Ko je u Evropi zaista spreman da gine za Ukrajinu? Britanska inicijativa podelila EU i razotkrila vojnu realnost

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/02/2025

21:09

Ko je u Evropi zaista spreman da gine za Ukrajinu? Britanska inicijativa podelila EU i razotkrila vojnu realnost

Ilustracija - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Direktni pregovori o završetku rata u Ukrajini između Rusije i nove američke administracije predsednika Donalda Trampa izazvali su tektonske promene u evroatlantskim odnosima, sudeći po reakcijama pojedinih evropskih lidera.

Britanski premijer Kir Starmer je u autorskom tekstu za list Telegraph poručio da je spreman da pošalje britanske trupe u Ukrajinu, kao i da se sama Evropa suočava sa egzistencijalnom pretnjom. Za to vreme francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je hitan sastanak 8 evropskih zemalja u Parizu, uoči susreta američke i ruske delegacije u Rijadu, na nivou šefova diplomatije Marka Rubija i Sergeja Lavrova. Pre ulaska na sastanak Makron je 20 minuta telefonirao sa Trampom.

Međutim, britanska inicijativa za slanje evropskih vojnika nije toplo dočekana čak ni među saveznicama. Četiri od osam učesnica skupa u Parizu (Nemačka, Italija, Poljska i Španija) su samo par sati posle ponude Londona izrazile manjak volje za vojnom operacijom.

Prema izjavi neimenovah zvaničnika informisanih o sastanku za Financial Times, čak je i sama Francuska predložila snage za "pružanje uverenja", koje bi bile stacionirane iza, a ne na budućoj liniji prekida vatre u Ukrajini.

Nemački kancelar Olaf Šolc nazvao je diskusiju o raspoređivanju trupa "veoma neprikladnom“ s obzirom da se rat još uvek vodi.

Treba napomenuti i da njemu u nedelju predstoje vanredni parlamentarni izbori, zbog čega se očekuje da bude još oprezniji nego inače u izjavama o slanju vojnika u Ukrajinu. Takođe je rekao da je "pomalo iziritiran" diskusijom, nazvavši je "nerazumljivom debatom u pogrešno vreme i o pogrešnoj temi".

Italijanska premijerka Đorđa Meloni poručila je drugim liderima da okleva oko slanja evropskih trupa u Ukrajinu, rekavši da je to "najsloženija i najmanje efikasna“ od različitih opcija, prema osobama navodnom upućenim u njene izjave. Inače, Italija ima ustavna ograničenja za upotrebu svojih snaga na stranoj teritoriji.

Poljska takođe nije bila spremna za slanje svojih vojnika u Ukrajinu, a premijer Donald Tusk je uoči sastanka upozorio da Evropa trenutno nije dovoljno jaka da vojno parira Rusiji i da treba povećati vojnu potrošnju.

"Postignuta je saglasnost i jednoglasnost da je značajno povećanje izdataka za odbranu apsolutno neophodno", kazao je Tusk.

Poljska uz to gaji istorijski animozitet prema Ukrajini, koji nije u potpunosti nestao, a datira iz Drugog svetskog rata kada su ukrajinski saveznici nacističke Nemačke počinili masakre nad Poljacima, ubivši između 60.000 i 120.000 ljudi.

Kako je Washington Post objavio 17. februara evropske zemlje razmatraju slanje ukupno 25.000 do 30.000 trupa, što je višestruko manje od 200.000, koliko je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pominjao ranije, da bi to kasnije prepolovio na 100.000. Te trupe bi trebalo da pokrivaju trenutnu liniju fronta dugu oko 1.200 km, ili ukupno 3.400 km, ali bi se sabrale granice a Rusijom i Belorusijom. Poređenja radi, UN ukupno ima 97.000 mirovnjaka iz 120 zemalja (najviše iz Nepala - 6.247).

Sudeći po brojnim izjavama ruskih zvaničnika pripadnici svake "mirovne misije" bili bi smatrani neprijateljskim vojnicima jer ne bi imali mandat UN.

Brojku od nekoliko desetina hiljada vojnika pomenuo je i britanski list Guardian, oslanjajući se na "dobro obaveštene britanske vojne izvore. Prema pisanju britanskog lista, bezbednosni paket za osiguranje mira u Ukrajini mogao bi da u velikoj meri koristi obaveštajne, nadzorne i izviđačke sposobnosti za praćenje bilo kakvih pokušaja Rusije da prekrši liniju kontrole ako se dogovori prekid vatre ili poštovanje konačnog mirovnog rešenja.

Kolika je vojna moć Velike Britanije?

Velika Britanija kao predvodnica ove inicijative ima oko 73.000 vojnika. Prestižni vojni institut RUSI (Royal United Services Institute) u svojoj analizi navodi da bi kontigent trebao da se sastoji od jedne nadograđene brigade, sa protivvazdušnom odbranom, opcijom kontrole vazdušnog prostora vazduhoplovstvom koje može da napadne ruske kopnene trupe. Napominju da bi svaki borbeni ili izviđački avion bio na udaru ruskih raketa dugog dometa sa zemlje i iz vazduha.

