Igre 
CDU osvojio najviše glasova, AfD duplirao podršku: Ko će da formira novu vladu i šta čeka Nemačku u budućnosti?
Komentari24/02/2025
-19:00
Vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj doneli su očekivane rezultate, kako su i pokazivale predizborne ankete. Najviše glasova odnela je demohrišćanska konzervativna koalicija CDU/CSU, predvođena Fridrihom Mercom, ali pažnju javnosti, kako u kampanji, tako i u izbornoj noći, odvukla je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja je ostvarila istorijski rezultat, dupliravši broj glasova i poslaničkih mesta, u odnosu na izbore 2021. godine.
Prema rezultatima koje je objavila nemačka Savezna izborna komisija, na izlaznosti od čak 82,5 odsto, koalicija CDU/CSU je zauzela ukupno 208 mesta u Bundestagu, prati je AfD sa 152 i skokom od čak 69 poslaničkih mandata, kada se u obzir uzmu i glasovi za kandidate, ali i za partije.
Na trećem mestu je SPD sa 120 poslanika i padom od čak 86 mesta u odnosu na izbore 2021. godine, kada su bili najjača partija u Bundestagu.
Za njima slede Zeleni sa osvojenih 85 mandata i padom od 33 poslanička mesta, dok je krajna Levica popravila svoj rezultat iz 2021. godine za tri procentna poena, odnosno 25 poslaničkih mesta, pa ih sada ima 64 od ukupno 630.
Euronews/Napravljeno pomoću ChatGPT
Rezultat AfD-a dodatno dobija na značaju kada se zna da ova desničarska partija ima konzistentan rezultat gotovo u glas, kada su u pitanju i glasovi za poslanike, ali i za partije, kako to nalaže nemački izborni zakon, sa više od 20 dosto glasova i na "prvim" i na "drugim" glasovima.
Vajdel: Hteli su da prepolove naš broj glasova, a desilo se suprotno
U svom obraćanju po objavi rezultata, lider CDU/CSU Fridrih Merc je govorio o tome da pregovori o novoj vladi neće trajati dugo.
"Svet neće čekati na nas. Neće čekati dugačke pregovore o vladi i koaliciji. Moramo da budemo sposobni da brzo delujemo i uradimo pravu stvar kod kuće, kako bismo opet bili prisutni u Evropi i da svet vidi da se Nemačkom ponovo odgovorno upravlja", rekao je Merc u sinoćnjem govoru.
Povezane vesti
Obraćanje ko-liderke AfD-a Alis Vajdel se takođe čekalo sa nestrpljenjem, a ona je govorila o rezultatima kroz neke prošle političke okršaje sa suparnicima, koji su obećavali da će uraditi ono što se, prema njenim rečima, desilo upravo njima.
"Hteli su da prepolove naš broj glasova, a desilo se suprotno", rekla je Vajdel pred pristalicama na proslavi izbornih rezultata, referišući se na obećanje Fridriha Merca od pre nekoliko godina da će prepoloviti broj glasova AfD-a.
Tanjug/AP/Kay Nietfeld
Njena reakcija ide u prilog činjenici da je SPD u odnosu na izbore 2021. godine izgubio 9,3 procentnih poena, a Mercova koalicija CDU/CSU je po glasovima za partije uspela da privoli tek 3,6 odsto više birača da glasaju za njih u odnosu na prošle izbore.
Prema tim podacima, AfD je pobednik u pogledu privlačenja novih glasača, odakle i potiče optimizam Alis Vajdel u pogledu stvaranja eventualne koalicije sa CDU/CSU, uprkos izjavama Merca da do toga neće doći.
"I da vam kažem, uvek ćemo pružiti ruku kada je reč o učešću u vladi, kako bismo primenili volju naroda, volju Nemačke. Spremni smo da budemo deo vlade", rekla je Vajdel.
S druge strane, u izbornoj noći lider SPD-a i doskorašnji kancelar Olaf Šolc je priznao izborni poraz, ocenjujući ga kao "gorak".
