Igre 
Auf Wiedersehen, Angela: 16 burnih kancelarskih godina - kako je Merkelova oblikovala Evropu i Nemačku
Komentari25/09/2021
-13:50
Parlamentarni izbori koji se u nedelju održavaju u Nemačkoj označiće kraj ere jedne od najistaknutijih političarki Evrope. Angela Merkel će, nakon 16 godina na kancelarkoj pozicije, ostati upamćena kao liderka koja je ostavila dubok trag, kako u samoj Nemačkoj, tako i na čitavom kontinentu. Istakla se u brojnim periodima krize koji su potresali Evropu, a niko sa sigurnošću ne može da kaže šta sledi posle nje.
Angela Merkel je od osvajanja izbora u malom ribarskom gradu na severu Nemačke, pa do jedne od najmnoćnijih osoba u Evropi prešla dug put.
Rođena je u Hamburgu 1954. godine kao Angela Kasner, ćerka protestantskog sveštenika. Ubrzo nakon toga, porodica se preselila u komunistički deo tada još razjedinjene Nemačke. Padom Berlinskog zida 1989. godine, Angela Merkel je započela svoju političku karijeru.
Od 2005. je na mestu nemačke kancelarke što je bio trenutak kada je ova zemlja ušla u novu eru. Merkelova je uz to oblikovala brojna dešavanja na kontinentu, a izašla je kao dobro poznato lice koje je tragalo za rešenjima u krizama poput grčkog duga, situacije sa migrantima i sukoba u Ukrajini. Uz to, njeno ime ostaće zapamćeno i na Balkanu.
Želela da EU ostane netaknuta
Nakon ujedinjenja Nemačke, Angela Merkel je postala članica Hrišćansko demokratske unije, i služila je kao ministarka za žene i mlade pod kancelarom Helmutom Kolom.
"Do 35. godine, poznavala sam Evropsku uniju samo izvana, a unutra sam od 1990. Izvana, EU je istorijska uspešna priča bez presedana. Ipak, iznutra, EU je predivna kuća. Zapravo, mislim da je još lepša iznutra nego izvana... Ne želim da ikada napustim ovu kuću. Uverena sam da nema boljeg mesta za nas nego da živimo u našem zajedničkom evropskom domu", rekla je Merkel pred Evropskim parlamentom 2007. godine.
Upravo je ona često označena kao neko ko je tu kuću i održao u zajedništvu jer se borila da EU ostane netaknuta tokom finansijske i migrantske krize.
Povezane vesti
"Nemačka vlada, pod vođstvom Angele Merkel, imala je odlučujući uticaj na sve nedavne krize u Evropi ali je najuočljiviju ulogu imala je sagledavajući finansijsku krizu i njene efekte u Evropi", rekla je Jana Puglierin, šefica berlinske kancelarije Evropskog saveta za spoljne poslove.
profimedia
Finansijska kriza u Grčkoj
Kada se američka finansijka kriza 2009. godine pretvorila u globalnu recesiju, mnoge zemlje su imale velike državne dugove. Ta kriza dovela je u pitanje jačinu evrozone u mnogim zemljama na jugu, kao što je Grčka.
Nemačka je uplatila najveći iznos prve pomoći EU Grčkoj 2010. godine, kao i tokom krize, spasavanje Evropske centralne banke, EU i Međunarodnog monetarnog fonda zahtevalo je nepopularne mere štednje koje su dovele do nasilnih protesta u Grčkoj.
Nemačka je bila ključna u pregovorima za spasavanje sa Merkelovom koja je bila pristalica oštrih mera. Ta uloga u upravljanju krizom u u velikoj meri se smatra uspešnom, svakako ne i bez kritika.
Finansijska kriza u Grčkoj dovela je do pada prihoda domaćinstava, a oštre mere štednje uključile su i smanjenje rashoda za zdravstvo. Studija iz 2018. objavljena u časopisu "The Lancet" navodi da su mere delimično dovele do povećanja mortaliteta u zemlji. Zahteve oko Grčke kritikovali su i neki mediji u samoj Nemačkoj.
