I ribe postaju "klimatske izbeglice": Zašto bi visoke temperature mogle da smanje njihovu veličinu u budućnosti

Klimatske promene i prekomerni ribolov menjaju veličinu riba, što rezultira njihovim smanjivanjem, a mnoge vrste postaju čak i "klimatske izbeglice" tražeći temperature vode u kojima mogu da prežive.

Ove navode izneo je, u intervjuu za Atinsku/Makedonsku novinsku agenciju, profesor sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi i počasni doktor Biološkog fakulteta APU, Danijel Pavli, koji se smatra najvećim naučnikom svih vremena u oblasti morske ribolovne biologije. On je, uostalom, bio jedan od prvih naučnika koji je upozorio na ekosistemske posledice prekomernog ribolova  na svetskom nivou.

Dr Pavli je, na poziv Laboratorije za ihtiologiju APU boravio u Solunu kao zvanični govornik na 22. godišnjem simpozijumu FishBase sa temom "Ribe u promenljivim ekosistemima".

Prema njegovim rečima, najveći problem s kojim se mora širom sveta suočavaju i dalje ostaje prekomerni ribolov, kao i klimatske promene, uz zagrevanje okeana koje utiče na ekosisteme.

"Sa povećanjem temperature u morima, voda zadržava manje kiseonika, dok istovremeno viša temperatura vode zahteva i više kiseonika, jer je metabolizam riba i drugih organizama koji dišu škrgama veći. Ribe su suštinski pod pritiskom jer voda zadržava manje kiseonika, a njima je potrebno više u toplijim vodama. To je kao da su životinje u požaru i ne mogu da dišu“, objašnjava profesor.

Posledica situacije koja se stvara povećanjem temperature vode, nastavlja prof. Pavli, jeste da ribe ostaju manje kako bi im škrge mogle obezbediti kiseonik koji im je potreban u toplijim vodama gde ionako ima manje kiseonika.

"Suštinski postoje dve suprotne sile koje pristikaju ribe jer žele više kiseonika u toplijim vodama, ali voda sada zadržava manje kiseonika, a to ima uticaj na njihovu veličinu. Kiseonik mora proći kroz škrge da bi isporučio kiseonik celom telu ribe, što je lakše kod manjih riba, kod kojih je površina škrga veća u odnosu na njihovu veličinu. Kod velikih riba, površina škrga je manja u odnosu na njihovu veličinu, pa im je teže da dišu. Tako da se plašimo da, ako ne smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte, što dovodi do globalnog zagrevanja, polako ćemo gubiti velike ribe.“

Ribe – klimatske izbeglice

Kako se voda zagreva, mnoge morske vrste, u potrazi za nižim temperaturama, odlaze prema severu, kao što je slučaj u Engleskoj, gde ribe dolaze iz Španije.

"Međutim, to se ne dešava svuda. U Sredozemlju, na primer, gde imamo geografske prepreke prema severu, dolaze strane vrste preko Sueckog kanala. U Atlantiku imamo neke vrste koje mogu postati 'klimatske izbeglice', tražeći hladnije vode prema severu, ali u Sredozemlju 'klimatske izbeglice' mogu biti strane vrste, poput ljuskara i lionfish-a."

Objašnjavajući dalje situaciju, saradnica prof. Pavlija, doktorka biologije Dona Dimarhopulu, koja je pomogla u naučnom delu prevoda tokom intervjua, napomenula je da, suštinski, ribe iz Atlantika idu na sever, iz Maroka prema Portugaliji i Engleskoj.

"Ali gde da odu u Sredozemlju? U tom slučaju, ili idu u dublje vode, ili se smanjuje njihova brojnost. 'Klimatskie izbeglice' u Sredozemlju su strane vrste koje ulaze iz Sueckog kanala, rastu i razmnožavaju se na račun lokalnih vrsta, čime se stvaraju problemi za ribare“.

Situacija, prema prof. Pavliju, može se preokrenuti prvenstveno smanjenjem prekomernog ribolova.

"More je vrlo strpljivo i velikodušno prema nama. Ako prestanemo sa prekomernim ribolovom, postićićemo veću raznolikost i genetski rezervoar kako bismo imali različite reakcije i ponašanja na promenljive uslove u okolini", zaključuje.