Igre 
Koje su zemlje EU najatraktivnije za studente iz inostranstva?
Komentari12/10/2024
-23:17
U 2022. godini, 1,66 miliona studenata iz inostranstva, uključujući zemlje EU i zemlje koje nisu članice EU, pohađalo je studije na tercijarnom nivou širom EU, prema Evrostatu, prenosi Euronews.
Među njima je i Rim, rođena i odrasla u Libanu, koja je magistrirala menadžment na VUB-u u Briselu.
"Odlučila sam da studiram u inostranstvu jer situacija u mojoj zemlji nije bila baš stabilna. Želela sam da dam sebi šansu da imam bolji, sigurniji život i rad na sebi", rekla je za Euronews ta 26-godišnjaka, koja je takođe polu Austrijanka.
Kako usklađuje vanredni magistarski studij sa dve vanredne pozicije u dva udruženja, ona kaže da je jedan od izazova sa kojima se suočila bio pronalaženje ravnoteže između posla, studija, zdravlja i društvenog života.
Kao i Rim, 1,66 miliona studenata iz inostranstva, bilo iz drugih zemalja EU ili zemalja van EU, pohađalo je studije na tercijarnom nivou širom EU 2022. godine.
Prema tim podacima, 44 odsto je pohađalo osnovne diplomu, 45 odsto je upisano na master studije, a devet odsto je studiralo doktorske studije.
Najatraktivnija destinacija bila je Nemačka.
Povezane vesti
U Nemačkoj je 2022. godine studiralo 403.500 studenata iz inostranstva, što je jedna četvrtina svih studenata iz inostranstva koji studiraju u EU, pokazuju podaci Evrostata.
Slede Francuska (16 odsto od ukupnog broja EU) i Holandija (10 odsto od ukupnog broja EU).
Bia, 25-godišnja studentkinja iz Brazila, nedavno je započela master studije međunarodnih odnosa na univerzitetu Žan Mulen Lion 3 u Francuskoj.
"Donosi mi novo iskustvo sa umetnošću, bioskopima, muzejima i pozorištima, svim stvarima kojima ranije nisam imala pristup jer sam živela u malom gradu u Brazilu", objasnila je ona.
Ona želi da radi u Francuskoj kada dobije diplomu, jer je, po njenom mišljenju, teško naći pristojan posao u oblasti društvenih i humanističkih naukama koji se dobro plaća u Brazilu.
Tanjug/Nemanja Jovanović
Lukrecija, 24-godišnja italijanska studentkinja, godine 2019. upisala je studije komunikacionih nauka na Univerzitetu u Amsterdamu u Holandiji zbog akademske izvrsnosti i kvaliteta usluga.
Ona za Euronews kaže da je to bio najbolji univerzitet komunikacionih nauka na svetu.
Povezane vesti
"U poređenju sa italijanskim sistemom gde se društvenim naukama bavite na veoma humanistički i književni način, na Univerzitetu u Amsterdamu je bio mnogo više naučni i vođen podacima“, objasnila je Lukrecija.
Sa druge strane, pronalaženje smeštaja je borba, a veoma je skupo zbog stambene krize, rekla je ona.
Luksemburg je imao najveći relativni udeo studenata iz inostranstva u 2022: jedan od dva studenta u Luksemburgu je iz inostranstva. Nasuprot tome, studenti iz inostranstva činili su mali deo ukupnog udela studenata u Italiji (četiri odsto), Španiji (četiri odsto), Hrvatskoj (četiri odsto) i Grčkoj (tri odsto).
Shadiya (26) iz Indije je magistrirala ekološku politiku na Univerzitetu u Milanu nakon što je dobila stipendiju italijanske vlade.
"Ko ne bi želeo da se preseli u Italiju i istraži kulturu i hranu? To je prelepa zemlja“, rekla je ona za Euronews.
Ona je dodala da su glavni izazovi sa kojima se susrela bili rasizam, administrativne prepreke i jezička barijera.
Šta oni studiraju?
U EU, najčešća polja studija za studente iz inostranstva bili su biznis, administracija i pravo (22 odsto svih studenata iz inostranstva).
Slede inženjering, proizvodnja i građevinarstvo (16 odsto), zdravstvo i socijalna zaštita (15 odsto), umetnost i humanističke nauke (12 odsto) i društvene nauke, novinarstvo i informisanje (11 odsto).
