Igre 
Reuters: Putin je otvoren za moguće primirje na trenutnim linijama fronta, ali samo pod određenim uslovima
Komentari20/11/2024
-10:52
Ruski predsednik Vladimir Putin je otvoren za razgovore o sporazumu o prekidu vatre u Ukrajini sa novoizabranim američkim predsednikom Donaldom Trampom, ali isključuje bilo kakve veće teritorijalne ustupke i insistira da Kijev odustane od ambicija da se pridruži NATO-u, piše Reuters na osnovu pet izvora koji "poznaju razmišljanje Kremlja".
Tramp, koji je obećao da će brzo okončati sukob, vraća se u Belu kuću u vreme ruske nadmoći. Moskva kontroliše deo Ukrajine veličine američke države Virdžinije i napreduje najbržim tempom još od prvih dana invazije 2022. godine, navodi britanska agencija.
U prvom detaljnom izveštaju o tome šta bi Putin prihvatio u bilo kakvom dogovoru u kojem bi posredovao Tramp, pet sadašnjih i bivših ruskih zvaničnika je reklo da bi Kremlj uglavnom mogao da pristane da zamrzne sukob duž linija fronta.
Možda postoji prostor za pregovore oko preciznog razdvajanja četiri istočna regiona Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, navode tri izvora koji su tražili da budu anonimni.
Iako su prema ruskom ustavu kompletna četiri regiona deo Rusije, pod nuklearnim kišobranom zemlje, ruske snage na terenu kontrolišu 70 od 80 odsto teritorije sa oko 26.000 kvadratnih kilometara koje još uvek drže ukrajinske trupe, prema podacima iz otvorenih izvora o liniji fronta.
Rusija bi takođe mogla biti otvorena za povlačenje sa relativno malih delova teritorije koje drži u Harkovskoj i Nikolajevskoj oblasti, na severu i jugu Ukrajine, rekla su dvojica zvaničnika.
Putin je ovog meseca rekao da svaki sporazum o prekidu vatre treba da odražava realnost na terenu, ali da se plaši kratkotrajnog primirja koje bi samo omogućilo Zapadu da ponovo naoruža Ukrajinu.
Povezane vesti
"Ako nema neutralnosti, teško je zamisliti postojanje bilo kakvih dobrosusedskih odnosa između Rusije i Ukrajine. Zašto? Zato što bi to značilo da će se Ukrajina stalno koristiti kao oruđe u pogrešnim rukama i na štetu interesa Ruske Federacije“, rekao je Putin na Diskusionoj grupi Valdaj 7. novembra.
Dva izvora su rekla da bi odluka odlazećeg američkog predsednika Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da ispaljuje američke rakete ATACMS duboko u Rusiju mogla da zakomplikuje i odloži bilo kakvo rešenje, i da pooštri zahteve Moskve, dok se tvrdolinijaši zalažu za zauzimanje većeg dela Ukrajine. Kijev je u utorak prvi put upotrebio rakete da pogodi rusku teritoriju, dok je Moskva osudila taj potez kao veliku eskalaciju.
Ako se ne dogovori prekid vatre, Rusija će nastaviti da se bori, navode dva izvora.
"Putin je već rekao da zamrzavanje sukoba neće funkcionisati ni na koji način. A odobrenje za rakete je veoma opasna eskalacija od strane Sjedinjenih Država“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Reuters nekoliko sati pre nego što su Rusi izvestili o udarima ATACMS-a.
profimedia
Trampov direktor komunikacija Stiven Čung rekao je Reutersu o novom predsedniku SAD: „On je jedina osoba koja može da okupi obe strane kako bi pregovarali o miru i radili na okončanju rata i zaustavljanju ubijanja".
Tramp je ranije rekao da će razgovarati direktno sa Putinom u cilju sklapanja mirovnog sporazuma, ali nije izneo detalje o tome kako bi mogao da pomiri zaraćene strane.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da se njegova zemlja neće smiriti sve dok svaki ruski vojnik ne bude izbačen sa njene teritorije, na osnovu granica koje je dobila nakon pada Sovjetskog Saveza 1991, iako su američki generali javno rekli da je to veoma ambiciozan cilj.
Povezane vesti
Putin je 14. juna izneo svoje početne uslove za momentalni završetak rata: Ukrajina mora da odustane od svojih NATO ambicija i da povuče sve svoje trupe sa celokupne teritorije četiri ukrajinska regiona na koje polaže pravo i uglavnom kontroliše Rusija.
Garancije za bezbednost Ukrajine i ograničavanje njene vojske
Iako Rusija neće tolerisati ulazak Ukrajine u NATO, ili prisustvo NATO trupa na ukrajinskom tlu, otvorena je za razgovore o bezbednosnim garancijama za Kijev, prema petorici sadašnjih i bivših zvaničnika.
