Šta Ukrajina može da očekuje posle 20. januara: Profesor iz Kijeva o šansama da se rat završi dolaskom Trampa
Komentari18/01/2025
-14:09
Dva dana pred inauguraciju predsednika Donalda Trampa u Vašingtonu, svet je u iščekivanju koji će biti prvi potezi novog-starog predsednika SAD. Mnogi se sećaju onoga šta je govorio tokom kampanje na predsedničkim izborima - da bi rat u Ukrajini mogao brzo da se okonča. I dok se bliži treća godina ruske invazije na Ukrajinu, postavlja se pitanje kako se u Ukrajini čeka 20. januar i šta ta zemlja može da očekuje od nove američke administracije?
Da su Ukrajinci postali nešto realističniji u proceni samog rata bez obzira na navode o tome da bi se posle Trampove pobede rat mogao završiti u 2025. godini, smatra profesor međunarodnih odnosa Univerziteta u Kijevu Nikolaj Kapitonjenko.
"U poslednja dva meseca pokazalo se to veoma teško i sada većina Ukrajinaca ne veruje da će se rat završiti. Ja barem lično u to ne verujem", rekao je profesor Kapitonjenko za Euronews Srbija.
Na pitanje da li bi Ukrajina mogla da očekuje pritisak od nove američke administracije, kao i Rusija, profesor je naveo da je to sasvim moguće, iako je, kaže, Ukrajina mnogo ranjivija na američki pritisak od Rusije.
Prema njegovim rečima, SAD su pružile ključnu pomoć Ukrajini poslednjih nekoliko godina, posle ruske invazije i vrlo je verovatno da će Trump pokušati da nametne mir zaraćenim stranama.
"Siguran sam, međutim, da će to biti izuzetno teško učiniti, bez obzira na njegovu želju, i to iskrenu želju, da se rat završi. Biće svejedno veoma teško zbog nepostojanja sporazuma i dogovora između dve strane, zbog nemoći da se Rusija primora ili pritisne na mir, i imajući u vidu da bilo kakav kompromis trenutno izgleda nedostupan i neprihvatljiv kako za Ukrajinu, tako i za Rusiju", rekao je on.
Sagovornik Euronews Srbija kaže da će se SAD na dugi rok suočiti sa fundamentalnim problemima zbog toga što postaju sve manje moćne u modernom svetu, koji se sve brže menja.
"Gubitak moći, gubitak uticaja, mogli bi da učine Ameriku manje efikasnim moderatorom, odnosno posrednikom, nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija", rekao je profesor.
Mogu li Amerika i Rusija da reše rat?
Povodom poruka iz Kremlja da bi jedini pregovori mogli da budu oni između Amerike i Rusije, Kapitonjenko je rekao da postoje stvari o kojima SAD i Rusija mogu bilateralno da razgovaraju, ali da te dve zemlje ne mogu da reše rat bez obaziranja na interese i položaj Ukrajine.
"To je najverovatnije deo jednog šireg zadatka za izgradnju nove bezbednosne arhitekture u Evropi kao celini. To znači da bi bilo važno i potrebno da se saslušaju argumenti Evropske unije, najvećih zemalja Evrope, koje bi mogle opet da imaju drugačije interese i naravno da se sasluša i Kina", dodaje on.
Postavlja se pitanje kakvu pomoć Ukrajina može da očekuje od Evrope, profesor kaže da se Ukrajina nada da će države članice Evropske unije biti u stanju da zamene mogući nedostatak pomoći iz Amerike, navodeći da je vrlo verovatno da će SAD smanjiti obim pomoći u novcu i naoružanju ove godine i narednih godina.
"Ukrajinci se nadaju da će Evropljani nekako da uskoče tu. Međutim, ja sam skeptičan jer mislim da će biti jako teško zameniti američku pomoć ukoliko se ona smanji", rekao je on.
Skeptičan je i po pitanju evropskih mirovnim snagama u Ukrajini, o čemu se proteklih dana razgovaralo.
"To je teško pitanje koje je pomenuto još davno pre invazije, odnosno posle aneksije Krima od strane Rusije i ruskog upada u Donbas u okviru Minskih sporazuma. Bila je inicijativa od strane Ukrajine da se postave mirovnjaci u istočnoj Ukrajini. Međutim, to pitanje na kraju nije rešeno zbog pozicije Rusije i sada, za vreme rata, to je postalo još komplikovanije, jer slanje mirovnih snaga u najveći konvencionalni rat u Evropi od kraja Hladnog rata bi sigurno bilo problematično. Do sada, odnosno za sada, ja mislim da je to više retorika, a ne nekakav praktičan plan", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
NATO nedostižan za Ukrajinu
Profesor Kapitonjenko kaže da je Ukrajina aktivna na regionalnom nivou i da pokušava da izgradi bliže bezbednosne veze sa susedima, ali da kada je reč o članstvu u NATO, to je za nju uvek bilo nedostižno.
"Ja ne delim optimizam mnogih zvaničnika u Ukrajini, koji su se nadali da će jednog dana Ukrajina ući u NATO, da li pre invazije ili posle. Ja mislim da, zbog rata, rizik od dvojne eskalacije sa Rusijom je sve veći i zbog toga Ukrajina ima manje izglede da uđe u NATO. Te šanse za sada su nula, bez obzira na to ko je predsednik Sjedinjenih Država", rekao je on.
Sagovornik Euronews Srnija navodi da i republikanska i demokratska administracija nikada nisu ozbiljno želele da pozovu Ukrajinu u NATO.
"Imajući u vidu da će Trump preispitati strategiju Sjedinjenih Država i odlučiti se za više izolacionizma, izgledi Ukrajine da uđe u NATO će biti još slabiji", smatra on.
Komentari (0)