"Kopnene snage bi morale da se oslone na pregršt oklopnih i mehanizovanih brigada koje su dostupne Velikoj Britaniji, i da u velikoj meri angažuju sposobnosti britanskih borbenih snaga, 3. divizije. Kopnena vojska ima samo tri-četiri takve brigade: 12. i 20. oklopnu brigadu i 7. laku mehanizovanu brigadu, a možda i 16. vazdušno-jurišnu brigadu. Pod pretpostavkom raspoređivanja u trajanju od šest meseci, ovo bi u suštini obavezalo vojsku koja se može rasporediti, ako bi sadašnje prisustvo Ujedinjenog Kraljevstva u Estoniji (u okviru 4. lake brigade) ostalo tamo. U najboljem slučaju, to bi moglo predstavljati snagu od oko 4.000–5.000 i uključivati slanje najvećeg dela podrške i inženjerskih sposobnosti, a to bi značilo da neće biti u stanju da ispuni obaveze NATO-a o snagama za reagovanje ili stratešku rezervu koju Velika Britanija namerava da obezbedi", piše u analizi RUSI.

Sumnju je izrazi i bivši komandant britanske vojske lord Ričard Denat, koji smatra da Velika Britanija jednostavno nema na raspolaganju dovoljan broj vojnika.

"Naša vojska je u ovom trenutku toliko dotrajala, brojčano, a što se tiče sposobnosti i opreme, to bi potencijalno bilo prilično neprijatno. Mislim, ako bismo rasporedili 10.000 vojnika, uz svaku rotaciju na šest meseci, to bi efektivno vezalo 30.000 ili 40.000 vojnika, a mi jednostavno nemamo taj broj na raspolaganju. Dakle, ovde postoje neka velika pitanja o kojima današnji političari zaista neće da razmišljaju", rekao je Denat za BBC.

Čak i prema britanskim obaveštajnim podacima Rusija mesečno regrutuje oko 30.000 vojnika.

Čak je i ekstremno proukrajinski list Telegraph objavio kako je veći broj visokih britanskih vojnih zvaničnika zabrinut zbog stanja u armiji.

Brojni neimenovani izvori na visokim pozicijama u vojsci i mornarici navodno su izrazili zabrinutost govoreći sa novinarima Telegraph-a zbog odbijanja vlade da se obaveže na tačan vremenski okvir za povećanje potrošnje za odbranu na 2,5 odsto BDP-a, a mnogi kažu da ta cifra nije dovoljna.

Prošle nedelje je u britanskim medijima objavljeno da će Velika Britanija preuzeti lidersku poziciju po pitanju Ukrajine od SAD.

To će biti prvi put da V. Britanija predvodi grupaciju, nakon što su joj Amerikanci naložili da preuzme odgovornost za jačanje bezbednosti Ukrajine u okviru NATO-a, navodi britanski list.

Jedan od izvor iz britanske vlade doveo je u pitanje da bi Ujedinjeno Kraljevstvo uopšte moglo da skupi novac da podrži Ukrajinu, s obzirom da nije popunilo sopstvene rupe u zalihama nastale slanjem prethodnih tura vojne pomoći. Sve to dolazi u trenutku kada i ovako ima muke da obezbedi dovoljno budžetskih sredstava za odbranu.

Izvor je za Telegraph rekao da će vojne ambicije morati da budu obuzdane, osim ako Ministarstvo odbrane ne obezbedi "velike gomile novca potrebne za odbranu tokom dužeg vremenskog perioda“.

Treba podsetiti da je još pre godinu dana, u februaru 2024, Tramp oštro kritikovao NATO saveznike jer ne ulažu ni propisanih dva odsto BDP-a u odbranu, a od kako je postao predsednik traži da to bude pet odsto.

On je tada čak pomenuo kako ni ne bi branio od Rusije one zemlje koje ne mogu da ispune već postojeći minimum.

U to vreme objavljen je autorksi tekst bivšeg pukovnika britanske vojske Tima Kolinsa takođe u listu Telegraph, pod veoma brutalnim naslovom "Britanija više nema vojsku". Kolins je tada pisao kako njegova zemlja praktično ostala bez artiljerije, koju je poslala u Ukrajinu, ljudstva, koje ne mogu da regrutuju, i mornarice, koja nije sposobna ni za NATO vežbe.

Što preko potrebne mehanizacije tiče, Kolins je pisao i o narudžbini 589 borbenih oklopnih vozila vrednoj 5,5 milijardi funtii, od kojih je samo 44 isporučeno deceniju kasnije, ali i o sve manjem broju "Čelendžer 2" tenkova. Naime, 2023. godine je Velika Britanija zvanično raspolagala sa 227 ovih tenkova, ali je samo 157 bilo sposobno da u roku od 30 dana stupi u bilo kakvu operaciju.