Poreklo studenata iz inostranstva
Skoro polovina, ili 43 odsto studenata iz inostranstva koji pohađaju tercijarne studije širom EU 2022. godine bili su iz Evrope. Oko 25 odsto dolazi iz Azije, a 17 odsto iz Afrike, prema podacima Evrostata.
Unsplash
Pošto je studirala u američkoj srednjoj školi u Bugarskoj, Mila, koja sada ima 22 godine, prvobitno je planirala da završi diplomski u SAD, ali nije dobila nikakvu stipendiju.
Zatim je izabrala da završi diplomske studije poslovne administracije na KU Leuven u Briselu, Belgija, pošto je učila francuski u srednjoj školi i zato što je univerzitet bio dobro rangiran.
"Uopšte ne žalim zbog toga. Bilo je to putovanje", rekla je ona. "To mi je zaista proširilo vidike jer je Brisel veoma internacionalan. Glavna neprijatnost? Vreme", rekla je Mila.
Trendovi se razlikuju među zemljama EU.
Prema podacima Evrostata, studenti iz Azije čine između 40 i 50 odsto svih tercijarnih studenata iz inostranstva na Kipru, u Irskoj, Letoniji, Mađarskoj i Finskoj.
Doktorand Auden (27), malezijski državljanin i stalni stanovnik Singapura, diplomirao je i magistrirao fiziku na Univerzitetu Lund u Švedskoj.
"Još 2018. godine, da bi studirali na univerzitetu u Singapuru, muškarci su morali prvo da odsluže oko dve godine vojnog roka. Pošto sam bio stalno nastanjen, nije bilo obavezno služenje vojnog roka. Dakle, da bih studiralo, morao sam da odem u inostranstvo", objasnio je on.
Njegovo iskustvo ukazuje na vizne i administrativne probleme sa kojima se neki studenti koji nisu u Šengenu mogu suočiti.
"Izabran sam da radim sa punim radnim vremenom u studentskoj naciji, nešto kao univerzitetsko društvo, godinu dana. Pozvao sam švedsku agenciju za migracije pitajući da li bi to bilo prihvatljivo sa mojom studentskom vizom, a pošto sam radio sa univerzitetom povezanim društvom, mislio sam da to neće biti problem", rekao je Oden.
"Ali jeste, i kada sam podneo zahtev za produženje studentske vize, odbijen sam na osnovu toga što nisam studirao redovno i nisam zaradio potrebne kredite. Tako da sam deportovan, a morao sam da se prijavim za studentsku vizu iz Malezije, za koju je, na sreću, trebalo samo četiri meseca", objasnio je on.
Studenti iz Afrike predstavljaju 52 odsto studenata iz inostranstva u Francuskoj i 39 odsto njih u Portugalu.
"Odabrala sam Francusku jer mi je to donelo više prilika", objasnila je Andrea, 24-godišnja studentkinja iz Obale Slonovače, koja je završila master studije ekonomskog prava na Sciences Po Paris u Francuskoj. Njena najlepša sećanja ostaju putovanja širom zemlje: "Često se kaže da je Pariz grad-muzej, ali verujem da je Francuska u celini muzej na otvorenom", kaže ona.
Udeo studenata sa Kariba, Centralne i Južne Amerike bio je veći u Španiji (45 odsto) i Portugalu (35 odsto).
"Ne osećate se baš daleko od svoje zemlje jer je kultura nekako slična, zbog jezika, jer u Španiji nalazite mnogo Južnoamerikanaca", rekla je Kamila, bivša kolumbijska studentkinja master studija geomatskog i geoinformacionog inženjerstva na Univerzitetu iz Haena u Španiji.
Kamila je odabrala da studira u jednoj južnoevropskoj zemlji jer ovaj program nije postojao u Kolumbiji, mogla je da studira na svom maternjem španskom, da dobije stipendiju i da plaća niže školarine u Španiji nego u svojoj zemlji.
"Glavna nezgoda ako studirate u Španiji je to što je teško dobiti posao nakon što završite master u mom slučaju. Mislim da nema puno profesionalnih mogućnosti", rekla je ona za Euronews.
Sporazumi između Španije i Kolumbije u vezi sa vizama i penzionim šemama takođe čine Španiju atraktivnom destinacijom, dodala je ona.
