Igre 
Šta se menja u nedelju kada Nemci izađu na glasanje - ključna politička pitanja na kojima se dele stavovi stranaka
Komentari23/09/2021
-20:04
Građani Nemačke u nedelju će glasati na saveznim izborima, a njihov rasplet, slažu se analitičati, biće značajan ne samo za tu zemlju, već i za celu Evropsku uniju. Posledice promena koje predstoje Nemačkoj, budući da će i dalje aktuelna kancelarka Angela Merkel stupiti nakon 16 godina sa funkcije, osetiće se i na Zapadnom Balkanu.
"Dinamika u protekle četiri godine u Nemačkoj, ali i sve ozbiljne geopolitičke promene koje su se u međuvremenu dešavale, dovele su do pomeranja prespektiva i odnosa. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, koalicija CDU/CSU više nije na prvom mestu, a utisak je kako će izbori uticati i na budućnost čitave EU", rekao je Miša Đurković iz Instituta za evropske studije koji je danas organizvao okrugli sto na temu nemačkog glasanja.
U trci za novog kancelara i naslednika Merkelove su Armin Lašet ispred CDU/CSU, Analena Berbok iz partije Zelenih, kao i Olaf Šolc, član stranke SPD. Ankete za sada prednost daju Šolcu, ali sve će se preciznije videti tek nakon glasanja koje je zakazano za nedelju.
Petar Đuričić, doktorand sa Instituta za evropske studije ocenio je da će izbori u Nemačkoj imati funkciju u profilisanju novog političkog vođstva zemlje, ali i definisanju političke, ideološke i svake druge agende.
"U tom smislu su među većim demokratskim izborima u svetu, jer 60,4 miliona građana ima pravo glasa. Posebna zanimljivost je to što su svi kandidati mlađi od Angele Merkel, što znači podmlađivanje politike, ali istovremeno je i u suprotnosti sa nekim drugim zemljama, poput SAD, gde je na snazi trend starijih kandidata". istakao
Osim ekoloških pitanja, ocenjuje Đuričić, u fokusu kampanja kandidata ovih godina je još jedna stvar - digitalizacija, čime gotovo svi, osim CDU/CSU žele, na ne način, da pokažu biračima kako "gledaju u budućnost".
"Uprkos svemu, ne bi trebalo da zaboravimo da je politički sistem u Nemačkoj veoma složen, i da će mnogo toga zavisiti i od volje građana na nivou pokrajina", zaključio je Đuričić.
Povezane vesti
Fokus na ličnosti kandidata
Kada su u pitanju ideološke pozicije partija, tu nema mnogo razlika - upravo zato se više pažnje posvećuje ličnostima kandidata, istakao je Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije
"U ovoj izbornoj kampanji, prevladale su teme koje se odnose na ličnosti kandidata - ko je plagirao doktorat, ko se smejao kada nije trebalo, i ko je učestvovao u nekim finansijskim skandalima", rekao je Dostanić.
Teme oko kojih su sve tri partije manje-više na istoj liniji, obuhvataju energiju, migrante, pa čak i identitetsko pitanje, dodao je, naglašavajući da su sve tri pokušale da izbegnu pitanje islama i unutrašnje bezbednosti.
EPA/ FILIP SINGER
"Između SPD i Zelenih postoji toliko poklapanja da bi se moglo govoriti čak i o različitim strujama u okviru jedne stranke. Stranka Levice je ta koja se razlikuje od većine kandidata. Na primer, traži se izlazak Nemačke iz NATO, i posvećivanje kolektivnoj bezbednosti, što bi uključivalo i Rusiju", smatra Dostanić.
Navodi još jednu stranku koja "odudara od opšteg konsenzusa po gotovo svim pitanjima" - Alternativu za Nemačku (AfD), koja ima sopstvenu desničarsku agendu.
U poslednje vreme je CDU pokušala da vrati jedan deo svojih tradicionalnih birača, igrajući na kartu straha od koalicije u kojoj bi bili SPD, Zeleni i Levica.
Ukoliko dođe do koalicije CDU/CSU i Levice, onda bi to značilo da je stranka naslednica komunista, odnosno Levica, prvi put u vladajućoj koaliciji, napominje Dostanić.
Povezane vesti
Nemački Zeleni - uzor drugima u Evropi
Ovogodišnje izbore obeležilo je i to što, prvi put u istoriji Nemačke, Zeleni imaju svog kandidata za kancelara - Analenu Berbok.
Nikola Mladenović iz Instituta za političke studije ukazuje na to da ne funkcionišu sve zelene partije u Evropi na isti način, ali da su nemački Zeleni uzor drugim takvim partijama.
