Evropa najavljuje prekid isporuke ruskog gasa preko Ukrajine - da li je Azerbejdžan alternativa?

Evropski plan, i pored toga što deluje dosledno oko toga da se zemlje bloka potpuno distanciraju od ruskog gasa, čini se pun rupa. Ovo potvrđuje činjenica da postoje zemlje koje su i dalje više vezane za njega i to mnogo više nego što bi trabalo u ovom trenutku.

Naime, isporuke ruskog gasa Evropi, preko Ukrajine, sada jesu relativno male. Rusija se već neko vreme nalazi u nezavidnom položaju jer je provela gotovo pedeset godina gradeći svoj tržišni udeo u Evropi, i on je na vrhuncu iznosio 35 odsto udela na evropskom tržištu.

Međutim, sve je "palo u vodu" nakon što je počela ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Evropa je počela da smanjuje svoju zavisnost od ruskog gasa, pa je Moskva na taj način izgubila svoj udeo u korist konkurenata kao što su Nemačka, SAD i Katar.

Takođe, to da će ruski gas još manje da bude zastupljen na evropskom tržištu potkrepljuje i vest od početka oktobra kada je ukrajinski premijer Denis Šmihal saopštio svom slovačkom kolegi, Robertu Ficu, da njegova zemlja neće produžiti sporazum o tranzitu gasa sa Rusijom nakon što istekne 31. decembra.

Tanjug/AP/Clodagh Kilcoyne

Međutim, iako se mnogi evropski zvaničnici vode stavom da je "ruski gas zamenljiv", za neke evropske zemlje to i nije jednostavno pitanje. Naime, ova odluka bi mogla da se pokaže strateški skupom za Austriju, Slovačku i Mađarsku.

Prema pisanju Politica, za razliku od većeg dela bloka, ove tri zemlje se još nisu odvikle od ruskog gasa. Iz političkih i pragmatičnih razloga, svaka zemlja je ostala povezana sa moskovskom energijom, ubirući koristi od troškova u tom procesu.

Sada postaje izvesno da će im uskoro biti potrebna alternativa. Dok opcije svakako postoje, svaka promena u odnosu na status kvo će izazvati troškove.

Dogovor koji je preživeo rat - Ukrajinska ruta gasa

Naftovod Urengoj-Pomari-Užgorod iz sovjetskog perioda dovodi gas iz Sibira preko grada Sudža, koji je sad pod kontrolom ukrajinske vojske, u ruskoj oblasti Kursk. Zatim ide kroz Ukrajinu do Slovačke.

U Slovačkoj se gasovod razdvaja na krakove koji idu ka Češkoj i Austriji. Austrija i dalje većinu gasa dobija preko Ukrajine, dok na Rusiju otpada oko dve trećine mađarskog uvoza gasa.

Slovačka godišnje uzima oko tri milijarde kubnih metara gasa od giganta Gazproma, što čini oko dve trećine njenih potreba. Češka je prošle godine skoro u potpunosti smanjila uvoz gasa sa istoka, ali je u ovoj godini počela da uzima gas iz Rusije.

Na dvogodišnju godišnjicu rata, Austrija je objavila da je i dalje 98 odsto zavisna od ruskog gasa, a veliki deo toga dolazi preko Ukrajine.

AP/Petr David Josek

Slovačka je takođe dobila nekoliko milijardi kubnih metara gasa putem gasovoda, dok Mađarska uzima manje ruskog gasa preko Ukrajine, ali se duboko oslanja na energiju Moskve u celini.

Međunarodna agencija za energetiku upozorila je da potencijalni krah ukrajinskog gasovoda predstavlja "ključnu neizvesnost" za Evropu ove zime.

"Dok je ruski gas koji se tranzitira preko Ukrajine zadovoljio samo mali deo ukupne potražnje za gasom u EU 2023. godine, zaustavljanje ovih tranzitnih tokova bi značajno uticalo na neka tržišta Centralne i Istočne Evrope i Moldaviju", navodi se u saopštenju.

Direktorka Inicijative za energetsku bezbednost i klimu u Institutu Brukings Samanta Gros rekla je za Politico da nema sumnje da postoje zemlje koje ruski gas nabavljaju što jeftinije mogu, i da se trude da ne zavise od posrednika koji ga preprodaju po dosta većoj ceni.

"To je postalo više pitanje cene, ne količine. Zaista je važno da evropske zemlje to imaju u vidu", rekla je.

Zašto je ukrajinska ruta i dalje aktivna?

Iako su preostale količine ruskog gasa u tranzitu male, o ovome se i dalje poprilično diskutuje u Evropskoj uniji. Zemlje, koje i dalje primaju ruski gas, tvrde da je to najekonomičnije gorivo i okrivljuju susedne zemlje Unije za nametanje visokih tranzitnih naknada za alternativne isporuke.

Prema analizi Reutersa, Ukrajina i dalje zarađuje 0,8-1 milijardu dolara na tranzitnim taksama za tranzit ruskog gasa. Rusija zarađuje više od tri milijarde dolara od prodaje gasa koji ide preko Ukrajine na osnovu prosečne cijene gasa od 200 dolara za 1.000 kubnih metara.

Ruski monopol na izvoz gasovoda Gazprom je 2023. godine pao na neto gubitak od sedam milijardi dolara, što je njegov prvi godišnji gubitak od 1999., zbog gubitka tržišta gasa u EU.
Rusija je rekla da bi bila spremna da produži sporazum o tranzitu, ali je Kijev više puta ponavljao da to neće učiniti.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, file

Druga opcija je da Gazprom deo gasa isporučuje drugim putem, na primer Turskim tokom, ili kroz Bugarsku, Srbiju ili Mađarsku. Međutim, kapacitet preko ovih ruta je ograničen.

Sve ove alternative imaju svoju cenu, gas bi bio skuplji a po pitanju Mađarske tu bi bilo i oslanjanja na jedan gasovod. U svakom slučaju, za sada, gas nastavlja da teče.

Evropska unija i Ukrajina su takođe zatražile od Azerbejdžana da olakša razgovore s Rusijom u vezi sa sporazumom o tranzitu gasa, rekao je za Reuters savetnik azerbejdžanskog predsednika, koji nije želeo da iznese detalje.

Međutim, ostaju pitanja da li Azerbejdžan može da proizvede dovoljno gasa da zameni sav bivši ruski izvoz, ili bi samo služio kao posrednik, rebrendirajući "ruski gas" u "azerbejdžanski gas" pre nego što ga pošalje kroz ukrajinski gasovod.

Stručnjakinja za tržišta gasa u gigantu za obaveštajne podatke o robi ICIS Aura Sabaduš rekla je za Politico da

"Malo je verovatno da će bilo koji gas koji se prodaje kao gas poreklom iz Azerbejdžana u stvari biti azerbejdžanskog porekla. Azerbejdžan nema proizvodne kapacitete da zadovolji potražnju u južnoj, centralnoj i istočnoj Evropi i malo je verovatno da će mu Rusija dozvoliti da koristi svoju mrežu gasovoda za tranzit gasa", rekla je.

Ona je dodala i da bi čak i u tom scenariju, cene bi verovatno blago porasle i da bi, naravno, Rusija profitirala.