Igre 
"Popila je sa nama četiri ili pet rakija": Merkelova na kraju kancelarske karijere u ribarskom gradiću gde je sve počelo
Komentari22/09/2021
-20:13
Odlazeća nemačka kancelarka, Angela Merkel, posetila je u okviru svoje "oproštajne turneje" mesto odakle je sve počelo - izbornu jedinicu 267, koja uključuje grad Stralsund i ostrvo Rugen.
Te 1990. godine, mlada političarka Merkel učestvovala je ispred CDU partije na prvim izborima u ujedinjenoj Nemačkoj, uz podršku lokalnog političara Volfharda Molkentina. Tada je osvojila mesto u Bundestagu sa 48,5 odsto glasova.
U poseti Stralsundu je, zajedno sa Merkel, bio i kandidat CDU/CSU za kancelara na predstojećim izborima, Armin Lašet, preneo je Zidojče Cajtung.
profimedia
Jedan od ribara koji žive na ostrvu Rugen, Hans-Joakim Bul, prisetio se svog prvog susreta sa Angelom Merkel. Oronula kolibica u kojoj je razgovarao sa Merkel o problemu izlovnih kvota Evrope, a za koji je obećala da će ga "staviti na sto u Bundestagu", ne postoji više. Međutim, ostala je fotografija na kojoj se vidi mlada buduća kancelarka, malo porumenelih obraza.
"Popila je sa nama četiri ili pet rakija", naveo je Bul za agenciju.
Počeci Angele Merkel
Od osvajanja izbora u malom ribarskom gradu na severu Nemačke, pa do jedne od najmoćnijih osoba u Evropi, Angela Merkel prešla je dug put.
Rođena je u Hamburgu 1954. godine kao Angela Kasner, ćerka protestantskog sveštenika. Ubrzo nakon toga, porodica se preselila u komunistički deo tada još razjedinjene Nemačke.
Povezane vesti
Merkel je bila sjajan učenik, a nakon što je diplomirala fiziku u Lajpcigu, 1978. godine dobila je posao u Akademiji nauka, u Berlinu. Doktorat je odbranila 1986. godine.
Njen prvi brak, sa kolegom Ulrihom Merkelom, trajao je od 1977. do 1982. godine. Ipak, odlučila je da nakon razvoda zadrži njegovo prezime. Sa svojim sadašnjim suprugom, Joakimom Sojerom, venčala se 1998.
Kako je preuzela CDU
Padom Berlinskog zida 1989. godine, Angela Merkel je započela svoju političku karijeru. Prvo se priključila demokratskom pokretu "Demokratsko buđenje", koji se već 1990. spojio sa CDU.
Nakon što je Helmut Kol, kancelar iz redova CDU od 1982. godine, izgubio na izborima 1998, Angela Merkel je postala generalni sekretar partije.
Na videlo je izbio veliki skandal, kada je otkriveno da je Kol koristio "fondove za crne dane" da finansira svoju funkcionersku kampanju, a upravo to je bio dobar trenutak da Merkel povuče jedan od najvažnijih poteza svoje političke karijere.
U jednom od uglednih konzervativnih listova, "Frankfurter Allgemeine Zeitung", Merkel je objavila komentar u kom poziva CDU da se "oslobodi Kolovog uticaja i krene u bolju budućnost".
Kao da su u partiji čekali nekoga ko će se suprotstaviti Kolu, Merkel je na mesto predsednice CDU izabrana 10. aprila 2000. godine.
Povezane vesti
Na prvim narednim izborima, međutim, nije ona bila kandidat CDU/CSU koalicije za kancelara Nemačke, već je to bio Edmund Stojber, koji je izgubio od kandidata SPD-a, Gerharda Šredera.
Kancelarka "za dlaku" 2005.
Zbog nesuglasica u okviru SPD-a i gubitka poverenja građana Nemačke, Šreder je bio prunuđen da 2005. godine raspiše vanredne izbore.
Angela Merkel je ovde učestvovala kao kandidat za kancelara, predstavivši ekonomski program koji je uključivao smanjenje poreza i privatizaciju.
