Vatikan ima pravila u slučaju smrti pape, ali šta je sa dužom sprečenosti za rad

Propisi i procedure Vatikana o prenosu dužnosti jasni su i detaljni u slučaju smrti ili povlačenja pape, ali ne važe kada je on bolestan ili čak bez svesti, pa tako nema konkretnih normi koje nalažu šta se dešava sa vođstvom rimokatoličke crkve kada njen poglavar nije u stanju da obavlja funkciju, piše danas agencija AP.

Zbog toga, papa Franja, iako je hospitalizovan i u kritičnom stanju sa složenom upalom pluća, i dalje ima sve nadležnosti, navodi američka agencija.

Vatikan je danas saopštio da je papa u svesnom stanju i da prima kiseonik, kao i da je proveo mirnu noć u bolnici. Njegova hospitalizacija, ipak, otvara pitanja o tome šta bi se događalo ako bi on ostao bez svesti u dužem periodu, ili bi sledio primer Benedikta XVI koji se povukao sa dužnosti ako ne bi bio sposoban da obavlja svoju funkciju, piše AP.

Papa Franja je preuzeo dužnost 13. marta 2013. i svakodnevno rukovodi Vatikanom i timom zvaničnika koji deluju bilo da je on u Apostolskoj palati ili ne. Glavni među tim zvaničnicima je državni sekretar Vatikana, kardinal Pjetro Parolin, koji se nalazio u Burkini Faso na dan papine hospitalizacije 14. februara, da bi se potom vratio u Vatikan.

Sve ostale funkcije Vatikana odvijaju se normalno, uključujući obeležavanje Svete, ili Jubilarne 2025. godine rimokatoličke crkve. Kanonska pravila crkve predviđaju procedure za slučaj bolesti biskupa, ali ne i pape.

Tanjug/AP/Gregorio Borgia

Ukoliko se biskup razboli ili bude usled drugih okolnosti onemogućen da obavlja dužnosti, upravljanje preuzima njegov pomoćnik, ili neki drugi zvaničnik biskupije, navodi AP.

Iako je papa Franja istovremeno i rimski biskup, nema pravila šta se tačno događa ako je on sprečen da vrši svoje dužnosti.

Tim advokata koji se bave kanonskim pravilima rimokatoličke crkve predložio je 2021. norme kojima bi se regulisala situacija kada papa ne može da obavlja svoju ulogu, privremeno ili trajno. Prema njihovom predlogu, upravljanje crkvom preuzela bi konklava ili Kolegijum kardinala, a u slučaju privremene onesposobljenosti pape, upravljala bi posebna komisija, dok bi se zdravstveno stanje poglavara rimokatoličke crkve proveravalo na svakih šest meseci.

Tanjug AP/Alessandra Tarantino

Kako navodi AP, jedini slučaj kada dolazi do promene ličnosti na čelu Crkve je smrt, ili povlačenje pape. Tada se aktivira čitav niz propisa koji određuju “interregnum”, odnosno međuperiod između završetka pontifikata jednog poglavara i izbora novog pape.

Tokom tog perioda, administraciju i finansije crkve vodi kardinal "kamerlengo", ili komornik svetog Kolegijuma kardinala.

On konstatuje smrt pape i priprema njegovu sahranu pre sastanka konklave koja bira novog papu. Tu poziciju trenutno zauzima kardinal Kevin Farel. Taj zvaničnik, međutim, nema nikakvu ulogu ako je papa bolestan, ili onemogućen da vrši dužnost iz bilo kojih drugih razloga. Isto tako, dekan Kolegijuma kardinala, koji bi organizovao konklavu za izbor novog pape, nema ulogu u slučaju bolesti pape. Tu funkciju trenutno obavlja italijanski kardinal Đovani Batista Re, navodi AP. Papa Franja je ranije ovog meseca odlučio da zadrži Rea na toj poziciji, iako je njegov mandat istekao.