Igre 
Vodič Euronews Srbija kroz nemačke izbore - šta dolazi posle ere Angele Merkel
Komentari26/09/2021
-10:08
U Nemačkoj se danas održavaju parlamentarni izbori na kojima će građani birati članove Bundestaga. Osim što će ovi izbori zvanično da označe kraj mandata kancelarke Angele Merkel posle skoro 16 godina, Nemačka bi mogla da dobije i novu garnituru na vlasti. Ipak, stvaranje koalicione vlade moglo bi da potraje mesecima.
Nemački izborni sistem za mnoge je veoma neobičan i komplikovan, a kako sve zapravo funkcioniše, ko bi mogao da dođe na vlast, kao i da li bi se nešto promenilo u kursu Nemačke prema Zapadnom Balkanu nakon izbora pročitajte u sledećem pregledu Euronews Srbija.
1. Kako funkcioniše nemački izborni sistem?
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Svaki državljanin Nemačke stariji od 18 godina ima pravo glasa na izborima. Nemci na dan izbora daju dva glasa, prvi za kandidate u svojoj izbornoj jedinici, a drugi za liste političkih partija.
Bundestag zvanično ima 598 poslanika, iako taj broj može da varira zbog parlamentarnog sistema.
Pročitajte više na ovom linku.
2. Odlazak Merkelove - uvod u promene ili period političke neizvesnosti?
Tanjug/AP/Martin Meissner
Ovo glasanje, ne samo da bi moglo da Nemačkoj donese velike političke promene, već bi gotovo sigurno moglo da uvuče zemlju u političku neizvesnost na nekoliko meseci.
Na početku kampanje, Armin Lašet, kancelarkin naslednik u konzervativnoj partiji, bio je, kako se činilo, skoro siguran izbor za narednog kancelara. Ipak, situacija je, kako pokazuju ankete, trenutno potpuno drugačija i gotovo je sigurno da će najviše glasova osvojiti SPD na čelu sa Olafom Šolcom.
Povezane vesti
Pročitajte više na ovom linku.
3. Pet kombinacija za novu nemačku vladu
Tanjug/AP/Michael Probst
Trenutne ankete pokazuje da je SPD ispred bloka CDU/CSU za oko pet procenata. Iako će Zeleni koje predvodi Analena Berbok verovatno da im budu koalicioni partneri, to nije dovoljno kako bi se obezbedila većina.
Osim CDU/CSU, SPD i Zelenih, u Nemačkoj su još u igri i Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Linke). Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ima snažnu podršku u istočnim delovima Nemačke, ali je u senci glavnih partija upravo zbog politike koju promoviše.
Nemačka je, inače, od ranije poznata po komplikovanom procesu formiranja saveza, a ovaj put to će biti, kako se čini, komplikovanije više nego ikada. U opticaju je pet partija, a svaka od njih tradicionalno je predstavljena jednom bojom.
Pročitajte više na ovom linku.
4. Ko je Armin Lašet, "gaf majstor" i kandidat za kancelara iz redova CDU?
profimedia
Armin Lašet sebe predstavlja kao "prirodnog naslednika Angele Merkel". Često hvaljen zbog svoje sposobnosti da ujedini narod, predsednik konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ima slične proevropske stavove kao i dosadašnja kancelarka.
Lider najmnogoljudnije nemačke pokrajine, Severne Rajne-Vestfalije, i do sada je ostao veran stavovima Angele Merkel i nije vodio rizičnu predizbornu kampanju.
Povezane vesti
Međutim, kandidat CDU ima lošu reputaciju jer često pravi gafove, odnosno greši u svojim govorima ili političkim nastupima.
Pročitajte više na ovom linku.
5. Ko je Olaf Šolc, kandidat za kancelara Nemačke zvani "Šolcomat"?
Tanjug/AP/Britta Pedersen
Olaf Šolc možda nije političar sa najviše harizme, i ne dospeva često u centar pažnje. Međutim, prema trenutnim anketama, vicekancelar i trenutni ministar finansija je najverovatniji naslednik Angele Merkel na mestu kancelara Nemačke, 16 godina nakon njegovog mentora, Gerharda Šredera.
Povezane vesti
Bio bi to trijumf za čoveka koji se sa 17 godina pridružio Socijaldemokratskoj partiji (SDP), jednoj od najstarijih partija u Evropi.
Pročitajte više na ovom linku.
6. Ko je Analena Berbok, lider Zelenih i najmlađi kandidat za kancelara u istoriji Nemačke?
Tanjug/Michael Kappeler/Pool via AP
Analena Berbok je za samo tri godine prošla put od kopredsednice Zelenih do kandidata ove partije za novog kancelara Nemačke.
Kada je započela predizbornu kampanju, njene šanse su, prema anketama, bile mnogo bolje nego što je bilo ko očekivao - u jednom trenutku Zeleni su imali skoro 28 odsto podrške birača (2017. godine su imali jedva 9 odsto).
Ova predviđanja, međutim, splasla su od sredine maja, od kada je podrška Zelenima krenula da opada usled nekoliko "kikseva".
Pročitajte više na ovom linku.
7. Auf Wiedersehen, Angela: Kako je Merkelova oblikovala Evropu i Nemačku?
profimedia
Angela Merkel je od osvajanja izbora u malom ribarskom gradu na severu Nemačke, pa do jedne od najmnoćnijih osoba u Evropi prešla dug put.
Ostaće upamćena kao liderka koja je ostavila dubok trag, kako u samoj Nemačkoj, tako i na čitavom kontinentu. Istakla se u brojnim periodima krize koji su potresali Evropu, a niko sa sigurnošću ne može da kaže šta sledi posle nje.
Od 2005. je na mestu nemačke kancelarke što je bio trenutak kada je ova zemlja ušla u novu eru. Njeno ime ostaće upamćeno i na Balkanu.
Pročitajte više na ovom linku.
8. Šta se menja kada Nemci izađu na glasanje?
Tanjug/Michael Kappeler/Pool via AP
Na pitanje gde bi otišli u prvu posetu, Lašet je odbio da odgovori, Berbok je rekla Brisel, a Šolc je rekao da bi prvo otišao u Pariz jer bi francusko-nemačku osovinu trebalo obnoviti.
Upravo to mi moglo i da ukaže kakvu bi spolju politiku vodila buduća nemačka vlada, a rasplet nakon izbora biće značajan ne samo za tu Nemačku, već i za celu Evropsku uniju. Posledice promena koje predstoje mogle bi da se osete i na Zapadnom Balkanu.
Pročitajte više na ovom linku.
9. Šta Srbiji donosi mogućnost ulaska Zelenih u novu nemačku vladu?
AP/Markus Schreiber
Ako se nešto može zaključiti iz programa ove stranke, Zeleni su trenutno nemačka partija koja se najviše interesuje za region Zapadnog Balkana. Akcenat je stavljen na proces proširenja EU, ali i na viznoj liberalizaciji za Kosovo i dijalog Beograda i Prištine.
Promena nemačkog kursa, kada je reč o Srbiji, mogla bi da se oseti pre svega u retorici, a polja na kojima bi Beograd možda mogao da prepozna "veći pritisak" su ljudska prava, medijske slobode, te rešavanje kosovskog pitanja.
Komentari (0)