Povezane vesti
Nije odnela ubedljivu pobedu - pobedila je Šredera za svega jedan odsto, ali je time postala kancelarka Nemačke, a zemlja je ušla u novu eru.
profimedia
Merkel era duga 16 godina
Prvi kabinet pod vođstvom Merkel funkcionisao je prilično dobro - uz nekoliko previranja u okviru partije SPD, nije bilo nekih većih nesuglasica.
Bila je na čelu Nemačke vlade i 2008. godine, kada je svet pogodila velika finansijska kriza. Tada je, zajedno sa ministrom finansija, nastupila rekavši da Nemačka garantuje depozite u bankama, i da je to sve što je potrebno.
Kao rezultat ovoga, zemlja je prošla kroz ekonomsku krizu relativno dobro, i istakla se kao jedan od "reformatora ekonomskog poretka" nakon 2008. godine.
Na sledećim izborima, 2009, Merkel je ostvarila solidan rezultat i ušla u koaliciju sa liberalnim FDP-om. Ovo je, istovremeno, značilo i prvu promenu koalicionog partnera u istoriji ujedinjene Nemačke.
Merkel je, za vreme svog drugog kancelarskog mandata, donela nekoliko odluka kojima je pomerila CDU više ka centru.
Preuzela je politička gledišta nekih svojih rivala, odnosno socijaldemokratske, zelene i liberalne politike i uvrstila ih u program CDU, što je Matijas Jung, poznati nemački politički analitičar, nazvao "asimetričnom demobilizacijom".
Ubedljiva pobeda
Na sledećim izborima, 2013. godine, Merkel je odnela jednu od najubedljivijih pobeda u istoriji Nemačke. Međutim, iako je koalicija CDU/CSU ostvarila najbolji rezultat od 1957. godine, njihov dotadašnji koalicioni partner, FDP, nije uspeo da osvoji dovoljan broj glasova za ulazak u parlament.
S obzirom na neuspeh FDP-a, CDU/CSU napravili su još jednu koaliciju sa SDP-om.
Upravo tokom trećeg mandata, Merkel je počela da gubi popularnost među građanima Nemačke, što se pred kraj mandata ipak promenilo.
Nakon terorističkog napada u Berlinu 2016. godine, čak 56 odsto ispitanika u jednom istraživanju reklo je da bi ona mogla da reši probleme njihove zemlje.
profimedia
S obzirom na to da je povratila popularnost, nije ni čudo to što je i četvrti put uzastopno proglašena za kancelara 2018. godine.
Četvrti mandat Merkel ističe uskoro, a najavila je da će to biti i poslednji - nemačka kancelarka koja je obeležila važan period u istoriji svoje zemlje, ali i čitave Evrope, dobiće naslednika.
Izbori u nedelju - novi list u istoriji Nemačke
Nemačka u nedelju izlazi na izbore koji bi mogli da označe početak velikih političkih promena u toj zemlji. Olaf Šolc, aktuelni ministar finansija, kandidat je za kancelara, a njegova stranka SPD, kako pokazuju ankete, u prednosti je u odnosu na CDU kancelarke Angele Merkel koja dominira nemačkom politikom od 2005. godine.
Ipak, pobeda na izborima ne znači i kraj raspodele karata, a opcija za potencijalnu koaliciju je nekoliko. Izbori će biti održani 26. septembra, a ko god da osvoji najviše glasova biće mu potrebna koalicija.
EPA/ FILIP SINGER
Trenutne ankete pokazuju da je SPD ispred bloka CDU/CSU za oko pet procenata. Iako će Zeleni koje predvodi Analena Berbok verovatno da im budu koalicioni partneri, to nije dovoljno kako bi se obezbedila većina.
Tu, kako se navodi "Blumberg", i dalje ostaje prostor za Armina Lašeta ispred CDU. Osim CDU/CSU, SPD i Zelenih, u Nemačkoj su još u igri i Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Linke).
Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ima snažnu podršku u istočnim delovima Nemačke, ali je u senci glavnih partija upravo zbog politike koju promoviše.
Komentari (0)