Globalni odjeci Trampovih provokacija: Ovoga puta na meti Evropska unija, šta je krajnji cilj?

Američki predsednik Donald Tramp odlučan je u nameri da sprovede svoje pretnje prema Evropi, iznoseći provokativne izjave o budućem uvođenju tarifa na proizvode koji dolaze sa Starog kontinenta.

“Doneli smo odluku i uskoro ćemo je objaviti. U generalnim okvirima, biće to 25 odsto na automobile i druga dobra. EU nas je prevarila na način koji se razlikuje od drugih zemalja”, izjavio je Tramp na prvom sastanku kabineta i dodao:

“Ne prihvataju naše automobile, naše poljoprivredne proizvode pod raznim izgovorima, dok mi prihvatamo sve njihove proizvode i imamo deficit od 300 miliona dolara. Obožavam Evropu, imam i neko poreklo odatle, ali budimo iskreni, EU je stvorena da uništi SAD. I odlično su obavili posao. Ali, sada sam ja predsednik”, nastavio je.

Treba napomenuti da je sastanku prisustvovao i Ilon Mask, potvrđujući svoju ključnu ulogu u novoj administraciji. Iako nije sedeo za stolom sa ministrima, već sa ostalim zvaničnicima koji prate sastanak, lider Odseka za vladinu efikasnost (DOGE), noseći kačket, više puta je preuzeo reč ističući šta je sve urađeno za kratko vreme od strane nove administracije.

Reagujući na ono što je Tramp rekao, Evropska komisija je najavila da će se "snažno" protiviti "neosnovanim preprekama za slobodnu i fer trgovinu".

"EU će se snažno i odmah suprotstaviti neosnovanim preprekama slobodnoj i fer trgovini, čak i kada se tarife koriste za osporavanje legitimnih i nepristranih politika", izjavio je predstavnik Komisije koji je pozvan da prokomentariše Trampove izjave. "Evropska unija je najveće slobodno tržište na svetu. I koristila je Sjedinjenim Američkim Državama"

Jakim izjavama do cenkanja?

Nema sumnje da Trampove "jake izjave" izazivaju seizmičke potrese na globalnoj političkoj sceni. Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i analitičar Zoran Stojiljković ističe da je Tramp političar profila duboko ukorenjenog u populističkoj tradiciji političke estrade i medijskog glamura.

"Stoga pojedine uznemirujuće ili jake izjave se na kraju krajeva, vraćaju u određeni kontekst, imajući privremenu pregovaračku logiku. Cilj je visoko podići lestvicu, kako biste kasnije dobili bolju ponudu ili politički odgovor. To je nešto što može obuhvatiti ovu vrstu izjava, kao što su njegove šokantne tvrdnje da se Palestinci isele u Jordan i Egipat, dok bi se na grobovima Palestinaca gradili rizortovi i rivijera", objašnjava on u razgovoru za Euronews Srbija.

Stojiljković naglašava da je "cenkanje" sledeći korak nakon što Tramp šokantnim izjavama dobro "prodrma" drugu stranu, u ovom slučaju Evropsku uniju. "Posle takvih izjava, često dobije mnogo mekši odgovor ili neku vrstu ustupka, i mislim da se o tome radi i u ovoj izjavi", dodaje on.

Tanjug AP/Pool via AP

Analitičar ističe da Trampova izjava o carinama sugeriše da se Evropa nalazi u servilnom, poslušničkom položaju, naglašavajući potrebu za autonomnom pozicijom. 

"Očigledno je da se u trgovačkoj logici, gde se vodite troškovima i dobiti, ekonomija prenosi u sferu politike. To znači da Tramp nije zainteresovan za ratove. Bez obzira na mišljenja o njemu, činjenica je da nije ulazio u oružane sukobe - nema interes za to, ali želi da obezbedi ekonomske interese, kao što su ukrajinski minerali. To je platforma na koju računa, dok, s druge strane, kada se govori o NATO-u i vojnim troškovima, jednostavno prisiljava Evropu da poveća svoje vojne budžete"

U međuvremenu, očekivanja od Evrope su, osim u Srbiji i još nekoliko zemalja, bila da u SAD-u na vlasti ostane stara demokratska administracija, jasno pokazujući da ne žele Trumpov ponovni izbor. 

"Ubrzo su došli do faze prilagođavanja onih koji su bili dalje, do onih koji su bili bliže, poput Melonijeve, a sada mora biti jasno da moraju razviti sopstvenu bezbednosnu agendu", napominje Stojiljković. 

On takođe konstatuje da to uključuje formiranje evropskih oružanih trupa, kako bi, uprkos ponižavajućem odnosu sa glavnim saveznikom, Evropa pronašla prostor da postane relevantan faktor prema Rusiji i Kini, prema kojima oseća rivalstvo.

Formiranje novih geopolitičkih odnosa

Kada su u pitanju najavljene carine od strane SAD, Stojiljković smatra da je potrebna strategija odvraćanja i delimičnog odgovora. Štaviše, on je izneo zanimljivu perspektivu o trenutnim globalnim odnosima, ističući da je "očigledno da je glavni rival SAD-u Kina", a ne Evropa. 

Prema njegovim rečima, svet ulazi u fazu "fragmengracije". Pojam označava protivrečnu praksu paralelne fragmentacije planetarne ekonomije i društava i istovremene integracije unutar makroregiona koji su politički oblikovani.

"Globalizacija se menja, a države više nego ranije sarađuju sa svojim političkim prijateljima i saveznicima", ističe Stojiljković i očekuje da će, u tom tzv. "prijateljskom biznisu", moći da se uspostave dogovori koji će regulisati odnose velikih sila.

Tanjug/AP/Ludovic Marin

Kako kaže, "Amerika praktično ima pretenziju da drži svoj kontinent pod potpunom kontrolom", dok će simultano tražiti prostor za nagodbe sa drugim državama. Ipak, Stojiljković ne veruje da Donald Tramp ima ambiciju prema multilateralizmu.

"Ne vidim da Tramp ima tu vrstu ambicije jer on gleda da izađe iz svih organizacija u kojima ne mora da bude i koje ograničavaju poziciju SAD-a", objašnjava analitičar.

Zbog toga smatra da će EU "biti pod velikim, između ostalog i ekonomskim izazovima" zbog jake konkurencije.

"Nakon sukoba u Ukrajini, SAD i Kina će se suočiti sa dodatnim energetskim troškovima i moraće da nađu rešenja koja bi omogućila funkcionalnost i regionalizaciju njihovih ekonomskih strategija", naglašava Stojiljković.

Tramp je takođe govoreći o predstojećem sporazumu o mineralima sa Ukrajinom i zahtevima Volodimira Zelenskog za bezbednosne garancije od strane SAD-a kako bi se izbegla buduća ruska agresija, rekao da “neće on dati garancije, već Evropa”. “Jer su oni susedi. Ali ćemo se pobrinuti da to prođe kako treba”, rekao je američki predsednik.

Međutim, Stojiljković smatra da će se po ovom pitanju pre svega pitati Rusija.

"Verovatno je da bi se radilo o nekom kontigentu koji bi nadgledao primirje pre nego neki konačan mir. Međutim, mislim da bi takva vrsta rešenja - sa trupama iz zemalja EU, bila teško prihvatljiva za Rusiju, posebno u smislu da ima kakav-takav širi međunarodni okvir i karakter", zaključuje on u razgovoru za Euronews Srbija.