Protesti u Slovačkoj: Demonstranti tvrde da vlada odvraća zemlju od "glavnog toka EU", ali vlast ima većinu u parlamentu

Hiljade slovačkih demonstranata izašlo je na ulice Bratislave da osudi niz kontroverznih odluka vlade za koje kažu da su dokaz erozije vladavine prava i demokratskih sloboda u zemlji.

Naime, poslednjih dana, tri događaja izazvala su nagomilane frustracije u vezi sa koalicionom vladom Roberta Fica, u kojoj se njegova levičarska nacionalistička stranka "Smer" oslanja na saveznike, uključujući ultranacionalističku Slovačku nacionalnu partiju (SNS).

U svakom slučaju, sve se odnosi na činjenicu da demonstranti zameraju vladi da odvraća zemlju od "glavnog toka EU u svojoj agendi" u smislu da pre svega pokušava da preuzme kontrolu nad medijma, a to je dalje nakalemilo optužbe da slovačka vlada pokušava da se ugleda na politiku mađarskog premijera Viktora Orbana, piše Blumberg. 

U svakom slučaju, tri događaja su se izdvojila kao glavni pokretači za izlazak na ulice:

Prvi povod za nezadovoljstvo je smena direktora Slovačkog narodnog pozorišta i Narodne galerije koju je izvršila ministarka kulture Martina Šimkovičova, koja je članica SNS. Njihove smene je pravdala navodeći "politički aktivizam". Njeni protivnici su je optuživali za brutalni napad na slobodu izražavanje.

 

profimedia

Drugi povod je manevrisanje ministra pravde Borisa Šuška koji je omogućio puštanje bivšeg specijalnog tužioca Dušana Kovačika iz zatvora prošle srede. Kovačik je 2022. osuđen zbog primanja mita od 50.000 evra na 14 godina zatvora, kasnije je kazna smanjena na osam.

Ficov ministar pravde uložio je vanrednu žalbu Vrhovnom sudu kako bi osigurao njegovo puštanje na slobodu, meru koju politički protivnici opisuju kao bez presedana.

Treći razlog je odluka Fica koji je ovog meseca saopštio da će raspustiti Nacionalnu agenciju za kriminal (NAKA), specijalizovanu agenciju koja se bavi teškim krivičnim delima i krivičnim delima korupcije,  koja se inače bavila i slučajevima u kojima je bio uključen i sam premijer, piše Euronews.

Malo je verovatno da će glasanje o nepoverenju Vladi uspeti

Organizatori protesta u Bratislavi kažu da je oko 10.000 ljudi izašlo na ulice u ponedeljak da osudi te poteze, koje smatraju napadom na slovačku demokratiju. 

"Protekli dani su nam pokazali da je ogromna lavina koju ova vlada nosi frontalni napad na naše institucije, na vladavinu prava i pravdu, a na kraju i na slobodu umetnosti i kulture", rekla je za Euronews Lusija Jar, članica Evropskog parlamenta (MEP) za opozicionu liberalnu stranku Progresivna Slovačka.

Kako je dodala svi mora da se jasno suprostave onome što se dešava. Njena stranka poziva na održavanje dva vanredna zasedanja parlamenta u Bratislavi sledeće nedelje, uz potencijalno izglasavanje nepoverenja ministrima Šimkovičovoj i Sušku.

 

profimedia

"Razlozi su sami po sebi razumljivi. Slovačka je u osnovi na udaru sopstvene vlade", dodaje.
Ficova stranka "Smer" i njene dve koalicione partnerske stranke trenutno drže 79 od 150 mesta u parlamentu, što znači da je malo verovatno da će glasanje o nepoverenju uspeti. Međutim, Jar kaže za Euronews da nezadovoljstvo nastaje i u vladinim redovima.

"Čujemo da ljudi u vladi nisu baš zadovoljni onim što se dešava, jer su ovi koraci sigurno bez presedana za zemlju", rekla je ona.

Druga evropska poslanica "Progresivne Slovačke", Veronika Cifrova Ostrihonova, rekla je za Euronews da su protesti odgovor na višemesečne sistematske napore da se podriva vladavina prava.

"To nije samo jedna stvar, to je sveobuhvatna (od strane Fica) revizija celog sistema", rekla je ona, dodajući da Brisel treba da ostane na oprezu u pogledu kontinuiranih kršenja principa vladavine prava.

Osvrćući se na oslobađanje bivšeg specijalnog tužioca Dušana Kovačika uz posredovanje vlade, ona je rekla: "Ovo je u direktnoj suprotnosti sa podelom vlasti koja bi trebalo da postoji u evropskoj zemlji koja je članica Evropske unije.

Brisel upozoren na Ficove reforme

Međuitm, ovo nije prvi put da je premijer Fico primoran da se nosi sa erupcijom masovnih protesta protiv svoje izvršne vlasti. Još 2018. godine, Fico je bio primoran da se povuče usred talasa masovnih protesta izazvanih ubistvom istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove devojke Martine Kušnirove.

Danas, pritužbe demonstranata signaliziraju rastuću zabrinutost zbog demokratskog nazadovanja otkako se Fico vratio na vlast kao premijer, po treći put u svojoj političkoj karijeri, prošlog oktobra.

Levičarski nacionalista, Fico je delikatno upravljao svojom žestokom nacionalističkom politikom i zapadnim skeptičnim pozicijama, izbegavajući pritom bilo kakve ozbiljne posledice iz Brisela.

AP/Ronald Wittek

Za dlaku je izbegao pokušaj atentata u maju kada je upucan iz neposredne blizine u stomak dok je pozdravljao pristalice u gradu Handlova.

Tokom poslednjih meseci, on je progurao kontroverzne reforme pravosuđa, uključujući izmene Krivičnog zakona i raspuštanje Kancelarije specijalnog tužilaštva. Taj potez izazvao je žestoke osude i proteste tokom zimskih meseci.

Vlada se takođe našla na udaru kritike zbog remonta javnog emitera RTVS, za koji je premijer tvrdio da se koristi oružjem protiv njegove izvršne vlasti, kako bi se stvorio novi emiter, SVTR. Najkontroverzniji delovi remonta su ipak odbačeni nakon kritika iz Brisela.