Igre 
Kopenhagen postaje grad "otporan na poplave": Danska prestonica se na neverovatan način bori s klimatskim promenama
Komentari12/09/2024
-08:23
Danska prestonica sprema se za porast obilnih kiša u narednim decenijama zbog klimatskih promena.
Ogromna infrastruktura gradi se iznad i ispod zemlje kako bi grad bio otporniji na jake pljuskove. Grad Kopenhagen je 2. jula 2011. doživeo ono što je sada poznato kao "hiljadugodišnja oluja".
U roku od nekoliko minuta, gomila vode ulila se u ulice i zgrade, nanevši štetu od skoro milijardu evra.
"Shvatili smo te godine da će Kopenhagen biti pogođen klimatskim promenama, pa smo analizirali uticaje. Izgleda da ćemo imati do 30 odsto više kiše i umnožavanje kišnih oluja koje će imati veliki uticaj na grad", objašnjava Jan Rasmusen, direktor projekta Plana klimatske adaptacije grada Kopenhagena.
Grad je stoga pokrenuo veliki plan za bolje upravljanje razornim pljuskovima, poznatim kao provale oblaka, koji se definišu kao padavine od preko 15 milimetara za 30 minuta.
Plan upravljanja olujama
"Plan upravljanja olujama" glavnog grada sastoji se od niza malih i velikih rešenja, tehničkih i prirodnih, iznad i ispod zemlje.
Da bi povećao vodni kapacitet svog sistema, grad je pokrenuo izgradnju nekoliko tunela ispod grada. Euronews je posetio tunel dug 1,3 kilometra koji će povezati jezera u unutrašnjosti Kopenhagena sa udaljenim krajem luke. Trebalo bi da bude otvoren 2026. godine.
Povezane vesti
"Kada imamo mnogo kiše koja pada u grad, možemo da napunimo tunel koristeći ga kao rezervoar, pa kada budemo imali više prostora u našem sistemu, možemo ga poslati u postrojenje za prečišćavanje vode. U slučaju zaista jakog pljuska, tunel možemo isprazniti i u luku i on će imati funkciju transporta", objašnjava Dite Reinholdt Jensen, stručnjak za klimatsku adaptaciju u HOFOR-u, komunalnoj kompaniji zaduženoj za ove ogromne projekte.
Pixabay
Tunel je procenjen na 43 miliona evra.
"Sve što se uloži u izgradnju svega ovoga vredi, jer bi šteta koju sprečavamo da se dogodi bila mnogo veća", podvlači Dite.
Još jedan tunel, izgrađen u okrugu Valbi, već je dokazao svoju vrednost tokom manjeg događaja kišne oluje 4. avgusta 2024, prema HOFOR-u.
Kad park postane bazen
Na površini se testiraju i druga rešenja, kao što je izgradnja kišnica u stambenim naseljima. Propusniji asfalt je takođe testiran da spreči zadržavanje vode na površini.
Neki parkovi su potpuno preuređeni kako bi se nosili sa olujnim vremenom. Istorijski Enghavepark, izgrađen pre skoro jednog veka, potpuno je redizajniran kako bi postao rezervoar za vodu od 22.600 m3, što je ekvivalent osam olimpijskih bazena.
Projekat je rezultat opsežnih studija o protoku vode kroz različite gradske četvrti. Park se nalazi nizvodno od okruga Karlsberg, na brdu koje može da uskladišti 3.000 kubnih metara. U slučaju izlivanja, voda će se ispuštati nizvodno u ovaj park.
Povezane vesti
"Voda se prvo spušta do ovog fudbalskog terena, a onda će početi da teče do jezera. I konačno dole u ružičnjak. Ako treba da skladištimo još vode, kapije parka će se zatvoriti i ceo park će biti ispunjen vodom", objašnjava Jan Rasmusen ispred betonskog zida visokog nešto manje od metar koji okružuje ceo park.
Sa svojim istorijskim jezerom, fudbalskim terenom i baštama, ovo mesto ne liči na infrastrukturu za poplave, kažu promoteri projekta.
"Kada smo razgovarali sa gradskim arhitektama o ovom projektu, rekli smo im da ovaj park treba da ostane sastavni deo grada. Rekli su: "Vau, jeste li sigurni da možemo ovo?" Ali jesmo. Ovaj park ne liči na rezervoar za vodu", dodaje Rasmusen.
Povezane vesti
Voda koja se nalazi ispod Enghaveparka može se koristiti za napajanje pumpe koju koriste gradski radnici za čišćenje ulica.
"Očekujemo i više toplotnih talasa, pa pokušavamo da sve ovo kombinujemo u jedan plan", objašnjava Jan.
profimedia
Danska prestonica sarađuje sa drugim gradovima kako bi podelila svoja iskustva u prilagođavanju klimi, preko C40 i drugih organizacija.
"Posao koji radimo ne znači da sada možemo da se opustimo. Biće to kontinuirani napor da se nosimo sa svom kišom koju ćemo videti u budućnosti", potvrđuje Dite Reinholdt Jensen iz HOFOR-a.
Sistemski pristup
Gradovi moraju da učine više da se zaštite od klimatskih rizika i ulažu u urbanu društvenu otpornost, prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA), koja je u aprilu objavila svoj izvještaj o urbanoj adaptaciji za klimatsku otpornost za 2024.
"Mnoge akcije koje se danas preduzimaju su i dalje zasnovane na projektima. Moramo ih učiniti sistemskim. To je veliki izazov za gradove, ali će s vremenom biti potrebno mnogo više", kaže Vuter Vanevil, stručnjak za prilagođavanje klimatskim promenama u EEA, koji poziva gradove da umnože zelene površine kako bi se suprotstavili inherentnoj nepropusnosti gradova, ali i da zadrži vodu u gradovima, u vidu česmi i kanala.
U poslednjoj deceniji, 2021., 2022. i 2023. bile su među prvih pet godina sa najvećim ekonomskim gubicima kao posledicom ekstremnih vremenskih prilika, uglavnom poplava, prema EEA.
"Na terenu se dešava mnogo akcija. Veći gradovi već nekoliko godina prave i sprovode planove, ali sada je došlo vreme da i manji gradovi, koji nemaju resurse da imaju namenski tim, počnu da ih sprovode. Mnogo toga se dešava, ali još mnogo toga treba da se uradi", zaključuje ekspert EEA.
Preporuka za vas
Komentari (0)