pre predsedničkih izbora, na scenu je izašlo novo političko lice: Erik Zemur.
Zemur se još nije izjasnio da li će se kandidovati na izborima, ali njegova česta pojavljivanja na televiziji i politički stavovi izazvali su buru u medijima.
Debata Zemura sa vođom desničara Žan Lukom Melenšonom privukla je 3,8 miliona gledalaca. Popunio je i mnogobrojne naslovne strane u novinama, među kojima je i naslovna strana na Pari Meču gde se vidi kako se kupa u moru sa njegovom 28-godišnjom savetnicom.
Zemur je donedavno bio redovni kolumnista u Le Figarou i drugim novinama, radio je i kao televizijski komentator gde je nedvosmisleno iskazivao svoje stavove koji provociraju islam, imigraciju i žene.
U anketi koja je objavljena prošle sedmice došlo se do rezultata koji govore da bi mogao da uđe u drugi krug predsedničkih izbora sa Makronom. On je dobio 17 do 18 odsto šanse, dok je Marin Lepen dobila procenu na 15 do 16 odsto glasova.
Ko je Erik Zemur?
Zemur (63) je rođen u predgrađu Pariza u jevrejskoj porodici koja je došla iz Alžira tokom Alžirskog rata koji je trajao od 1954. do 1962. godine. Njegov otav Rože bio je medicinar, dok je majka Liseta bila domaćica.
Diplomirao je na Univerzitetu Po, postao je novinar posle dva neuspela pokušaja da upiše Nacionalnu školu za administraciju u kojoj su se školovali mnogi predsednici među kojima je bio i Emanuel Makron.
"Zemur je postao poznato televizijsko lice jer ima sposobnost za vođenje debate. On je polemičar koji je poznat po svojoj širokoj kulturi i vrlo dobroj sposobnosti da brani i prenosi svoje ideje. On ima reputaciju nekoga ko ima strast za govorničko takmičenje", rekao je politički analitičar Bruno Kotres iz Centra za politička istraživanja koji radi u okviru Univerziteta Po u Parizu.
Zemurova najnovija emisija na televiziji CNews, desno orijentisanoj televizijskoj mreži, privukla je stotine hiljada gledalaca. U prošlogodišnjoj emisiji nazvao je decu migrante bez pratnje "pljačkašima", "ubicama" i "silovateljima". Komentari su ga doveli do suda zbog optužbi za podsticanje na mržnju. Jednom je već osuđen po istoj optužbi, dok je protiv njega u toku više drugih tužbi.
Međutim, morao je da napusti posao komentatora jer je francusko regulatorno telo presudilo prošlog meseca da je on sada političar, a ne novinar što znači da mora da prestane da se bavi novinarstvom.
Zemur je i pisac jer je dosad objavio desetine političkih i istorijskih eseja koje piše od sredine 1990.
Koje političke stavove zastupa
"Erik zemur je pisac i novinar koji dvadeset godina upozorava javno mnjenje i političke lidere da Francuska ne može da se nosi sa zakonom neregulisanom imigracijom, jer ćemo uskoro imati velike probleme zbog kriminala i napada na ljude i imovinu", istakao je Antoan Dijer, portparol Asocijacije Zemurovih prijatelja koja prikuplja novac za predsedničku kampanju ukoliko odluči da se kandiduje.
Drugi lajtmotiv Zemura je pitanje islama u Francuskoj. U nedavnom intervjuu rekao je da "islam nije kompatibilan sa principima Francuske".
"Dodao bih da Erik Zemur zastupa ideju da je Francuskoj ranije bilo bolje i da moć Francuske, podrška i poštovanje koje nadahnjuje druge zemlje, kao i njen uticaj u međunarodnim odnosima, da su samo pali. I da je bez naleta nacionalnog duha Francuska spremna da nestane", rekao je Kotres.
Zemur je poznat i kao antifeminista. U njegovoj knjizi iz 2006. godine pod naslovom "Prvi seks" on napada feminizaciju društva i promoviše viziju rodnih uloga.
Redovno kritikuje propagandu pripadnika LGBT i uporedio je nedavnu inicijativu vlade da olaška intregraciju transrodne dece u škole, sa eksperimentima koje je tokom Drugog svetskog rata izvodio nacista doktor Mengele.
Mada Zemurovi stavovi deluju radikalno, oni nisu izazvali snažnu reakciju u francuskom društvu. Anketa objavljena krajem septembra pokazuje da je on politička ličnost koja izaziva najviše odbijanja francuskih glasača, jer ga ne podržava 59 odsto građana.
Koliko Zemur naginje ka desničarima
"Veoma je jasno da je Zemur neko ko izuzetno mnogo naginje ka desničarskim idejama, i na socio-ekonomskoj i na kulturnoj bazi", kaže Kotres.
Dijer je član partije Republikanaca, ali kaže da ne vidi problem zbog njegove uloge u Asocijaciji prijatelja Erika Zemura.
