Igre 
Menja li se tok rata u Ukrajini? Kijev odoleva u Kursku po svaku cenu, dok mu se odbrana na jugu Donbasa raspada
Komentari12/11/2024
-15:41
Najteže borbe između Rusije i Ukrajine vode se na jugu Donbasa, oko "džepa" koji okružuje grad Kurahovo, i u pograničnom delu ruske Kurske oblasti, koji i dalje okupiraju ukrajinske trupe. Sudeći po vestima sa ova dva fronta ruska vojska je napredovala proteklih nekoliko dana i smanjila "izbočinu" u kojoj su sa tri strane okružene ukrajinske trupe južno i istočno od Kurahova, dok, za to vreme, pomeranja u Kursku nisu tako jasna, mada je krajem prošle nedelje Rusija pokrenula ofanzivu, dok Ukrajina i dalje šalje pojačanja.
Ukrajinskim i zapadnim medijima dominiraju navodi o "50.000 ruskih vojnika koji su spremni za ofanzivu u Kursku", među kojima su, kako tvrde Ukrajinci, i vojnici iz Severne Koreje, koji su navodno završili obuku i integrisani su u pešadiju. Iako je teritorija po ukrajinskom kontrolom u Kursku osetno smanjena prilikom prethodnih ofanziva, najnovija nije donela brz napredak, pa se već nekoliko dana vode izuzetno krave borbe oko sela Stara Soročna i Mala Loknja u kojima, sudeći po izveštajima obe strane, i Rusi i Ukrajinci trpe velike gubitke.
Kijev je doneo odluku da po svaku cenu drži taj deo ruske terotorije, u prilog čega svedoči izveštaj španskog El Pais-a, da Ukrajina na tom relativno malom prostoru ima više trupa nego u južnom Donbasu i Kurahovu. Takođe, tamo se vojnici navodno rotiraju na svakih 10 dana, a oko Kurahova na svakih 25. Fokus na ovaj slabo naseljeni delić Rusije, bez ikakvih bitnih strateških ciljeva tema je kritike među nekim delovima ukrajinske javnosti.
"Možda naši lideri imaju neki veliki tajni plan, inače ne razumem zašto su naše najbolje brigade u Kurskoj oblasti, a naša odbrana u Ukrajini se raspada“, rekao je za El Pais general Dmitrij Marčenko, koji se nedavno povukao iz službe.
Ipak, ukrajinski mediji pišu o logici iza ove odluke, posebno nakon pobede Donalda Trampa na izborima u SAD. Naime, Strana.ua navodi da je komad Kurska pod kontrolom Kijeva "preveliko ponižeženje za Kremlj", te da bi on mogao da se menja za mnogo značajniji deo Ukrajine pod okupacijom, poput nuklearne elektrane u Zaporožju i oko nje izgrađenog grada Energodara. Deluje da trenutno stanje odgovara obema stranama koje su protiv bilo kakvog primirja jer se Ukrajina zvanočno i dalje drži plana za vraćanje granica na period od 1991. a Rusija ne prihvata nikakave pregovore dokle god su ukrajinske trupe na teritoriji "stare Rusije".
Problem sa ukrajinskim, za sada uspešnim, držanjem linije u Kursku je cena u životima vojnika i mnogo većoj teritoriji koje se odriče u Donbasu kako bi zadržala "pregovarački adut". Naime, Rusija u toj oblasti ima dominaciju u vazduhu, o čemu svedoči veliki broj naleta aviona sa navođenim FAB bombama težine od 250 do 1.500 kg, dok Ukrajina ni približno ne raspolaže takvom vatrenom moći. Rusija, na osnovu pojedinih snimaka, takođe koristi i velike, ali ranjive, dronove za precizne udare na ukrajinska oklopna vozila, nalik turskim "bajraktarima", koji su brzo oboreni na početku rata.
O stanju ukrajinske protivvazdušne odbrane svedoči i podatak koji je objavio Forbes, na osnovu procecna iz Pentagona, da možda čak trećinu PVO čine izuzetno zastareli američki HAWK sistemi, stariji od šest decenija. Navodno je Tajvan poslao veliki kontigent raketa za taj sistem, a Ukrajina bi mogla da dobije do 15 baterija, mada je problem u tome što su praktično sve krstareće i balističke rakete koje Rusija koristi mnogo modernije.
Povezane vesti
Raznošenje brane u Kurahovu i pritisak na "džep" ukrajinske vojske
U ponedaljak je ukrajinska regionalna administracija Donjacke oblasti saopštila da je, usled uništenja brane hidrocentrale na Kurahovskom rezervoaru, vodostaj reke Vovče porastao za 1,2 metra, nakon što su se pojavile fotografije i snimci teško oštećene konstrukcije.
Među analitičarima na Telegramu pojavile su se dve verzije događaja. Neki očekuju se da bi izlivanje akumulacionog jezera u ravnicu moglo da uspori napredak ruskih trupa i omogući lakše povlačenje Ukrajinaca iz Kurahova, dok tvrde da će poplava zapravo otežati logistiku Ukrajincima na položajima oko Kurahova. Obe strane krive neprijatelja za raznošenje brane.
