Globalni značaj predsedničkih izbora u SAD: Ko je na Balkanu naklonjeniji Haris, a ko Trampu

Predsednički izbori u SAD, koji se održavaju prvog utorka u novembru, bez ikakve sumnje privlače veliku pažnju, kako unutar SAD, tako i na međunarodnoj sceni, pre svega zbog svog uticaja na globalne politike. Što se konkretno Evrope tiče, ona je naklonjenija pobedi Kamale Haris, ali i pobeda Donalda Trampa ne bi bila iznenađujuća, saglasni su sagovornici emisije Euronews Region. 

Objašnjavaju da američki mediji inače imaju praksu da kada izveštavaju sa izbora i prate kandidate otvreno iznose svoje opredeljenje, ali da se ovog puta to najmanje primetilo. Takođe, smatraju i da novi američki predsednik ili predsednica neće doneti značajnije i radikalnije promene kada su u pitanju međunarodni odnosi Amerike sa ostatkom sveta.

Novinarka Ruža Ćirković kaže da do promena može doći u smislu da se Amerika više okrene sebi, a manje ostatku sveta.

Euronews

"Nijedan predsednik, pa ni Kamala Haris, ne može ignorisati mišljenje 50 odsto Amerike. Dakle, doći će do promena u američkoj spoljnoj politici i Amerika će se više okrenuti sebi. Međutim, neka istraživanja kažu da Trampova pobeda najviše odgovara našem predsedniku Vučiću, premijeru makedonskom Kristijanu Mickovskom i Viktoru Orbanu. To znači da će se Amerika manje mešati u poslove na Balkanu, ali to dalje znači da će zbog toga oslabiti uticaj Nemačke ovde", kaže.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže da nezavisno od pobednika, očekuje veću meru kontinuiteta nego razlike. 

Kako navodi postoje neki strateški prioriteti koji će ostati isti, koji su na određen način nasleđeni ne samo od aktuelnog predsednika Džoa Bajdena, nego i od prethodne vlasti Donalda Trampa. 

"Američka administracija na prostoru Balkana usmerena je prvenstveno ka sprečavanju rasta kineskog i ruskog uticaja. Naravno, biće određene razlike u smislu da bi Kamala Haris imala fokus na daljem sprečavanju ruskog uticaja, dok bi kod Donalda Trampa verovatno imao fokus više na dugoročnom strateškom sprečavanju kineskog uticaja. Međutim, suština je ista. Dakle, sprečiti porast izazivača u ovom regionu", smatra on.

Euronews

Krstić navodi i da je takođe pitanje ko je na Balkanu naklonjeniji Haris, a ko Trampu, ali objašnjava da se i to značajno ne menja.

"Mislim da Aljbin Kurti trenutno, iako američka administracija de facto šalje poruke da njegova politika nije u redu, on navija za Haris. Zato je i bio onda u Čikagu, uspeo nekako da se uvuče da se slika s njom na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji", kaže on.

Međutim, on dodaje i da oni koji bi hteli neko iskakanje iz šablona, oni će se malo više nadati pobedi Trampa.

Talevska: Oba izborna štaba se obratila Makedoncima u dijaspori

Što se Severne Makedonije tiče, makedonska novinarka Ivana Talevska kaže da u njenoj zemlji nisu značajno podeljeni po ovom pitanju. Nezavisno od toga, kaže da su se iz oba izborna štaba obratili  makedonskoj dijaspori u Americi si to a željom da ih mobilišu da glasaju za njih.

"Makedonci prate ove izbore, ali nezavisno od toga ko će da pobedi, suštinski se ništa neće promeniti niti u funkcionisanju države, niti u funkcionisanju politike, niti u odnosu ka međunarodnim institucijama u Severnoj Makedoniji. Kamala Haris se fokusirala na to da će zaštititi makedonski jezik i makedonski identitet, dok se Tramp fokusirao na ekonomski prosperitet regiona i na pasivan odnos u borbi protiv korupcije i kriminala na Zapadnom Balkanu", navodi ona.

Kaže da se uprkos porukama koje su Makedonci dobili, ništa značajno neće promeniti u Severnoj Makedoniji nakon američkih predsedničkih izbora. 

Sjedinjene države, dodaje, jesu  veliki pomagač i podržavaju Republiku Severnu Makedoniju od osamostaljenja do danas, ali to nezavisno ne znači da bi pobednik izbora mogao nešto značajno da promeni za njen narod.

"Prvi ambasador u Makedoniji bio gospodin Kristofer Hill 1996. godine, koji je sada ambasador u Beogradu. Od tada do danas Makedonija i Sjedinjene Američke Države potpisali su više od 10 strateških ugovora, deklaracija, protokola i sporazuma. Oni se odnose na političku, obrazovnu, vojnu saradnju, zdravstvenu, kulturnu i tako dalje. Međutim, Zapadni Balkan u ovoj kampanji u Sjedinjenim Državama ne igra baš neku važnu ulogu", kaže.

Talevska smatra da je za američki administraciju, u ovom trenutku, važnije pitanje Ukrajine i krize na Bliskom istoku, kao i mogući sukobi sa Kinom koji će biti presudni kao glavna pitanja za ove američke izbore. 

Upitana da li nezavisno od toga može da se stekne utisak koga Makedonci više preferiraju, kaže da ne postoje istraživanja ali da može da se zaključi na osnovu objava na mrežama.
"Na primer, albansko stanovništvo više preferira Kamalu Haris i demokrate, opet kažem i ograđujem se, to su samo impresije sa društvenih mreža", dodaje.

Kome je su naklonjeniji u Srbiji i koji je značaj potkasta u kampanji?

Što se Srbije tiče, sagovornici Euronews region su saglasni da u našoj zemlji postoji određen kontinuitet, ali da su i izbori građana uglavnom motivisani nekim dešavanjima iz savremene političke istorije. Krstić kaže da su odnosi Srba prema američkim kandidatima menjali.

"Kod nas imate kontinuitet neke vrste opredeljenja u korist Trampa kod javnog mnjenja koje je vezano za nekoliko činjenica. Prvo, on je 2016. pobedio direktno Hilari Klinton. Takođe, Barak Obama je 2008. imao podršku dobrog dela javnog mnjenja u Srbiji. Međutim, u to vreme je on bio dobar i sa Rodom Blagojevićem, koji je još uvek bio guverner države Illinois", kaže.

Euronews

Bloger Srđan Garčević smatra da svemu ovome značajno doprinose i društvene mreže, odnosno kako se kandidati tamo plasiraju. On kaže da je dobro što je Tramp bio u određenim potkastima, dok je Haris odbijala da gostuje u onima koji joj nisu bili naklonjeni.

"Kao podkaster, izrazito podržavam Trampov pristup. On je zapravo baš hteo da se obrati jednoj vrlo demotivisanoj društvenoj grupi, mladima ili srednjevekovnim belim muškarcima, koji uglavnom gledaju podkaste ili slušaju. Išao je kod ogromnih imena poput Džoa Rogana ili Leksa Fridmana. Sa druge strane, Haris je odbila da dođe kod Joe Rogana na duže snimanje, od tri sata. Ali, opet, eto, i ona je odlučila da se obrati svom nekom, biračkom telu, to su žene, sa porukom oko abortusa, koji je bio dosta bitan deo kampanje", reka je. 

Kompletnu emisiju možete da pogledate u videu iznad teksta.