Igre 
Kraj "olimpijskog primirja" na političkoj sceni Francuske: Makron ima zadatak da "pronađe" premijera, ko su kandidati?
Komentari14/08/2024
-15:15
"Primirje" na političkoj sceni Francuske koje je trajalo tokom Letnjih olimpijskih igara u Parizu okončano je onog trenutka kada je u nedelju Los Anđelesu predata olimpijska zastava na Stad de Fransu. Sada, Makron i njegova stranka imaju zadatak da formiraju većinu za imenovanje novog premijera zemlje.
Nešto više od mesec dana posle drugog kruga vanrednih parlamentarnih izbora koji su zemlju gurnuli u haos, politička šahovska partija je ponovo u punom zamahu.
Vrhunac Olimpijskih igara u Parizu je takođe označio kraj političkog primirja koje je francuski predsednik Emanuel Makron razradio sa drugim velikim partijama pre Igara.
U utorak popodne, premijer u ostavci Gabrijel Atal poslao je pismo raznim partijskim liderima osim tvrdo desnom Nacionalnom okupljanju (RN) i tvrdolevičarskim Nepokorenima (LFI).
Mapa puta do šest tačaka
Cilj je pronaći zakonodavni kompromis i uspostaviti vladajuću koaliciju među umerenijim desnim i levičarskim partijama u parlamentu.
U pismu se detaljno opisuje mapa puta od šest glavnih tačaka, uključujući reviziju javnih finansija zemlje, što je osetljiva tema nakon što je Evropska komisija u junu ukorila Francusku zbog kršenja budžetskih pravila EU. Sat otkucava jer nacionalni budžetski plan Francuske mora biti predstavljen poslanicima Narodne skupštine do kraja septembra.
Ostale tačke podrazumevaju naglasak na suzbijanju kriminala i jačanju javnih usluga kao što su obrazovanje i zdravstvo
Povezane vesti
"Ja sam, sa celom svojom strankom, na raspolaganju da razgovaramo o ovim prioritetima“, zaključio je Atal u pismu u koje Euronews imao uvid.
Čak i ako priznaje da će biti teško "o svemu se dogovoriti", odlazeći premijer je od poslanika tražio da "prevaziđu" nesuglasice.
Zbog toga Makron i njegova stranka žure da uspostave većinu za imenovanje novog premijera zemlje.
Novi narodni front (NFP), levičarska koalicija koja je osvojila najviše mesta na vanrednim izborima, predložila je krajem jula Lusi Kastes, državnog službenika i ekonomistu.
Međutim, francuski lider je odbacio njenu nominaciju, izazvavši reakciju više poslanika. Prema institucionalnoj logici, premijer bi trebalo da dođe iz stranke sa najviše poslaničkih mesta.
Kupovina vremena
Neki političari optužili su Makrona da je iskoristio "olimpijsko primirje" kako bi kupio vreme za formiranje koalicije i mogao da izabere kandidata koji mu je draži. Prema nekim Makronovim poslanicima sa kojima je razgovarao Euronews, predsednikov cilj je da nominuje novog premijera do kraja sledeće nedelje.
Ali NFP i Kastes ne odustaju. Ona je takođe u ponedeljak poslala pismo poslanicima - bez RN - koji prave nacrt mape puta za novu vladu pod levičarskom koalicijom. Njeni prioriteti su podizanje plata i "pravednije oporezivanje".
Povezane vesti
Tokom protekle dve decenije, imenovanje novog premijera u Francuskoj bila je odluka sa relativno malo posledica, pošto se odnos snaga u velikoj meri preokrenuo u korist predsednika, primećuje Politico. Često je to posao koji ne privlači mnogo pažnje na međunarodnoj sceni.
Ali ovo su izuzetna vremena za Francusku, koja se suočava sa trenutkom političke nestabilnosti bez presedana. Odabir pravog premijera sada je zaista važan ta upravljanje zemljom, jer Makron nije obezbedio dovoljnu većinu u parlamentu.
Iz tvrđave Breganson, kuće za odmor predsednika na privatnom ostrvu na francuskoj rivijeri, Makron je istraživao svoje mogućnosti i razmišljao o tome da se njegov vremenski okvir pomeri dalje nakon poraza njegove stranke na vanrednim izborima ovog leta.
Povezane vesti
Nakon poraza od strane krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja tokom evropskih izbora 9. juna, francuski predsednik je iznenadio političku zajednicu raspisujući prevremene izbore. Dok su anketari smatrali da je krajnja desnica najbolje pozicionirana da profitira od Makronovog političkog kockanja, Novi narodni front (NFP), ad hoc izborni savez koji uključuje četiri glavne snage levog krila u Francuskoj, obezbedio je "uznemirujuću" pobedu.
Makron želi balans
Međutim, Makron ne priznaje direktnu pobedu NFP-a. On tvrdi da je koalicija obezbedila premalo mesta u novom zakonodavnom telu da bi vladala stabilno i umesto toga poziva Francusku da krene u izgradnju koalicije po uzoru na druge evropske zemlje.
Francuski dnevnik Le Monde izvestio je da predsednik traži konsenzusnu figuru koja bi bila privlačna i za levicu i za desnicu; neoga ko bi ostavio barem utisak kohabitacije odnosno balansiranja u situacijikada premijer i predsednik nisu iz iste partije ili koalicije.