Republikanci još nisu izabrali svog kandidata za predsedničku trku, ali mala je verovatnoća da će to da bude Zemur. Stranka je nedavno usvojila "klauzulu protiv Zemura", dozvoljavajući svom rukovodstvu da poništi sve aktivnosti koje nisu u skladu sa "vrednostima desnice i centra".
Žan-Iv Kani, direktor Observatorije za radikalnu politiku pri fondaciji Žan Žire, Zemura ne naziva krajnjim desničarem.
"To je radikalna desnica, dok Zemur kao pojedinac, nikada nije vodio kampanju na krajnjoj desnici. On nikada nije bio član Nacionalnog fronta", ističe Kani.
Međutim, u nedavnom intervjuu za Le Mond, bivši vođa krajnje desnice Žan Mari Lepen dao je podršku Zemuru.
"Jedina razlika između mene i Zemura je što je on Jevrej. Krajnje desni veteran koji je više puta osuđivan za antisemitske komentare. A zbog njegovog porekla bilo bi veoma teško optužiti ga da je nacista ili fašista", istakao je Lepen.
Koji su razlozi naglog napredovanja Zemura?
Dijer ističe da Zemur nije političar, već da je on neko ko priča o zemlji, njenim problemima i budućnosti. Dodaje da je veoma uspešan, baš zato što govori o realnom stanju u zemlji bez korišćenja dvosmislenih govora koji primenjuju političari.
"Govornički talenat Erika Zemura koji svako prepoznaje, je nešto što može da kod drugih glasača dovede do zaključka da je to nešto što Lepenova nema", istakao je Kotres.
Podsećajući kako je Marin Lepen pala u televizijskoj debati sa Makronom između dve runde predsedničkih izbora 2017. godine, Kotres je rekao da bi se neki glasači Nacionalnog saveza mogli uplašiti da će Makron ponovo intelektualno da dominira nad Marin Lepen.
"Možda deo biračkog tela Nacionalnog saveza smatra da je Marin Lepen, pokušavajući da poveća svoj rezultat u drugom krugu, da postane predsednički kandidat, postala nedovoljno radikalna", objašnjava politički analitičar Kotres.
Teškoće sa kojima se bori Repubilkanska stranka koja nije na vlasti od kada je Nikola Sarkozi izgubio od socijaliste Fransoa Olanda 2012. godine je još jedan faktor koji utiče na izbore.
Popularnost Zemura među delom glasača Republikanske partije otkriva duboku podelu unutar desničarskog biračkog tela, između, s jedne strane ljudi koji su umereni konzervativci, ekonomski liberali, ali otvoreni i proevropski orijentisani, dok je drugi deo biračkog tela fokusiran na suverenitet i imigraciju.
Na kraju, možda će ove dve grupe koje su do sada uspele da koegzistiraju unutar stranke u budućnosti ići svojim putem ", rekao je Kami za Euronevs.
"Moramo da budemo krajnje oprezni kada je u pitanju glasanje. Bitan deo glasača nije još zainteresovan za predsedničke izbore i još je u dilemi da li da glasaju ili ne", objašnjava Kotre.
Pridobijanje glasova radničke klase biće od bitnog značaja za Zemura, kažu politički analitičari za Euronews.
"Marin Lepen i dalje ima podršku radničke klase, pogotovo mladih, nesigurnih i siromašnih radnika, dok je Erik Zemur, za sada, kandidat kojeg podržavaju muškarci sa prilično buržoaskih društveno-ekonomskih položaja, kao i zanatlije, vlasnici prodavnica i stariji glasači", rekao je Kotres.
Kotres ističe da bi Zemurova sposobnost da preokrene situaciju u svoju korist bila značajna samo ako uspe da otrgne radničku klasu od glasanja za Lepenovu. Ako to uspe da uradi onda se može reći da neće moći lako da se predvide rezultati izbora.
"Ako Zemur spreči Lepenovu da se kvailfikuje za drugi krug izbora, a protivkandidat ostane Makron, onda će rezultati izbora biti neizvesni do samog kraja i neizvesni po Makrona", navodi Kotres.
Kako se pristalice Zemura pripremaju za kampanju
Mada Zemur još nije najavio svoju kandidaturu, nema sumnje da će se kandidovati na predsedničkim izborima.
"On će sam odlučiti o objavljivanju kandidature", rekao je Dijer za Euronews.
Dijer kaže da njegova Asocijacija "priprema teren" sakupljanjem novčanih sredstava i prikupljanjem 500 potpisa gradonačelnika koje svaki kandidat mora da priloži prilikom predaje kandidature.
"Imamo 300 volontera širom Francuske koji su u kontaktu sa gradonačelnicima", ističe Dijer.
Prema Dijeru, Zemur je od početka meseca prikupio više od 200 potpisa.
Komentari (0)