Zečević: Le Pen će pustati Barnijea da u narednih godinu dana promeni izborni sistem

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije izjavio je danas da se Socijalistička partija Francuske regenerisala zahvaljujući udruživanju sa liderom levičarske koalicije Novi narodni front Žan-Lukom Melanšonom, ekološkim strankama i komunistima. 

Zečević je u razgovoru za Tanjug naveo da je ta partija bila na ivici nestanka i podsetio da je ona, u okviru zajedničkog programa levičarskih stranaka, potpisala reformu penzionog sistema i povećanje minimalne zarade.

"Oni su bili potpuno na ivici nestanka i boje se, ako bi izašli iz te koalicije, da bi opet bili na neki način destabilizovani, marginalizovani i da bi izgubili birače", rekao je Zečević.

Govoreći o izboru Mišela Barnijea za novog premijera Francuske, Zečević kaže da će liderka desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen pustiti Barnijea da u narednih godinu dana promeni izborni sistem i preduzme oštrije mere protiv migracije.

"Međutim, ja sumnjam da će ona želeti da posle godinu dana glasa protiv te Vlade, da je obori i da budu novi parlamentarni izbori", kazao je Zečević.Prema njegovim rečima, Le Pen ne bi mogla da obori Vladu bez levog fronta.

"Nije nemoguće da levica i desnica glasaju. To je i realno, jer levica će biti protiv te Vlade. Oni već govore da je to desničarska Vlada", rekao je Zečević. 

Kako kaže, Melanšon je pokrenuo skupštinski postupak za smenu predsednika Francuske Emanuela Makrona.

"Želi da Senat i Narodna skupština izglasaju nepoverenje, jer je Makron prekršio osnovne odredbe demokratije i nije poverio mandat grupaciji stranaka koja je dobila najviše glasova", kazao je on.

Žečević ističe da će Melanšonu to teško proći, jer se sami socijalisti u njegovoj grupaciji ne slažu sa tim.

"Oni ne bi da ruše Makrona. Ne bi da uzdrmaju institucije pete republike. To bi bio zaista jedan presedan, ozbiljna unutrašnja institucionalna kriza. Da parlament smeni predsednika, treba mu dvotrećinska većina, a oni imaju samo trećinu. Tako da je mala  verovatnoća da se to desi", zaključio je Zečević.

Istoričar Stanislav Sretenović kaže da bi novi premijer Francuske, zajedno sa  blokom centra i krajnjom desnicom, trebalo da ima oko 380 poslanika.

"Što je veoma dobra podrška", istakao je.

Sretenović ocenjuje da je Mišel Barnije dobar izbor u ovom trenutku.

"Mi smo ovde razgovarali o izboru neke ličnosti koja bi mogla da okupi razne spektre na političkoj sceni Francuske. On je iskusan političar, ima 73 godine. Nasledio je Gabriela Atala koji je najmlađi predsednik Vlade pete republike i Barnije će biti najstariji predsednik Vlade pete republike. U francuskom javnom mnjenju  i među Francuzima u svakodnevnom razgovoru, vi ćete čuti da je on stvorio jednu sliku o sebi kao neko ko nije dao evropske pare Englezima za vreme Bregzita. Što je veoma cenjeno kod Francuza, jer  je on bio evropski komesar nekoliko puta i glavni pregovarač Evropske unije sa Englezima oko engleskog izlaska iz EU", objasnio je Sretenović.

Kako kaže, to su ključni faktori koji su doveli do toga da krajnja desnica da pristanak da on formira Vladu, pri čemu se Barnije u nekoliko stavova slaže sa njima.

"Na primer oko imigracije, koja je ključni problem francuske unutrašnje politike. Dok je bio evropski komesar, vrlo često je govorio da čak imigraciju treba potpuno zatvoriti, gde se on približavao stavovima krajnje desnice. On će sada pokušati da sastavi Vladu, da da program kako bi došlo do diskusije o budžetu. To je ključno pitanje u Francuskoj - izglasavanje budžeta za 2025. godinu", napomenuo je Sretenović.