Iako će biti teško pronaći premijera koji odgovara baš takvom pisu, najviši rukovodioci pro-Makronove koalicije insistirali su na potrebi da se imenuje šef vlade koji, u najmanju ruku, ne bi otuđio potencijalne partnere sa levog i desnog centra.
Ovo su, za sada, kandidati o kojima se najviše priča:
Lusi Kastes: Kandidat levičarske koalicije
Lusi Kastes je jedini kandidat čije ime je do sada zvanično ušlo u trku. Ona je visoki državni službenik za grad Pariz.
profimedia
Njeno ime je izneo je levičarski Novi narodni front (NFP) — koji uključuje socijaliste, zelene, komuniste i pokret Nepokoreni. Ta koaliicja je odnela pobedu na letnjim vanrednim parlamentarnim izborima. Kastes je pomogla levici da ponovo izgradi svoje jedinstvo nakon skoro mesec dana sukoba oko toga koga da postave za premijera.
Makron je odmah odbio njenu kandidaturu i insistirao da "niko" nije pobedio na vanrednim izborima – uprkos tome što je levica osvojila prvo mesto i tvrdi da je pobedila.
NFP ima 193 mesta u francuskom donjem domu, što ga čini najvećom koalicijom. Ali to je značajno manje od apsolutne većine od 289 poslanika koja je potrebna za vladavinu bez rizika da vlada bude srušena glasanjem o nepoverenju.
Kastes - koja je nepoznata široj javnosti i nema prethodnog iskustva u politici - odbila je da odustane. Učestvovala je u medijskim napadima, vodila je razgovore sa sindikalnim liderima i organizovala putovanja širom Francuske. Njen cilj je da zadrži relevantnost i izvrši sve veći pritisak na Makrona da je imenuje.
"Tražim od predsednika da preuzme odgovornost i imenuje me za premijera", rekla je Kastes u intervjuu za radio stanicu France Inter. "Ovo poricanje demokratije, odbijanjem da prizna političku grupu koja je osvojila vrh na izborima, je eklatantno".
Bernar Kaznev: Bivši socijalista koji treba da "namami" socijaldemokrate
S obzirom da je levica napredovala na parlamentarnim izborima, ali Makron odbija da prizna legitimitet NFP-a da vlada, jedno od mogućih rešenja bi bilo imenovanje premijera sa levice, ali van NFP-a.
AP/Michel Euler
Pojavilo se jedno ime koje odgovara ovom opisu: Bernar Kaznev, koji je bio premijer na kraju mandata Fransoa Olanda, od decembra 2016. do maja 2017. godine, što je najkraći mandat u modernoj francuskoj istoriji.
Kaznev je javno objavio svoju spremnost da se vrati u Matinjon, rezidenciju premijera.
"Nikada nisam odbio da stavim mudrost tamo gde je ludost. Ako to mora da se uradi na kolektivan način, uvek sam spreman da to uradim", rekao je on u julu.
Imenovanjem Kazneva, nada bi bila da se privuku umereniji rubovi NFP-a, kao što su oni koji potiču iz Socijalističke partije.
Međutim, nejasno je da li bi njegovo imenovanje zadovoljilo dovoljno levičarskih poslanika da spreči izglasavanje nepoverenja.
Kaznev je napustio Socijalističku partiju 2022. godine posle saveza sa Nepokorenima, koj iimaju najviše mesta od bilo koje levičarske partije. Njegovo novo političko "plovilo", Konvencija, nije uspelo da dobije zamah niti privuče podršku levičarskih poslanika teške kategorije.
Gzavije Bertran: Konzervativac u koaliciji desnog centra
Ako levica zadrži svoj jedinstveni front, pro-Makronova alijansa bi mogla da pokuša da se osloni na verovatnijeg koalicionog partnera: desni centar.
profimedia
Makronovi saveznici su to već učinili jednom ovog leta. Kada su poslanici u julu glasali za novog predsednika Narodne skupštine — četvrtog najvišeg zvaničnika u francuskoj politici — konzervativna republikanska desničarska grupa postigla je sporazum sa pro-Makronovom koalicijom da podrži aktuelnog predsednika Jaela Braun-Piveta u zamenu za ključne pozicije u organizaciji donjeg doma Francuske.
Usred spekulacija o tome da li će Makron da nominuje premijera sa desnice, jedno ime se pojavljuje češće od drugih: Gzavije Bertran.
Bivši ministar zdravlja i rada pod predsedništvom Žaka Širaka i Nikole Sarkozija, Bertran je bio na čelu severnog regiona Hauts-de-France od 2016. Uspešno se suprotstavio talasu krajnje desnice, uprkos njegovoj transformaciji u uporište Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen poslednjih godina.
Bertran je "spreman da prihvati izazov", prema njemu bliskoj osobi koju citira desničarski dnevnik Le Figaro. Opcija Bertrana je takođe dobila podršku iz pro-Makronovih redova, uključujući odlazeću ministarku za rodnu ravnopravnost Auroru Berge.
Ipak, bilo koji savez koji bi uključivao samo centristički i desničarski blok jedva bi prevazišao Novi narodni front, čineći ga jednako ranjivim na predloge za nepoverenje. Zajedno, pro-Makronova koalicija i Republikanska desnica imaju ukupno 213 mesta - nešto malo više od 193 mesta NFP-a.
Preporuka za vas
Komentari (0)