"Ovo je gorak izborni rezultat za socijaldemokrate. Ovo je izborni poraz. To treba jasno reći. To je rezultat s kog moramo da se uzdignemo i krenemo napred", rekao je Šolc.
Povezane vesti
Da li je AfD postao deo mejnstrima nemačke politike?
Reakcija doskorašnjeg premijera Šolca na izborni poraz, ali i činjenica da CDU/CSU nije uspeo da privoli sve nezadovoljne birače političkog mejnstrima, na prvom mestu SPD, ali i Zelenih, dodatno je dobila na značaju kada je Vajdel, govoreći o dupliranju broja glasova, naglasila i to da je AfD "stvarno stigla" i pozicionirala se kao "narodna stranka", tj. "volkspartei".
Dugogodišnje odbacivanje AfD-a od strane političkog mejnstrima, pa i najave u predizbornoj kampanji za ove izbore da ni u kojem slučaju neće doći do postizborne koalicije sa njima, bez obzira ko bude pobednik izbora, dodatno su, čini se, opredelile biračko telo AfD-a da se konsoliduje i da pruži odlučujuću podršku partiji desnice koja je sada druga politička snaga u zemlji.
Euronews/Napravljeno pomoću ChatGPT
Vajdel je u govoru naglasila i to da je AfD već sada postala deo političkog mejnstrima, bez obzira na pokušaje da se marginalizuje njen uticaj.
Povezane vesti
"Hteli li vi to ili ne, mi smo postali mejnstrim partija", rekla je između ostalog Vajdel.
Da je politika AfD-a i zalaganje, pre svega za čvršću kontrolu granica, već sada politički mejnstrim, svedoči i taktika Fridriha Merca iz predizborne kampanje, koji je obećavao upravo čvršću kontrolu granica, obraćajući se biračkom telu za koje smatra da je zbog pomeranja CDU/CSU ulevo u prethodnim godinama prešlo u tabor AfD-a.
O tom pristupu politici od strane Fridriha Merca, govorila je i Vajdel, koja je u sinoćnjem govoru uputila poruku CDU/CSU-u, rekavši da je ruka njene stranke "ispružena" za saradnju, i upozorila da će, ukoliko CDU uđe u koaliciju sa SPD-om, morati da objasni biračima kako misli da sprovede "levičarsku politiku uprkos desničarskim obećanjima iz kampanje".
Ipak, čini se da Merc ne odstupa od svoje ideje održavanja sanitarnog kordona ka AfD-u, s obzirom da je već danas najavio da želi koaliciju sa SPD-om i da već narednih dana namerava da uđe u pregovore o sastavu nove vlade.
U odnosu na međunarodnu poziciju Nemačke, i sve težu političku situaciju u Evropi po pogledu zaustavljanja rata u Ukrajini kroz direktan dogovor SAD i Rusije, uz isključivanje Evrope, tj. Evropske unije, ipak se čini kako je domaća politika možda i značajnija za ove izbore, a i buduću vladu.
Čak je i Merc, govoreći o svojoj želji da vladu sastavi uz pomoć SPD-a, rekao "da su migracije, ekonomija i odbrana ključne teme za pregovore sa SPD-om", preneo je Reuters.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
U odnose na teme koje je spomenuo Merc, a o kojima je u predizbornoj kampanji, kako je rečeno, govorio sa tvrdolinijskih pozicija, čini se kako je pristup AfD-a tim istim temama pomogao etabliranju partije, koja je zapravo kapitalizovala nezadovoljstvo birača upravo migracionom politikom, ekonomskim izazovima i osećajem da etablirane stranke ne slušaju narod.
Njihova poruka o strogim kontrolama granica i kritika "semafor koalicije" Olafa Šolca (SPD, Zeleni, FDP) našla je plodno tlo, posebno na prostoru bivše Istočne Nemačke, gde su osvojili značajan broj direktnih mandata, i gde su zapravo postali najjača politička opcija, što pokazuju rezultati.