U mnogim drugim državama, dodaje, Zeleni se nisu nametnuli kao akter, ali je zato zelena agenda dobila na značaju i u onim partijama koje su "mejnstrim".
Povezane vesti
"Jedan od razloga za uspeh Zelenih u Nemačkoj je i postepeni prelazak sa onoga što bi se moglo odrediti kao fokusiranost stranaka na specifične politike, na težnju da se dođe na vlast", rekao je Mladenović.
Neke od ključnih odlika Zelenih u Nemačkoj, načelno, jesu odbojnost prema profesionalnim političarima, egalitarizam, rotacioni principe u vođstvu, jednakost polova i podsticanje aktivizma kod članova, dodaje.
"Ipak, od silaska sa vlasti 2005. godine, Zeleni dobijaju sve više odlika profesionalnog političkog vođstva, nasuprot čemu se trude da zadrže aktivističke okvire u kojima deluju njihovi članovi", ističe Mladenović.
Raspolaganje novcem u EU
Ne sme se izostaviti činjenica da je Nemačka jedan od najvažnijih aktera Evropske unije, smatra Dušan Reljić, šef kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove u Briselu.
S obzirom na uticaj Nemačke u EU, dodaje, jedno od važnih pitanja je kako će se buduća nemačka vlada postaviti prema raspolaganju novca u Evropskoj uniji.
Tanjug/AP/Julien Warnand
"Danas postoje dva osnovna pravila - državni dug ne sme da prođe 60% BDP, a godišnji dug ne sme biti više od 3% BDP. Međutim, zbog korone, danas je prosečna zaduženost država 100% BDP", kaže Reljić.
Na osnovu toga koje sve stranke naprave vladajuću koaliciju, ističe, postoje i različite projekcije kako bi se to moglo odraziti na ekonomiju u Evropskoj uniji.
"Ukoliko liberali budu u Vladi, i ukoliko neko od njihovih predstavnika bude ministar finansija, očekivanja su da će se EU vratiti na poštovanje pravila od 60% i 3%. Ukoliko Zeleni i SDP dođu na vlast, moguće je da će biti kreativnog pristupa, i da neće biti više tih fiskalnih stega kao do sada", kaže Reljić.
Tri bloka u spoljnoj politici
Kada je reč o spoljnoj politici ističu se tri bloka, smatra Đurković.
"Ako pogledamo samu spoljnu politiku i način na koji je tretirana, čini se da, u pogledu odnosa prema spoljnoj politici, možemo da govorimo o tri bloka", istakao je Đurković.
Sa jedne strane su Zeleni i FDP koji su se postavili sa vrlo jasnom transatlantskom i evropeističkom agendom. U pitanju je jasna tradicionalna agenda koja se drži NATO.
Najbliže su, u debatama, praktično bili CDU i SDP, a to je da nemački interes ne sme da se prenebregne. Ove stranke pokazale su najviše razumevanja u smislu toga kako se svet menja, i to da sistemi vrednosti moraju da odstupe od pukog preživljavanja, dodao je.
Treći blok čine AfD i Levica, koji su mnogo više za razgovor sa Rusijom i otvaranje ka istočnoj Evropi, nego, na primer Zeleni, kaže Đurković.
On je naglasio i da spoljna politika ne igra veliku ulogu u programima većine partija tokom ove predizborne kampanje.
"Kod gotovo svih stranaka, u programima je spoljna politika na kraju, osim kod CDU gde je na početku i AfD, gde je na sredini", ističe.
Moguć nastavak dosadašnje politike
Kako je Đurković istakao, na debatama se najbolje videlo kakve pozicije zauzimaju kancelarski kandidati.
Na pitanje gde bi otišli u prvu posetu, Lašet je odbio da odgovori, Berbok je rekla Brisel, a Šolc je rekao da bi prvo otišao u Pariz jer bi francusko-nemačku osovinu trebalo obnoviti.
Tanjug/Michael Kappeler/Pool via AP
"Može da se desi da spoljna politika, ondosno ova vrsta realizma koju su do sada nosili CDU/CSU i SDP opstane i nakon ovih izbora, pre svega ukoliko se pogledaju radikalni stavovi Zelenih u pogledu ekonomije i posledice koje bi ti stavovi mogli da nose", kaže Đurković.
Kada je u pitanju odnos prema drugim članicama EU, a naročito Mađarskoj kao "neposlušnoj", Lašetov stav je da je to sve u nadležnosti Evropskog suda pravde, dok je Berbok za uvođenje sankcija, bez toga da se čeka na neku "tuđu" reakciju.
Ukoliko spoljna politika bude igrala politiku u određivanju nove vlade, mogli bismo da vidimo nastavak onoga što je i sada na snazi, zaključio je Đurković.
Komentari (0)