Igre 
Merc najbliži da postane novi nemački kancelar: Sa kim bi konzervativci mogli u koaliciju?
Komentari16/12/2024
-20:32
Nemačkom kancelaru Olafu Šolcu izglasano je nepoverenje u Bundestagu, čime je otvoren put za održavanje vanrednih izbora u februaru sledeće godine. Šolc je dobio podršku 207 od 733 poslanika u Donjem domu parlamenta, 394 poslanika su glasala protiv, a 116 ih je bilo uzdržano. Za opstanak Šolcove vlade bilo je neophodno 367 glasova.
Predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer sada treba da raspusti parlament. Ishod glasanja otvara put za održavanje prevremenih izbora 23. februara 2025. godine, kako je dogovoreno nakon raspada vladajuće koalicije.
Šolc i ministri će ostati na funkcijama u svojstvu vršioca dužnosti do formiranja nove vlade.
"Pred glasače stavljam pitanje poverenja. Verujemo li dovoljno sami sebi da investiramo u budućnost kao jaka zemlja? Verujemo li u sebe, u našu zemlju? Ili rizikujemo sopstvenu budućnost? Rizikujemo li jedinstvo i napredak odlažući investicije, koje davno kasne, ulažući u neophodnu podršku Ukrajini i investicije u naše oružane snage umesto u brigu o zdravlju, stabilne penzije i efikasne opštine", poručio je Šolc nakon izglasavanja nepoverenja.
S druge strane, lider Demohrišćanske partije Fridrih Merc kaže da je Nemačka ostavljena u jednoj od najvećih posleratnih kriza, navodeći da je Nemačka "dva puta bila u recesiji dve godine za redom".
Tanjug/AP/Markus Schreiber
"Jednom za vreme Šredera, koji je bar uveo "Agendu 2010", a drugi put za vreme Šolca, koji ovde govori: Sve je u redu, hajde da se dodatno zadužujemo nauštrb mlađe generacije. A što se tiče odbrambene sposobnosti naše zemlje, govorim i onima koji su zabrinuti za mir. Želimo da budemo sposobni da se branimo, kako ne bismo morali da se branimo. A to smo mogli u poslednjih 75 godina", izjavio je Merc u obraćanju Bundestagu.
Stojanović: Dolazak Merca na vlast sasvim izvestan
O padu nemačke Vlade razgovarali smo sa Miroslavom Stojanovićem, nekadašnjim dopisnikom Politike iz Nemačke.
Povezane vesti
Govoreći o određivanju termina za nove izbore, Stojanović ističe da to nije neuobičajeno, s obzirom na to da se radi o prevremenim izborima.
"Događalo se, naravno, i bilo je tri takva slučaja koje ja znam iz vremena kancelara Helmuta Šmita. Na sličan način su liberali, ta stranka koja je kao jezičak na vagi, mala stranka, određivala ko će vladati Nemačkom. Oni su izneverili Šmita, socijaldemokratu, kao što je sada Lindner, koji je lider liberala, napravio taj mali, da tako kažem, puč u samoj stranci", objašnjava Stojanović.
Upitan zašto Bundestag još u novembru nije glasao o poverenju i o prevremenim izborima, naš sagovornik ističe da je to nemoguće, navodeći da postoje određene etape koje moraju da se ispune.
"Recimo, jedna od tih Šolcu je bilo u tom času da odgodi što dalje, međutim, pritisak je bio veliki i javnosti, i pogotovo opozicije koja je osnažena sada, jer demohrišćani, predvođeni Fridrihom Mercom, računaju da će ponovo da se vrate na vlast i to je sasvim izvesno. Oni su hteli da se to skrati, da ne bi zemlja bila u ovako hirovitim vremenima u krajnje nesigurnoj situaciji. Ali je po Ustavu to predviđeno tako, opet zbog onih situacija kakve smo imali u Vajmarskoj republici, gde su nesigurne te vlade, nesigurne koalicije, gde je parlament mogao da se sam raspusti. Onda ustavotvorci su zabranili takvu mogućnost.