Kroz pregovore CDU i SPD će se videti na kakve će ustupke morati da pristanu obe strane, eventualna popuštanja i ublažavanja retorike, a i kako će na to reagovati biračko telo.
Uz to, situaciju dodatno usložnjava činjenica da do direktnih pregovora CDU/CSU i SPD ne bi ni došlo na ovaj način, kao ni do prilike za stvaranjem dvostranačke vlade, da je u Bundestag ušla lista Sare Vagenkneht (BSW).
Njoj je cenzus pobegao za oko 14.000 glasova, zbog čega su ti mandati direktno pripali drugim partijama u Bundestagu, pa iz pregovora o koaliciji na taj način mogu da budu isključeni i Zeleni, koji su ušli u Saveznu skupštinu.
Rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Nemačkoj za Euronews Srbija je komentarisao i Robert Grim, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Ipsos u Nemačkoj.
Grim: Ako naredna vlada bude imala problema sa reformama, AfD će nastaviti da jača
Nakon najave Merca o brzom otpočinjanju pregovora sa SPD-om, postavlja se pitanje da li je ta "velika koalicija" izvesna.
"Čini se da je tako. Iako ja to ne bih nazvao velikom koalicijom, jer CDU ima 28 odsto, a socijaldemokrate nekih 16,5 odsto. To nije velika koalicija, ali to će najverovatnije biti ta koalicija CDU, CSU i SPD", ističe Grim.
Najvažnije pitanje koje se postavlja je da li će eventualno brzo formirana vlada biti stabilna.
"Svim akterima je u interesu da Nemačka uskoro dobije funkcionalnu vladu. Veliki su izazovi pred Nemačkom, spolja, unutra, tako da nam treba funkcionalna vlada i svi stejkholderi to znaju. Međutim, pregovori ponekad mogu duže da traju od predviđenog. Ja se nadam da to neće biti slučaj i da ćemo imati vladu do Uskrsa najkasnije", kaže Grim.
Alternativa za Nemačku je druga politička snaga u zemlji, a pitanje je kakva je budućnost te stranke, s obzirom na streloviti rast rezultata u dva izborna ciklusa.
"Više od 20 odsto biračkog tela je za njih glasalo. I to donosi određene probleme, jer se mnogi u Nemačkoj brinu zbog uspona krajnje desnice. Opet, jedna petina birača glasa za njih. Mi ne možemo da kažemo da je to mejnstrim stranka. U nekim delovima Nemačke je to najjača politička stranka, u Istočnoj Nemačkoj, ali moramo da vidimo kako će to da se razvija. Ako naredna vlada bude imala probleme sa reformama, onda nije neverovatno da će AfD još više ojačati", ističe Grim.
Tanjug/AP/Michael Probst
Takođe, informacija o rezultatima izbora sadrži i to da 70 od 100 mladih glasa ili za krajnju levicu ili za krajnju desnicu.
"Što se toga tiče, među mladima su i krajnja desnica i levica jako uspešni. Vidimo to sa njihovim kampanjama. Oni su bili vrlo aktivni na društvenim mrežama, na TikToku i tako dalje. Bili su izuzetno uspešni u bavljenju potrebama mladih i to je dovoljno dokaz da su i krajnja levica i krajnja desnica uspešno prošle kod mladih", objašnjava Grim.
Na kraju, izlaznost je bila visoka, a pitanje koje se postavlja je i da li to znači da su Nemci zabrinuti i zbog toga su izašli na birališta u tim brojevima.
"Može da se tako kaže, ali ja bih želeo da to pohvalim. To je bio festival demokratije. Visok odziv birača je uvek dobra stvar, zato što ljudi misle da mogu nešto svojim glasom da postignu, ali istovremeno imamo različite političke stranke, veliki broj njih. Ljudi su glasali za različite programe. Po meni, dakle, imamo jednu živu demokratiju u Nemačkoj, ali, opet, ishod je bio pod uticajem i činjenice da imamo velike probleme i pred nama su velike odluke", kaže Grim.