Što se mape fronta na jugu Donbasa tiče, ukrajinski Deep State prijavljuje značajan napredak Rusa na sever prema Novodarovki, Ravnopolju i Makarovki u dubinu do tri kilometra, dok pojedini ruski izvori javljaju da je Rovnopolj već pao. Kako piše Stranal.ua cilj ovog proboja može biti odsecanje sa zapada Velike Novoselke, najjačeg ukrajinskog uporišta u toj oblasti posle pada Ugledara.
U analizi ovog portala navodi se da postoje dve glavne pretnje po ukrajinske trupe u području Kurahova.
Prva je konsolidacija ruskih snaga u nedavno zauzetom selu Soncovka severozapadno od tog grada. Odatle je manje od četiri kilometra do sela Stari Terni, čije bi zauzimanje značilo faktičku blokadu grada sa zapadne strane.
Osim toga, prema svedočenju ukrajinskog vojnika pod nadimkom "Mučnoj“ na Telegramu, izlaz Rusa na viši teren južno od Soncovke zakomplikovaće kompletnu situaciju oko Kurahova.
Do Starog Ternog, ruske trupe pokušavaju da došu ne samo sa severa, već i sa istoka, jurišajući na selo Berestka, navode Ukrajinci.
Povezane vesti
Istovremeno sa istoka, Rusi su se probili do predgrađa Kurahova, gde pokušavaju da se utvrde i akumuliraju snage za dalji proboj.
Drugi problem za Ukrajince su pokušaji Rusa da odseku ukrajinske položaje jugoistočno od Kurahova. Ofanziva je tamo počela pre nekoliko dana i Rusi su zauzeli skoro polovinu teritorije "džepa“, navodi Strana.ua.
Situacija u oblasti naselja Antonovka, Jekaterinovka i Elizavetovka je najopasnija, prema proceni Deep State-a, pošto postoji pretnja pozadini ukrajinske odbrane duž reke Suhoj Jal.
Povezane vesti
Za to vreme, linije snabdevanja Kurahova izložene su ruskoj artiljerijskoj paljbi i "jatima" dronova kamikaza, koji ciljaju sva vozila na malom broju preostalih saobraćajnica. Slično se dešavalo i u prethodnim "džepovima" u kojima su se nalazile ukrajinkse trupe usled brzog napredovanja Rusa na Pokrovskom delu fronta.
Savković: Biće teško da Rusija istera Ukrajince iz Kurska
Na temu situacije u Kursku za Euronews Svet govorio je Marko Savković iz Fonda za političku izuzetnost, koji pre svega navodi da situacija tamo govori o tome da se Rusija svakako nije pomirila sa činjenicom da ima jedan broj ukrajinskih vojnika na svojoj teritoriji.
"Tačno je da su ukrajinske snage u jednom delu potisnute artiljerijskim dejstvima Rusije, ali sada sa ovim grupisanjem vojnika i naročito sa ulaskom faktički Severne Koreje u rat, koja je uputila svoje snage kako bi pomogle Rusiji, za očekivati je da usledi kontranapad koji bi pokušao da u potpunosti istisne ukrajinske trupe", kaže on.
Savković takođe navodi mišljenja drugih analitičara da će Rusima biti teško da u kratkom roku povrate kontrolu nad Kurskom oblasti, osvrćući se na natpise u ruskim medijima da bi predsednik Vladimir Putin oslobođenje Kurska mogao da predstavi kao "novogodišnji poklon" građanima.
"Biće teško jer do sada su se dosta dobro pozicionirale ukrajinske trupe u toj oblasti. One su dugo prisutne. Ta oblast je u velikoj meri ispražnjena od civilnog stanovništva. Faktički ona predstavlja poprište, bojno poprište već nekoliko meseci unazad. Pritom, dosta je blizu same Ukrajine, logistika ne predstavlja tako veliki problem kao što predstavlja na nekim drugim delovima ratišta", kazao je analitičar.
Savković dodaje da Putin sigurno želi da reši problem u Kursku jer je to jedna vrsta sramote za Kremlj i Rusiju. Po njemu ishod bitke će zavisiti od sposobnosti ukrajinskih snaga da izdrže i toga da li raspolažu sa modernim naoružanjem.
"Zelenski stalno poziva na mogućnost da se deluje dublje u teritoriji Rusije oružjem koje je Ukrajini već na raspolaganju faktički, i da se čak deluje po svim bazama odakle ruske snage, odnosno snage koje su pod kontrolom Rusije, pokušavaju da napadnu ukrajinske pozicije. Sada je negde u ovim poslednjim mesecima Bajdenovog mandata jedna vrsta pritiska na Bajdena da on dozvoli ta delovanja i da u ovih nekoliko meseci pomogne Ukrajini da u što boljoj poziciji dočeka mandat Donalda Trampa", objasnio je geopolitičku jednačinu Savković.
Kompletan razgovor sa Markom Savkovićem možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)