Kancelar mora da traži od predsednika i to da obrazloži veoma jasno - koji su razlozi da on traži raspuštanje parlamenta. Kad to učini kod predsednika, onda predsednik ima vreme od tri nedelje da odluči hoće li prihvatiti ili neće prihvatiti. U ovom času su te satnice napravljene tako da ta velika drama ne postane još veća. To je ipak bio jedan znak jednog solidnog, bez obzira na tu dramu i krizu u kojoj se prelila iz ekonomske na političku i socijalnu, da je to jedan pouzdan sistem. Nisu hteli da naprave sada od toga nešto što je inače samo po sebi veoma loše", dodaje Stojanović.
Podseća da se u vreme Gerharda Šredera takođe dogodilo da je on tražio izglasavanje poverenja u parlamentu, dodajući da je aktuelni slučaj treći do sada i da se to retko dešava u nemačkoj politici.
Ko ima najveće šanse da uđe u vladu?
Ukazuje i na to da je danas zvanično počela izborna kampanja.
Povezane vesti
"Ono što se dešavalo u Bundestagu, u tom obračunu između šefa opozicije Merca, čija stranka zaista dobro stoji, oni imaju negde oko 30-32 odsto podrške, ponekad i zaista pretenduje sa velikim ambicijama i ne bez razloga da postane novi kancelar Nemačke. I jako je interesantno još uvek, zato što raste malo popularnost ponovo SPD-a, jedne nekada velike moćne stranke, jednog Vilija Branta, koja je sada zaista spala na niske grane. Ovo je najnepopularnija vlada koja je postojala u posleratnoj istoriji Nemačke, jer je to bila neka vrsta jednog problematičnog eksperimenta. Prvi put su se nespojivi spojili. Tri stranke potpuno različitih profila, opredeljenja, čak i ideoloških razlika. I to nije moglo da dugo traje", napominje Stojanović.
Euronews Srbija
Govoreći o značaju AFD-a u formiranju nove vlade, Stojanović navodi da u ovom času nema prostora za legitimizaciju te stranke.
"Postoji velika koalicija koja je najizglednija. Jer su ovo zaista dramatična vremena, ne zbog krize u samoj Nemačkoj, koja je zaista veoma žestoka, pre svega ekonomska kriza, jer je načeto i uzdrmano srce njene ekonomske moći, automobilska industrija, metalska industrija, mnogo štrajkova, mnogo otpuštanja ogromnog broja radnika i zatvaranja nekih pogona, recimo, kao Volksvagena, što nikad nije bilo na tlu Nemačke. I vrlo verovatno da će građani ići u toj i takvoj rovitoj međunarodnoj situaciji da traže neku vrstu stabilnije vlade", ocenjuje naš sagovornik.
Tanjug/AP/Michael Kappeler
Povezane vesti
Dodaje i da je manevarski prostor potencijalnih koalicionih partnera za Merca veoma sužen, navodeći da je suženija situacija u odnosu na vreme kada je Šolc birao koalicione partnere.
"To paradoksalno zvuči, on neće sa AFD-om, sa alternativom, on neće veoma uticajne ljude iz njegove stranke sa zelenima, neće sa Sarom Vagenkneht koja je na levici sasvim, tako da njemu ostaju u ovom času, recimo, liberali koji se negde kreću oko cenzusa ili možda ispod cenzusa. Sa liberalima samim on ne može da napravi većinu. Nikad se nije desilo posle rata da jedna stranka dobije apsolutnu većinu. Bile su te dve stranke koje su bile nosač parlamentarne sigurnosti nemačke politike. Jedna malo desna od centra, konzervativci i demohrišćani, i jedna malo levo od centra socijaldemokrati. Sada je razuđen taj reljef i to je ono što uznemirava pomalo Nemačku i javnost, ali i ljude izvan Nemačke. Prvi put Nemačka ulazi u jedan teren za nesigurne vlade. Ova Šolcova je to pokazala i po nekom mom verovanju, verujem da će ishod biti velika koalicija", zaključuje Stojanović.
Preporuka za vas
Komentari (0)