"Znam da su ljudi bili jako ljuti na mene, (nazivajući me) jako lošom osobom što sam zapravo nametnula ove stroge uslove Grčkoj i Portugalu itd. Ali sada vidite da se reforme dešavaju", rekla je Merkel na Svetskom ekonomskom forumu 2020.
Merkel je na Svetskom ekonomskom forumu 2015. rekla da je "sve što radimo politički orijentisano na to da Grčka ostane deo evrozone". Ona je rekla da je za izlazak iz krize potrebno otvoriti nova radna mesta.
Povezane vesti
Migrantska kriza
O evroskoj solidarnosti ponovo se govorilo 2015. godine kada je u blok stiglo više od milion izbeglica, mnogi koji su bežali od ratova u Sriji i Avganistanu.
Priliv izbeglica u Italiju i Grčku brzo je izrodio novu krizu, a Merkel je branila naseljavanje migranata po celoj EU, čak i dok su se istočnoevropske nacije borile protiv toga.
"Ako Evropa ne uspe po pitanju izbeglica, ako se prekine ova bliska veza sa univerzalnim građanskim pravima, onda to neće biti Evropa kakvu smo želeli", preneo je "Dojče vele" izjavu Merkelove u avgustu 2015. godine.
Povezane vesti
Insistirala je na tome "da mi to možemo da uradimo" a Nemačka je tokom krize prihvatila na stotine hiljada izbeglica.
Ovo je doprinelo usponu krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), pri čemu je stranka 2016. godine uveliko uvećala svoju podršku zasnovanu na antiimigrantskoj platformi.
Početkom 2016. Merkel je takođe govorila o drugim solucijama pomažući da se postigne dogovor sa turskim zvaničnicima kako bi se sprečio dolazak migranata u Evropu.
Inače, blok desnog centra Merkelove na izborima 2017. izgubio je 65 mesta u parlamentu, nakon što je 2013. dostigao brojku od 311. Podrška njenoj partiji opala je i u proteklih nekoliko sedmica čak i dok je vodila kampanju za svog potencijalnog naslednika Armina Lašeta.
Ipak, ostala je popučarna u Nemačkoj i Evropi, uprkos krizi sa kovidom 19, a neki stručnjaci kažu da bi, ako se ponovo kandiduje, mogla da pobedi na izborima.
Tanjug AP/Kremlin Pool
Kritike zbog Putina i Orbana
Iako je zaslužna i za pomoć u pregovorima u prekidu vatre između Ukrajine i Rusije, njen stav o naftovodu "Severni tok 2" kritikovan je kao približavanje Nemačke ruskom lideru Vladimiru Putinu.
Kritikovana je, takođe, zbog toga što je mađarskog predsednika Viktora Orbana predugo zadržala u Evropskoj narodnoj stranci, podilazeći liderima krajnje desnice kako bi unija ostala na okupu, piše Euronews.
Zaostavština na Zapadnom Balkanu
Ime Angele Merkel ostaće upamćeno i na ovim prostorima, a da joj je region bio važna spoljnopolitička stavka govori i činjenica da je u poslednjih nekoliko nedelja svog mandata posetila Beograd i Tiranu.
Kao svoju zaostavštinu ostavlja Berlinski proces, čiji je inicijator bila, a koji je doprineo tome da lideri Zapadnog Balkana sednu i razgovaraju. Ipak, jedna od važnijih spoljnopolitičkih tema, pitanje Kosova, nije rešeno za vreme njenog mandata.
Kao čovek koji bi možda mogao da preuzme njenu ulogu na ovim prostorima često se pominje francuski predsednik Emanuel Makron.
Za mnoge će njeno nasleđe biti sinonim za stabilnost, jer je Nemačku i Evropu vodila kroz bezbroj kriza sa fleksibilnoću i oprezom u svojim odlukama. Njenu sposobnost da uravnoteži interese i upravlja pregovorima teško da će ponovo stvoriti drugi lider u Evropi, navodi Euronews.
"Niko ne može da zameni Angelu Merkel, barem u doglednoj budućnosti jer je Merkel svoju reputaciju i svoju političku težinu gradila tokom 16 godina. Mislim da samo u smislu iskustva i u smislu političke težine niko od lidera u Evropi nije u stanju da u osnovi krene njenim stopama", rekla je Puglierin.
Komentari (0)