Drugi ustupci za koje bi Kremlj mogao da se zalaže uključuju pristanak Kijeva da ograniči veličinu svojih oružanih snaga, uz obavezivanje da neće ograničavati upotrebu ruskog jezika, kažu izvori Reutersa.
Povezane vesti
Dimitri Sajms, koji je emigrirao u SAD iz Sovjetskog Saveza 1973. godine i jedan je od najpovezanijih ruskih stručnjaka za Ameriku, rekao je da bi sporazum o prekidu vatre mogao biti postignut relativno brzo kako bi se okončao rat, u kojem su poginule stotine hiljada vojnika i raseljeno na milione civila.
Ali širi, trajni sporazum koji bi se bavio bezbednosnim problemima Ukrajine i Rusije bilo bi izuzetno izazovno napraviti, dodao je on.
"Veliku nagodbu, po mom mišljenju, bilo bi veoma teško postići jer su pozicije dve strane veoma udaljene", kazao je Sajms.
Teška istina: Rusija pobeđuje
Rusija kontroliše 18 odsto Ukrajine, uključujući ceo Krim, koji je anektirala 2014. godine, 80 odsto Donbasa (Donjecke i Luganske oblasti) i više od 70 odsto Zaporoške i Hersonske oblasti. Takođe drži nešto manje od tri odsto Harkovske oblasti i deo Mikolajeva.
Ukupno, Rusija drži preko 110.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, dok Ukrajina drži oko 650 kvadratnih kilometara ruske Kurske oblasti.
Na unutrašnjem planu, Putin bi mogao da proda sporazum o prekidu vatre koji je omogućio da Rusija drži veći deo teritorije Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona kao pobedu, koja je obezbedila odbranu naroda koji govori ruski jezik u istočnoj Ukrajini i zaštitila kopneni most do Krima, navodi jedan od izvora. Budućnost samog Krima nije predmet rasprave, rekli su svi ruski zvaničnici.
Jedan od zvaničnika, sa navodnim znanjem o raspravama unutar Kremlja na najvišem nivou, rekao je da će Zapad morati da prihvati "tešku istinu“ da sva podrška koju je dao Ukrajini ne može sprečiti Rusiju da pobedi u ratu.
Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka
Putin je odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu uz samo ograničeno savetovanje male grupe savetnika od poverenja, reklo je Reutersu 10 ruskih izvora koji "poznaju razmišljanje Kremlja". Njegova odluka će biti odlučujuća o svakom prekidu vatre, prema petorici sadašnjih i bivših zvaničnika.
Šef Kremlja predstavlja ono što on naziva "specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini kao prelomni trenutak kada se Moskva konačno suprotstavila onome što vidi kao aroganciju Zapada, koji je proširio NATO na istok prema ruskim granicama i mešao se u politiku regiona koji Moskva smatra svojim dvorištem, uključujući Gruziju i Ukrajinu.
Kijev i Zapad kažu da je invazija bila pokušaj zauzimanja suverene ukrajinske teritorije.
Na pitanje kako bi mogao izgledati mogući prekid vatre, dva ruska izvora su se pozvala na nacrt sporazuma koji je skoro odobren u aprilu 2022. nakon pregovora u Istanbulu, a koji je Putin u javnosti pomenuo kao moguću osnovu za dogovor.
Prema tom nacrtu Ukrajina bi trebalo da pristane na trajnu neutralnost u zamenu za međunarodne bezbednosne garancije od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN: Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije i SAD.
Jedan od ruskih zvaničnika rekao je da neće biti sporazuma ako Ukrajina ne dobije bezbednosne garancije.
"Pitanje je kako izbeći dogovor koji Zapad stavlja u moguću direktnu konfrontaciju sa Rusijom jednog dana", kazao je izvor.
Peskov: Zamrznut konflikt u Ukrajini nije opcija za Rusiju
Zamrzavanje sukoba u Ukrajini nije opcija za Rusiju, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dodao da je za Moskvu važno da postigne svoje ciljeve u sukobu.
"Predsednik Putin jasno je rekao da opcija zamrzavanja sukoba za nas nije prihvatljiva. Nama je važno da ostvarimo svoje ciljeve, koji su svima dobro poznati", rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje novinara o mogućim pregovorima o granici između Rusije i Ukrajine, prenele su Ria novosti.
Peskov je reagovao na izveštaje koji sugerišu da bi Rusija mogla da razmotri mogućnost zamrzavanja sukoba ili povlačenja sa teritorija u ukrajinskoj oblasti Harkov.
Komentari (0)