Ana Paula, 26-godišnja Brazilka, završila je studije inženjerskog menadžmenta na Univerzitetu Obuda u Budimpešti, Mađarska, zahvaljujući programu stipendija pod nazivom "stipendium hungaricum".
"Studije su mi donele priliku da stupim u kontakt sa korporativnim svetom van matične zemlje, pošto sam dobila priliku da obavljam praksu u više kompanija", kaže ona. Sada radi u računovodstvu u multinacionalnoj kompaniji u Mađarskoj.
Odakle dolaze diplomci koji imaju kreditnu sposobnost?
Studija Evrostata je takođe ispitala studente iz EU koji su upisani u program tercijarnog obrazovanja kod kuće, a koji se sele u inostranstvo na najmanje tri meseca tokom perioda studiranja kao što je Erazmus ili stažiranje da bi stekli akademski kredit.
Prema Evrostatu, 2022. godine bilo je oko 390.000 kreditno-mobilnih diplomaca iz EU.
Među zemljama EU, najveći broj diplomiranih kreditno-mobilnih 2022. godine došao je iz Francuske (180.000). Slede Nemačka (51.100) i Italija (47.800).
Kao ljubitelj prirode, Šarlot (24), Francuskinja koja je diplomirala na poslovnoj školi Monpelje u Francuskoj, odabrala je Švedsku u okviru Erazmusa zbog mogućnosti u prirodi, planinarenja i zimskih sportova.
Provela je godinu dana na Umeo School of Business Economics and Statistics tokom master studija kako bi "poboljšala svoj engleski", "iskoračila iz svoje zone udobnosti" i "upoznala nove ljude iz različitih zemalja".
Studiranje u inostranstvu je takođe direktno uticao na njen izbor profesionalne karijere, podižući njenu svest o pitanjima životne sredine i navodeći je da radi u ekološkoj tranziciji.
Po njenom mišljenju, situacija na tržištu rada u Francuskoj i nedostatak profesionalnih mogućnosti u nekim konkurentnim sektorima mogli bi delimično da objasne zašto toliko francuskih studenata završava studije u inostranstvu da bi izgradili svoju biografiju, iako zbog finansijskih troškova nije to nije dostupno svima.
"U Francuskoj postoji osećaj da je to neophodan korak", rekla je ona.
"Tržište rada je komplikovano. Smatramo da moramo da označimo kvadratiće da bismo se nadali da ćemo naći posao: imati master diplomu, provesti godinu dana u inostranstvu", dodaje ona.
Ako pogledamo doktorske ili ekvivalentne studije, najveći broj diplomiranih kreditno-mobilnih studenata bio je iz Italije (7.500) i Španije (3.300).
Koje su najpopularnije destinacije?
Najpopularnija destinacija za kratkoročno studiranje u inostranstvu među evropskim studentima bila je Španija.
"To je veoma gostoljubiva zemlja u kojoj je lepo živeti. Sunčano je tokom cele godine, a ima i sangrije", objasnio je Loran (29), senegalski diplomac poslovne administracije na francuskom univerzitetu Serži Pontoaz koji u okviru Erazmusa bio u Univerzitet Rej Huan Karlos u Madridu.
Za EU u celini, najveći broj diplomiranih kreditno-mobilnih diplomaca 2022. otišao je u Španiju (11 odsto), UK (10 odsto) i SAD (sedam odsto). Zajedno, ove tri zemlje činile su 28 odsto svih diplomiranih kreditno-mobilnih iz EU.
Dženifer (25) sa Madagaskara studirala je na Sciences Po Paris u Francuskoj i provela godinu dana u inostranstvu u Edinburgu kao student. Bila je "zainteresovana da isproba britanski obrazovni sistem", grad je bio "prijateljski raspoložen za studente", a kako je objasnila, naknade pre Bregzita bile su "razumne".
Sveukupno, još jedna zemlja EU bila je glavno odredište za diplomce koji se mogu kreditno mobilizirati u 2022. za 21 od 27 zemalja članica EU.
Andra, 23-godišnja diplomirana Rumunka, obavila je Erazmus razmenu na Univerzitetu Mikolas Romeris u Viljnusu.
Rekla je da joj je semestar u inostranstvu pomogao da razvije svest da izbegne stereotipe o drugim kulturama, što može biti štetno.
"Litvanija je super lepa i potcenjena destinacija. Zaista sam se zaljubila u to mesto i definitivno bih ponovo otišla tamo", istakla je ona.
Komentari (0)