O izborima u Nemačkoj za Euronews Srbija su govorili i Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku, kao i Duško Lopandić iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Joksimović: Stranke centra imaju ispod polovine glasova, a rezultat AfD među mladima govori da su došli da ostanu tu
Izbori u Nemačkoj su označeni kao jedni od najvažnijih, a posebno je interesantno kakve kakve implikacije sve ono što se dešava u Nemačkoj ima i na ostatak Evrope, a i šta će to značiti za našu zemlju.
"Rezultati su očekivani prema predizbornim anketama. Snažan je porast podrške krajnjoj desnici. Alternativa za Nemačku je ostvarila istorijski rezultat, praktično je duplirala rezultate sa prethodnih izbora. To je stranka koja postoji tek 12 godina. Ako govorimo o nekakvim implikacijama, moramo reći da je to stranka koja se protivi daljem proširenju Evropske unije. Ali dve glavne teme su dominirale predizbornom kampanjom, ekonomija i migrantska kriza. I to je ono što je zapravo donelo tako veliki broj glasova između ostalog Alternativi za Nemačku. Ako analizirate njihove glasove, videćete da visok procenat u mladoj populaciji daje svoj glas krajnjoj desnici, što u perspektivi govori da ovo nije stranka koja je ostvarila jednom dobar rezultat, nego se pojavila tu da ostane na političkoj sceni i u budućnosti", kaže Joksimović i dodaje:
"U prošlosti ste imali slučaj, to nije jedinstveno za Nemačku, to je slučaj u svim zemljama praktično u Evropskoj uniji, da su dve trećine glasova nosile stranke centra. Takav je bio slučaj i u Nemačkoj sa CDU/CSU koalicijom i SPD, tj. levim i desnim centrom, međutim, sada oni imaju ispod polovine glasova, što zapravo govori o nekakvim zabrinjavajućim trendovima za budućnost".
EPA-EFE/CLEMENS BILAN
Joksimović je istakla i to da će dva političara iz CDU u budućnosti voditi Evropu, Fridrih Merc i Ursula fon der Lajen.
"Merc, budući kancelar, se nije libio da u predizbornoj kampanji govori o mešanju, recimo, Amerike u predizbornu kampanju, ali sa druge strane, evo, već i sinoć je govorio da zapravo treba jačati Evropsku uniju, da treba raditi na tome da EU bude sposobna samu sebe da odbrani i u tom kontekstu ja očekujem jednu novinu. Dva političara CDU-a će u budućnosti voditi Evropu, imaćemo kancelara Merca i imaćemo Ursulu fon der Lajen", kaže on i nastavlja:
"Doduše, možemo govoriti sad i o njihovim međusobnim odnosima, s obzirom da je Ursula fon der Lajen bila kandidat Angele Merkel, bivše kancelarke, i da Merc sa Angelom Merkel nije imao dobre odnose, da se povukao na čak 12 godina iz politike. da se po njenom odlasku zapravo vratio i evo sada ostvario izbornu pobedu", kaže ona.
Na kraju ističe i to da je Merc obećao vladu do Vaskrsa, a da Šolc neće biti njen deo.
"S obzirom da dve stranke nisu ušle u parlament, a to su konačni rezultati, prema D'ontovom sistemu, sada je već potpuno jasno da postoji mogućnost da buduća vlada ima dvočanu koaliciju, odnosno CDU/CSU i verovatni partner je SPD. To je nešto što je Merc i želeo. Obećao je vladu do Vaskrsa, a Šolc je izrazio želju da se koordinišu do trenutka dok nova vlada ne profunkcioniše u punom kapacitetu i već je rekao da on lično neće učestvovati ni u pregovorima, ni u radu buduće vlade", smatra Joksimović.
