Životne priče koje se kriju iza monaha: Kinez prigrlio pravoslavlje i zamonašio se na Svetoj Gori

Životne priče koje se kriju iza monaha na Svetoj Gori predstavila je grčka televizija Skaj u ponedeljak uveče u emisiji "Primetime". Pred kamerama su se našli jedan Kinez koji je postao monah, jedan student iz Soluna koji je odmah nakon diplome izabrao monaštvo, monah koji živi u samoći poslednje 24 godine i jedan vodič iz Ukrajine koji je govorio o ratnim veteranima koji sve više posećuju Atos.

Kinez koji se zamonašio

printscreen/TV Skai

Monah Amfilohije je Kinez koji je odrastao u Australiji, a pravoslavlje je otkrio dok je studirao u Velikoj Britaniji i sada živi u manastiru Ksenofont.

"Nikada nisam bio tako srećan, osim možda onda kada sam bio dete", priča on na grčkom jeziku.

Kako kaže, njegov posao na Svetoj Gori podrazumeva održavanje manastira.

“Pomažem, pripremam ih za službe, stavljam ulje u kandila, jednom nedeljno čistim manastire, šta treba brišem, perem”, kaže on i nastavlja:

“Bilo je to sve što sam želeo u svom životu, došao sam ovde i zavoleo ovo mesto. To je mesto molitve, vere, ljubavi”, dodaje Amfilohije.

Uzeo diplomu, pa pravo na Svetu Goru

printscreen/TV Skai

Među monasima je i dvadesetsedmogodišnji Emanuel iz Larise, koji je studirao ekonomiju na Aristotelovom Univerzitetu u Solunu, a potom izabrao Svetu Goru za život.

Bavi se uzgojem povrća.

“Majka Božija nam pomaže, svake godine imamo proizvodnju i od toga se hranimo. Sada su tu zimske vrste: brokoli, cvekle, praziluk, celer, itd”, priča on za emisiju PrimeTime sa njive koju obrađuje.

Naglšava da “životne poteškoće postoje svuda”.

“Dovoljno je da to radiš s ljubavlju i entuzijazmom za Boga i manastir, tada je sve lako”, ističe.

Kako kaže, jako se lepo osetio kada je prvi put posetio Svetu Goru.

“Bog je svuda u celom svetu, ali ovo mesto ima nešto drugačije od ostalih, zaključio je.

Sve više ukrajinskih veterana

printscreen/TV Skai

Svetu Goru u poslednjih godinu dana posećuje i sve više ukrajinskih ratnih veterana. Poslednju grupu koja je posetila manastire činili su muškarci koji su pretrpeli povrede u ratu.

Kako kažu, na Svetu Goru su došli u potrazi za molitvom, ali i snagom da svoj život nastave dalje.

Petar, koji studira u Solunu radi i kao vodič sa svoje sunarodnike iz Ukrajine.

“Pitaju me kada mogu ponovo da dođu. Neki dolaze bez nogu, neki bez ruku i njima ova poseta mnogo znači”, kaže Petar.

Monah koji živi u keliji poslednje 24 godine

printscreen/TV Skai

U emisiji je govorio i starac Harinton, jedan od takozvanih kelijaša, koji je došao na Svetu Goru 1974. godine, sa samo 15 godina.

“Prvo što sam uradio jeste da sam napravio ovaj prozor kako bih imao prirodno svetlo”, kaže on o keliji Svetog Đorđa čiji je starešina.

Prvi dokument, posebna isprava koju ima u svojoj keliji, datira iz 1664. godine, ali “kelija je sagrađena najumanje 100 godina ranije”.

“Teško je, ali poteškoće donose blagoslov. U zajednici imaš sve spremno. Proveo sam 20 godina u zajednici, ali sam uvek želeo da budem sam. Suština monaštva je tišina", priča on.

Ne dopada mu se kako danas izgleda Sveta Gora. Kaže, nekada je bilo drugačije - potpuni mir i tišina, dok je danas dosta komercijalnije.

"Kada sam prvi put došao, mislio sam da živim u snu. Tuga me obuzima što se mnogo toga menja jer ono što se vidi nije prava Sveta Gora. Prava Sveta Gora je skrivena”, zaključuje starac Harinton.