Igre 
Da li Pariz i London planiraju slanje trupa u Ukrajinu? Čak i najveći neprijatelji Rusije upozoravaju na veliku opasnost
Komentari27/11/2024
-22:00
Kako sukob u Ukrajini ulazi u novu fazu eskalacije, zelenim svetlom za upotrebu projektila dugog dometa duboko u Rusiji i zastrašujućom demonstracijom nove ruske rakete "Orešnik", ponovo su oživele priče o slanju trupa zapadnih zemalja i plaćenika u Ukrajinu.
Kako piše francuski Le Monde, osetljive diskusije, od kojih je većina poverljiva, ponovo su pokrenute u svetlu potencijalnog američkog povlačenja podrške Kijevu kada novoizbrani predsednik Donald Tramp preuzme dužnost 20. januara 2025.
Debati o slanju trupa u Ukrajinu, koju je francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo na sastanku saveznika Kijeva u Parizu u februaru, oštro su se protivile neke evropske zemlje, na čelu sa Nemačkom.
Međutim, ona je ponovo pokrenuta poslednjih nedelja, zahvaljujući poseti Francuskoj premijera Velike Britanije Kira Starmera, povodom komemoracije 11. novembra, tvrdi ugledni francuski list.
"U toku su razgovori između Velike Britanije i Francuske o saradnji u oblasti odbrane, posebno u cilju stvaranja tvrdog jezgra saveznika u Evropi, fokusiranih na Ukrajinu i širu evropsku bezbednost“, naveo je izvor iz britanske vojske za Le Monde.
Tanjug/French Armed Forces via AP
Iako ovaj list piše da slanje britanskih i francuskih trupa "nije isključeno", britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi to negira.
"Ne šaljemo trupe Ujedinjenog Kraljevstva na teren u Ukrajinu, ali nastavljamo da podržavamo Ukrajinu obukom i vojnom pomoći, i bili smo apsolutno jasni da ćemo to nastaviti da radimo onoliko dugo koliko je potrebno", rekao je on, prenosi The Independent.
Povezane vesti
Francuski medij kaže da su izjave njihovih izvora u skladu sa onima koje je dao francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro tokom posete Londonu 22. novembra. Naime, on je u intervjuu za BBC 23. novembra, pozvao zapadne saveznike da "ne postavljaju crvene linije“ u njihovoj podršci Ukrajini.
Na pitanje o mogućnosti slanja francuskih trupa na teren, on je izjavio: "Ne odbacujemo nijednu opciju“.
Francusko Ministarstvo odbrane i Jelisejska palata još nisu dali zeleno svetlo za raspoređivanje konvencionalnih trupa, ili plaćenika, ali su takvi predlozi već nekoliko meseci očigledno na stolu. Jedna od njih se odnosi na kompaniju "Defense Conseil International" (DCI), glavnog operatera Ministarstva odbrane Francuske za praćenje ugovora o izvozu francuskog oružja i "prenos vojnog znanja". DCI je 55 odsto u vlasništvu francuske države.
U njegovom sastavu je 80 odsto bivših vojnih lica. DCI bi, kako se navodi, bio spreman da nastavi obuku ukrajinskih vojnika u Ukrajini, kao što to već čini u Francuskoj i Poljskoj. Ako je potrebno, mogao bi da održava i francusku vojnu opremu poslatu u Kijev. U vezi te misije, DCI-u se navodno obratio britanski pandan "Babkok", koji je već prisutan u Ukrajini, kako bi se dogovorili da dele njihove objekte u toj zemlji. U maju 2024, "Babkok" je objavio da je "u toku“ rad na stvaranju postrojenja za tehničku podršku u Ukrajini, "uključujući popravku i remont vojnih vozila“, kako se navodi u njihovom godišnjem izveštaju za 2024.
AP/Kin Cheung
Rusija negira da Francuska i V. Britanija dogovaraju slanje vojnika
Pisanje Le Monde-a negirao je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, rekavši izveštaj "ne odgovara stvarnosti“ i da je naišao na otpor u većini evropskih prestonica.
"Među Evropljanima nema jednoglasnog mišljenja o ovom pitanju, ali se, naravno, pojavljuju neke usijane glave“, rekao je on.
Rusija se prethodno oglasila povodom udara britanskih raketa "Storm šedou" na ruski položaj u Kursku. Ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin tada je rekao da je Britanija sada "direktno umešana“ u rat u Ukrajini jer napad tom vrstom raketa ne može da se izvrši bez vojnog osoblja NATO-a i Velike Britanije.
profimedia
Povezane vesti
Podsetimo, u martu je ruski državi medij Russia Today objavio snimljeni privatni razgovor nemačkih oficira o upotrebi nemačkih raketa "Taurus" u Ukrajini, koje odlazeći kancelar Olaf Šolc i dalje odbija da pošalje. Prisluškivani oficiri su tada naveli da bi brza isporuka i raspoređivanje projektila bili mogući samo uz učešće nemačkih vojnika, kao i da bi obuka Ukrajinaca za misiju pod njihovim rukovodstvom bila moguća, ali bi trajala mesecima. Takođe je bilo reči o tome kako prebaciti podatke neophodne za korišćenje raketa u Ukrajinu, ali su se složili da one ne bi promenile ishod rata.