Lopandić: Merc je klasični transatlantista, koji želi novi trgovinski sporazum sa SAD
Predizborne ankete su dale pravu sliku rezultata izbora, a većina analitičara, ali i medija, u prvi plan, bez obzira na sva očekivanja, ne stavlja ni rezultat CDU, ni poraz Šolca i SPD, već rezultat Alternative za Nemačku.
"U perspektivi gledano, kao što su predstavnici Alternative rekli, ta stranka se postavlja kao neka stranka mejnstrima, kao što imamo u nekim zemljama, na primer u Italiji, koja naravno, nije u istom istorijskom kontekstu, jer je to kod Nemaca mnogo osetljivije pitanje. Mora se reći da je Alternativa verbalno gledajući, malo ekstremnija stranka koja izaziva nelagodu ne samo u klasičnom centru ili desnici, nego čak i kod perspektivnih saradnika, kao što je recimo francuska krajnja desnica Marin Le Pen, koja se distancirala i oni nisu u istoj parlamentarnoj grupi u Evropskom parlamentu", kaže Lopandić i dodaje:
"AfD se i dalje se posmatra kao ekstremna, bar imajući u vidu istorijski kontekst i posebno taj njihov odnos prema Drugom svetskom ratu i Holokaustu, jer bilo je tu vrlo nezgodnih stvari koje u Nemačkoj posebno izazivaju pažnju. Nemci su, čak i demohrišćani, izuzetno osetljivi kada se radi o pokušajima da se napravi revizija istorije ili interpretacija istorije, posebno o Drugom svetskom ratu".
Tanjug/AP/Michael Probst
Merc je, prema stavu Lopandića, klasični transatlantista, koji računa na odnose sa SAD, a postavlja se pitanje u kojoj će meri biti moguće uspostaviti te odnose.
"Ipak kada se vratimo na sadašnjost, mislim da su ovo jako bitni izbori. Imamo da se u mesec dana, sa američkim predsednikom i njegovom politikom, svetski poredak okrenuo naglavačke, pa i evropski. I to pokazuje i sama izjava Merca, jer on je jedan klasični transatlantista koji je jako gledao u prvom redu da razvija odnose sa Amerikom. On i dalje zastupa tezu da treba sklopiti jedan novi trgovinski sporazum sa SAD-om, što videćemo da li će biti moguće", kaže Lopandić i nastavlja:
"Ono što je za nas najznačajnije je to da on insistira na jačanju Evropske unije. Rekao da će već prvi dan ili prvih dana da ode u Francusku i Poljsku kao ključne zemlje da bi resetovao odnose i da bi se razgovaralo o ovim veoma urgentnim stvarima, jer sad se istorija ponovo nekako ubrzala, pa u sedam dana se desi neverovatno mnogo stvari. Očigledno da američko pomeranje ima uticaja, jer je Merc govorio par dana pre izbora čak i o tome da Nemačka više ne može računati na američku zaštitu, odnosno nuklearni kišobran, i da treba da razgovara sa Francuskom, odnosno Velikom Britanijom, oko alternative za ovo pitanje koje je ključno pitanje odbrane".
Lopandić nabraja i druga važna pitanja sa kojima će se sresti budući nemački kancelar Merc.
"Naravno, tu su i pitanja kao što je finansiranje buduće evropske odbrane, pitanje budžetskog deficita, jedno koje je povezano i sa unutrašnjom nemačkom politikom, ali istovremeno i sa budućom evropskom politikom. I ono što je posebno za nas značajno pomenuto je pitanje proširenja i kako će sad nemačka demokrišćanska stranka postaviti kada se radi o proširenju EU", ističe Lopandić.
Gostovanje Aleksandre Joksimović i Duška Lopandića u celosti pogledajte u video prilogu.
A, kako su rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Nemačkoj prokomentarisali predsednik SAD Donald Tramp, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer UK Kir Starmer, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, premijer Izraela Benjamin Netanjahu i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, pogledajte u Kocki.
Komentari (0)