Ekološki alarm: Ovo su delovi Evrope u kojima se diše najzagađeniji vazduh

Štetne PM2.5 čestice doprinele su oko 239.000 smrti u Evropi, ali je njihov uticaj bio osetniji u određenim delovima kontinenta nego u drugim.

Zagađenje vazduha je povezano sa karcinomom pluća, srčanim i respiratornim bolestima, moždanim udarom, komplikacijama na porođaju i drugim problemima. Posebno je opasno za starije ljude i uzrokuje oko četiri procenta svih smrtnih slučajeva među odraslima od 65 i više godina.

Godine 2021, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je ažurirala svoje smernice o kvalitetu vazduha, smanjivši preporučeni prag za godišnje koncentracije azotnog dioksida i PM2.5 čestica kao što su prašina, dim i čađ iz izduvnih gasova.

Ove nedelje su stupila na snagu stroža pravila o kvalitetu vazduha koja imaju za cilj da približe Evropsku uniju standardima SZO do 2030. godine, i obavezuju države članice da prate zagađivače poput PM2.5 čestica, crnog ugljenika i amonijaka.

Plan je "jedna od najvećih intervencija u javnom zdravlju u poslednjoj generaciji", rekao je Mark Njuvenhuijsen, direktor inicijative za urbanizam, životnu sredinu i zdravlje Instituta za globalno zdravlje u Barseloni za Euronews Health.

Sveukupno, izloženost PM2.5 česticama uzrokovala je oko 239.000 prevremenih smrti u Evropi 2021. godine, dok je još 48.000 ljudi umrlo usled izloženosti azot-dioksidu, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu.

Trenutno, sve zemlje EU izveštavaju o nivoima azot-dioksida koji su iznad nivoa preporučenih od strane SZO, ali neke su više pogođene zagađenjem vazduha od drugih.

Severna Makedonija beleži najviše smrtnih slučajeva zbog zagađenja, nakon čega sledi Srbija. Takođe, susedne Albanija, Bugarska i Crna Gora imaju prekomerne vrednosti, prema nedavnom izveštaju Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

"Najveća razlika u Evropi koju vidimo je između istoka i zapada i to se veoma poklapa sa BDP-om i socioekonomskim pozadinama dve regije", rekla je Zorana Jovanović Andersen, profesorka ekološke epidemiologije na Univerzitetu u Kopenhagenu i članica odbora za životnu sredinu i zdravlje Evropskog respiratornog društva za Euronews Health.

Istraživanje Njuvenhuijsena na gradskom nivou naglašava različite izazove sa kojima se suočavaju različiti delovi Evrope.

Tanjug AP/Armin Durgut

Samo sedam zemalja u svetu diše siguran vazduh. Tri od njih su u Evropi.

Severna Italija, Poljska i Češka beleže povećane stope smrtnosti usled PM2.5 čestica, što je uglavnom uzrokovano domaćim izvorima, poput sagorevanja uglja za grejanje domaćinstava i poljoprivrednog sektora.

U međuvremenu, smrtnost usled NO2 – koja je uglavnom uzrokovana saobraćajem i industrijskim sektorom – bila je najviša u velikim i glavnim gradovima zapadne i južne Evrope.

"Potrebno je regulisati zagađenje vazduha"

Neke zemlje preduzimaju korake kako bi smanjile nivoe zagađenja, uključujući Dansku, koja bi mogla postati prva zemlja na svetu koja uvodi porez na ugljenik za stočarsku proizvodnju 2030. godine.

Ažurirana direktiva EU, s druge strane, daje građanima sa zdravstvenim problemima povezanim sa zagađenjem pravo da tuže svoju vladu ako ne poštuje pravila o kvalitetu vazduha EU.

Ipak, izveštaj OECD-a i Evropske komisije ističe da, iako EU ima plan da smanji smrtne slučajeve povezane sa PM2.5 česticama za 55 procenata do 2030. godine, ekološki faktori rizika kao što su zagađenje vazduha i klimatske promene predstavljaju "rastuće pretnje javnom zdravlju".

To je zato što naučnici danas znaju više o zdravstvenim uticajima zagađenja vazduha, a čini se da on predstavlja rizik za ljude i na nižim nivoima nego što je to prethodno prepoznato, rekli su Njuvenhuijsen i Andersen.

"Čak i ako znatno smanjite nivoe zagađenja vazduha, možda nećete uvek smanjiti i zdravstvene posledice toliko", rekao je Nieuwenhuijsen.

Tanjug AP/Armin Durgut

Zagađenje vazduha može biti najveća ekološka pretnja za zdravlje u Evropi, ali se često prepliće s drugim faktorima, poput nedostatka zelenih površina, zagađenja bukom i ekstremnih vrućina, što sve utiče na ljudsko zdravlje.

S obzirom na to da su neki od ovih izazova teži za rešavanje – poput klimatskih promena – Andersen je rekla da postoji jači argument za ograničavanje zagađenja vazduha u cilju zaštite zdravlja.

"Mi smo smanjili zagađenje vazduha, znamo kako to da uradimo i mnogo zemalja je na čelu", dodala je Andersen.

"Javljaju se novi izazovi, zato je potrebno regulisati zagađenje vazduha – stari problem"