Da li je zaista neophodna izgradnja žilet-ograde duge 550km na granici između ove dve evropske zemlje?

Nešto više od mesec dana nakon najave ambicioznog projekta izgradnje ograde od 550 kilometara duž litvanske granice s Belorusijom, postavlja se pitanje da li je tako nešto uopšte neophodno?

Litvanski poslanici su odobrili izgradnju žice ranije ovog meseca nakon naglog porasta broja migranata koji pristižu na granicu. Oko 4.100 ljudi je ilegalno ušlo u Litvaniju iz Belorusije od početka ove godine, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova ove zemlje. Tokom 2020. godine ta brojka je iznosila samo 74.

Viljnus je optužio beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da je organizovao priliv migranata kao osvetu za ulogu Litvanije u zalaganju za sankcije Evropske unije protiv Minska nakon preusmeravanja aviona kompanije Rajaner i kasnijeg hapšenja novinara disidenta Romana Polanskog.

Ali, mesec dana nakon početka izgradnje ograde, projekat je već u problemu. EU je odbila da uloži bilo kakva sredstva za izgradnju ograde zbog čega je napredak spor. Do sada je postavljeno samo pet kilometara bodljikave žice. Ovom brzinom, Litvaniji bi bilo potrebno 136 meseci, odnosno oko 11 godina da je završi.

S druge strane, za mnoge Litvance ideja o izgradnji ograde je vrlo upitna.

"Osim ako ne podignemo nešto poput Kineskog zida, betonsku ogradu od 10 metara sa dodatna tri metra u zemlji, ova žica neće biti neprobojna", rekao je za Euronews vlasnik građevinske kompanije u zapadnoj Litvaniji, koji je govorio pod uslovom anonimnosti.

"Nijedna ograda nije takva: možete iskopati rupu ispod nje, preskočiti je, srušiti, i tako dalje. Čitava priča oko ograde je čista politika. Ali da, bilo kakva barijera je bolje išta nego ništa. Čini se da su troškovi ogromni"

Litvanski graničari su nedavno primetili kako migranti prelaze barijeru od bodljikave žice jednostavnim presecanjem, rekla je Agne Bilotejt, ministarka unutrašnjih poslova zemlje, ne navodeći nikakve detalje i objasnila da će se to poboljšati "različitim inženjerskim rešenjima".

Takođe je bilo problema sa nabavkom zaliha: Litvaniji je na početku izgadnje nestalo bodljikave žice.

Estonija - još jedna baltička zemlja - pružila je ruku i ponudila 100 kilometara materijala kako bi se mogao nastaviti rad na najugroženijim delovima granice s Belorusijom. Prošle nedelje je i Ukrajina isporučila 30 kilometara žilet žice.

"Dobra vest je da se nastavlja izgradnja ograde", rekla je za Euronews Božena Zaborovska-Zdanović, savetnica litvanske ministarke unutrašnjih poslova.

"Osim toga, granica se takođe jača na najosetljivijim delovima. Naš cilj ostaje isti - da se fizička barijera postavi što je pre moguće. U ovom trenutku je od ključne važnosti osigurati nesmetanu isporuku materijala. Pošto je potpisan politički sporazum, projekat će se nastaviti čak i s promenom litvanske vlade".

Ali, Dainijus Kepenis, poslanik iz opozicione stranke Unija poljoprivrednika i zelenih (LFGU), sumnja u tu poslednju tvrdnju.

"Ne bih bio tako siguran u to. Čujem neke vrlo čudne stvari koje izgovara litvanska vlada", rekao je on za Euronews i nastavio - "Prvo, vladajući konzervativci žestoko kažnjavaju Mađarsku zbog početka izgradnje sopstvenog zida, a sada, pogledajte, kakva promena - nas savetuju kako da izgradimo sopstveni zid"

"Koliko god sam za demokratiju u Belorusiji, Litvanija sada plaća visoku cenu zato što je bila previše nametljiva izvoznica demokratije. Izračunao sam da će spoljna politika koju konzervativno-liberalna vlada sprovodi, koštati Litvaniju skoro jednu milijardu evra. To uključuje projekat ograde od oko 150 miliona evra, izgradnju privremenog smeštaja za migrante i potencijalne gubitke zbog predstojećeg obustavljanja dolaska tereta iz Kine i đubriva iz Belorusije"

Kina je nedavno opozvala svog ambasadora u Litvaniji u znak protesta zbog najave da će se otvoriti predstavništvo Tajvana u Viljnusu do kraja ove godine. Do sada je Litvanija jedina država članica EU koja je napustila kineski format saradnje 17+1.

Remigijus Zemaitaitis, takođe litvanski poslanik, sumnja u neophodnost barijere.

"Troškovi su veliki, a efikasnost vrlo upitna. A ako zaista funkcioniše, zašto onda žuriti sa podizanjem bodljikave žice na granici? Nemojmo se zavaravati da će ograda koja nanosi smrtonosne rane šumskim životinjama biti garant sigurnosti Litvanije. Ograda je jasno posvećena Lukašenku. A šta će se s njom dogoditi kada tiranin ode?"

Ali, Laurinas Kascijunas, poslanik konzervativaca i šef uticajnog parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu, ubeđen je da je ograda neophodna za zaštitu Litvanije od migranata - sada, ali i u budućnosti.

"Dvoslojna ograda za različitim inženjerskim rešenjima je ono što nam je potrebno da zaštitimo svoju granicu od nepredvidivog režima poput onog tiranskog vladara preko granice. Nameravamo da ceo projekat ograde finansiramo iz državne kase, ali ćemo zamoliti Brisel da nam pomogne u tome", rekao je on za Euronews.com.

Prema njegovim rečima, završetak ograde koštaće oko 150 miliona evra.

"Izazovi koje sada vidim su tempo izgradnje i transparentnost, posebno kada smo u ovako teškim vremenima"

Litvanija je raspisala međunarodni tender za kupovinu 3.000 kilometara bodljikave žice i svih drugih potrebnih delova i instalacionih radova, objavilo je ove nedelje Odeljenje za upravljanje imovinom i privredom (AMED) pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Plan je potrošiti do 16,1 miliona evra na 3.000 kilometara žilet-žice, koja će biti postavljena u nekoliko slojeva, i do 12,5 miliona evra na instalacione radove. Do 23,2 miliona evra je namenjeno za kupovinu drugih neophodnih delova, kao što su stubovi, žice za vezivanje i uređaji za pričvršćivanje, saopštio je AMED.