Nedavno je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao izmene u nuklearnoj doktrini Rusije prema kojima će se združenom agresijom smatrati svaki napad nenuklearne države uz učešće ili podršku nuklearne sile. Pošto i Francuska i Velika Britanija poseduju nuklearno naoružanje, potpale bi pod ovu odredbu, ali se u njoj ostavlja prostor za nenuklearni odgovor Rusije, koji ne potencijalno ne bi doveo do trećeg svetskog rata.
Zalužni i Pistorijus apeluju da Evropa nije spremna za at sa Rusijom
Čak i jedan od najglasnijih zagovornika vojne pomoći Ukrajini u Evropi, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, upozorava da Evropa nije spremna za direktan rat sa Rusijom.
On je rekao da je ruska tromesečna proizvodnja oružja i municije jednaka godišnjoj proizvodnji cele Evropske unije. Prema njegovom mišljenju, to predstavlja ozbiljnu i dugoročnu pretnju Evropi, prenosi nemački Der Spiegel.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Prema Pistorijusu, rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine više nije lokalni sukob, a Putin je potpuno preobrazio ekonomiju zemlje u vojni režim, koji omogućava proizvodnju oružja u značajnom obimu.
On je upozorio da Evropa treba da uzme u obzir ne samo vojnu pretnju, već i akcije Rusije u okviru hibridnog ratovanja, posebno korišćenje dezinformacija i širenje lažnih vesti.
"U isto vreme, hibridni rat protiv dezinformacija i lažnih vesti sada je u punom jeku. Naša bezbednost je krhka imovina“, upozorio je nemački ministar odbrane.
Pistorijus je naglasio da su za jačanje te bezbednosti potrebna značajna ulaganja u odbrambene sposobnosti. On je takođe naveo da Putin sebe već smatra pobednikom u ratu protiv Ukrajine, a to zahteva od evropskih zemalja da konsoliduju svoje napore.
Bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske Valerij Zalužni, koji je sada ambasador u Velikoj Britaniji, slikovito je opisao kakav pakao vlada na frontu, te da evropske vojske, ne bi izdržale rat do iscrpljenja protiv Rusije.
Tanjug/AP/Ukrainian Presidential Press Office
On je naveo da je samo u oktobru Ukrajina napadnuta sa 1.643 drona "Šahed" (tako Ukrajinci "Geran 2", rusku modifikaciju iranskih dronova) i oko 200 raketa, dok je u novembru zbir već prešao brojku od 3.000.
"Dakle, broj vazdušnih napada raste, a broj sredstava protivmera je ograničen i preskup. Čak i sa ovim brojem, verujem da ni Velika Britanija ni evropske zemlje neće biti spremne. I pored toga što imaju dovoljan broj (aviona) F-16, koji imaju odlične PVO mogućnosti, PVO mreža se može potpuno iscrpeti za 2-3 meseca", kazao je Zalužni u intervjuu za Ukrajinsku pravdu.
Pored ovih napada dugog dometa, duboko iza linije fronta, on dodaje da je samo u septembru i oktobru ukrajinske položaje zasulo oko 4.500 navođenih avionskih bombi FAB. Ineče, te bombe teže od 250 kg, pa do tri tone, mada je ova verzija samo par puta snimljena u akciji. Lakše bombe od 500 i 1.500 kg koriste se svakodnevno, a njihove posledici najvidljivije su u gradu Vovčansk, blizu ruske granice, koji je praktično "preoran".
"Da li neka evropska država ili Velika Britanija imaju najmanje 5.000 projektila za sistem Patriot za obaranje vođenih vazdušnih bombi? Sumnjam u to. Pošto su veoma skupe, nemoguće ih je imati previše jer ih je problematično proizvesti. Dakle, za ovu vojnu komponentu možemo reći da verovatno nisu spremni", upozorava Zalužni.
Britanci nemaju novca ni za održavanje postojećih vojnih kapaciteta
Za to vreme Velika Britanija je primorana da smanji umesto da uveća svoje borbene kapacitete. Tako će iz službe biti uklonjeno pet ratnih brodova, desetine vojnih helikoptera i flota dronova, kako bi se uštedeo novac, uprkos snažnoj retorici protiv Rusije.
Ministar odbrane Džon Hili najavio je dramatičan potez u parlamentu 20. novembra, rekavši da će tako uštedeti do pola milijarde funti u narednih pet godina, prenosi Sky News.
Podsećamo da je Euronews Srbija u februaru ove godine pisao o "demoralisanoj" britanskoj vojsci. Tada je u autorskom tekstu u Telegraph-u bivši pukovnik britanske vojske Tim Kolins napisao da "Bitanija više nema vojsku" i da je ostala praktično bez artiljerije, koju je poslala u Ukrajinu, ljudstva, koje ne mogu da regrutuju, i mornarice, koja nije sposobna ni za NATO vežbe.
profimedia
Britanija zvanično ima 72.000 vojnika, ali je inicijativa da se poveća regutacija među ženama, kako navodi Kolins, dovela do pogoršanog ukupnog zdravstvenog stanja trupa jer one ne mogu da izdrže nošenje teške opreme preko velikih razdaljina.
Brojka potpuno operativnih tenkova "Čelendžer 2", poput onih koji u Ukrajini nisu imali zapažene rezultate, je po Kolinsu tada bila "ispod 93", mada nije precizirao brojku. Poređenja radi, prema britanskim obaveštajnim službama, Rusija mesečno proizvede oko 100 tenkova.
Komentari (0)